Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

Datum objave: ponedeljak, 10 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+

On je razumeo 27. mart kao “državni udar velikosrba”, koji je Hrvate doveo u “grozan” položaj, budući da se oni od velikosrba nemaju nadati “ničemu dobru”

Alojzije Stepinac Foto: Profimedia
Alojzije Stepinac Foto: Profimedia

U arhivskoj zbirci kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta nalazi se i pismo pukovnika Dušana Radovića od 11. avgusta 1954. godine, upućeno iz Johanesburga. Izvinjavajući se knezu što ga uznemirava dok je u žalosti posle gubitka mladog sina Nikole, pukovnik Radović između ostalog kaže:

„Kad sam po predlogu đen. Simovića penzionisan 1938. g, uputio sam Vam jedno pismo i izložio gledanja i namere toga fatalnog čoveka, koji je već tada stvarao oko sebe krug odanih mu satelita i dostavljača za lične ciljeve i konačno i za njegov državni udar.

Kraljevskom senatoru Bogavcu iz Kraljeva predao sam memorandum za predsednika kr. Vlade g. M. Stojadinovića izloživši mu stanje našeg vazduhoplovstva i nesposobnost za ma kakvu ratnu akciju. U to vreme bio sam komandant vazduhoplovne brigade i upravnik Vazduhoplovno-tehničkog zavoda. Ako su moje prestavke bile uručene Nj. kr. visočanstvu i predsedniku Vlade, izvesno je da su događaji onemogućili da budem i lično primljen.

Ubeđen sam da đen. Simović i danas čini usluge Titovom režimu. Po povratku u Jugoslaviju 1945, sin mu je odmah primljen u Ministarstvo spoljnih poslova, brat lekar proizveden u čin Titovog pukovnika lečio je većinom istaknute komuniste i bio odlikovan, a posle ostavke M. Grola, on sam nudio se Titu da uđe u vladu kao potpredsednik i prestavnik svih srpskih stranaka. Tito je produžio da ga ignoriše i pored vrlo velike usluge koju mu je učinio u februaru 1944, pozvavši preko Bi-Bi-Sija iz Londona sve nacionalne snage da se pridruže Titu.”

“Srpski kulturni klub” je bio čedo Slobodana Jovanovića i osnivački skup je održan u prostorijama Srpske književne zadruge. Vasa Čubrilović je pripadao jezgru ove organizacije i izneo je zaključak da je platforma “Srpskog kulturnog kluba” bila kidanje sa jugoslovenskom državnom koncepcijom i proglašavanje srpske politike vođene poslednjih sto godina za pogrešnu. Čubriloviću je bilo dobro poznato da je Slobodan Jovanović bio u stalnom kontaktu sa generalom Dušanom Simovićem i otuda je zaista čudna izjava Slobodana Jovanovića da on o puču “nije imao ni pojma”…

General Simović je bio ubeđen da puč neće uvesti zemlju u rat, a slično je mislio i general Mirković koji je prema pouzdanim svedočenjima bio “veliki germanofil, lični prijatelj maršala Geringa, čiju je fotografiju sa posvetom, držao na počasnom mestu u svojoj kancelariji”.

Svoja mišljenja o 27. martu izneli su kasnije skoro svi učesnici. J. B. Hoptner je u svome radu (napisanom posle konsultovanja arhiva kneza Pavla na Kolumbija univerzitetu) zapazio mišljenje Vlatka Mačeka, koji je puč ocenio kao “čisto srpsku stvar”, organizovanu pre svega radi svrgavanja kneza Pavla s vlasti i to zato što je on bio “isuviše naklonjen Hrvatima”.

Mačekova ocena ličila je na ono što je o 27. martu zapisao u svoj dnevnik zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac. On je razumeo 27. mart kao “državni udar velikosrba”, koji je Hrvate doveo u “grozan” položaj, budući da se oni od velikosrba nemaju nadati “ničemu dobru”. Stepinac je, takođe, imao komentar i na poruku patrijarha srpskog Gavrila, upućenu preko Radio Beograda. Patrijarh je pozdravio državni udar i podsetio da se srpski narod još jednom u svojoj istoriji privoleo carstvu nebeskom, to jest carstvu Božjem.

“Tako veli g. Gavrilo”, piše Stepinac. “Međutim, sva dosadašnja akta govore o nečemu drugom, negoli o carstvu nebeskom sa strane pravoslavne crkve. (…) Doznao sam da ni Maček nije imao pojma o državnom udaru nego je saznao za njega preko radija. Iz celog ovog čina opet izbija na javu činjenica da su Srbi i Hrvati dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu. Duh bizantinizma je nešto tako grozno da je svemogući, a sveznajući Bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi.”

U velikom broju tekstova i pokušaja pisanja istorije puča od 27. marta 1941. godine, pažnju privlači mišljenje jednog učesnika, Slobodana Jovanovića, o svom kolegi pučisti generalu Bori Mirkoviću. Mirković je 1942. bio smenjen (posle smenjivanja Simovića), ali je odbio da u Kairu preda dužnost potpukovniku Loziću ne priznajući vladu na čijem je čelu stajao novi premijer – Slobodan Jovanović, koji je, u svojim “Zapisima” rekao:

“Mirković je bio u tesnoj vezi sa agentima britanskih tajnih službi i od njih je podstican i ohrabrivan. Ta veza Mirkovića i Engleza bila je mnogima nepoznata sve do Kairske afere. Tek onda kad se ne samo Engleska komanda na Srednjem istoku, nego i engleska diplomatija, stala živo interesovati za Mirkovićevu sudbinu, nama su se stale otvarati oči… Hvatajući se u koštac sa Mirkovićem, mi smo od jednog trenutka osetili da se ne borimo samo s jednim našim generalom, nego sa celom engleskom tajnom službom, koja je smatrala za dužnost da brani jednog svog čoveka.”

Danas više nije sporna umešanost Slobodana Jovanovića u puč. On sam je nebrojeno puta pokušao da dezinformiše svoje sagovornike i tvrdio je da je za prevrat saznao tek kada je sve bilo završeno i da ga je “profesor Radoje Knežević nagovorio da uđe u vladu generala Simovića”. Profesor Mirko Kosić je ostavio zapis da je preko Jovanovića o puču bio obavešten član vlade Cvetković – Maček – Mihailo Konstantinović i da je upravo Jovanović savetovao Konstantinoviću da povuče svoju ostavku i obaveštava ga o tome šta Pavle i Cvetković preduzimaju po pitanju reda u zemlji posle pristupanja paktu Sila osovine.

Praktično, svi učesnici u puču su se zavadili i retko da su, posle katastrofe londonskih pučističkih vlada, jedan o drugom imali šta lepo da kažu. Mirković se posvađao sa Simovićem, kome je odricao vodeću ulogu. Simović je Mirkoviću odricao vođstvo, Slobodan Jovanović je Mirkovića mrzeo, Simovića nipodaštavao, Simović prezirao Jovanovića, a Mirković je Slobodana otvoreno vređao…

Slobodan Jovanović je patrijarhu Gavrilu hvalio braću Knežević, a patrijarh je od profesora Kneževića doznao da je “knez Pavle postao nepodnošljiv uzurpiranjem sve vlasti u zemlji i svojim ponašanjem kao neki veliki gazda, čije se zapovesti moraju izvršavati”. Uistinu, Radoje Knežević nije mogao da oprosti knezu Pavlu što ga je smenio sa položaja nastavnika francuskog jezika mladom kralju Petru.

Feljton “Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije” baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top