Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Iza Radoja i brata mu Žike je lično Slobodan Jovanović, a njima se ozbiljno suprotstavljaju Parižani Dragiša Cvetković i Časlav Nikitović. U Parizu živi i knez Pavle i sada je, na osnovu podataka iz Arhiva koji je stigao sa Kolumbija univerziteta, sasvim moguće reći da je knez Pavle tih godina započeo strpljivo sklapanje mozaika tragedije koja ga je zadesila

Na desetogodišnjicu od puča, u jugoslovenskoj emigraciji rasplamsava se sukob vinovnika i žrtvi 27. marta. Londonski časopis International Affairs objavljuje napis Radoja Kneževića, portparola „Jugoslovenskog narodnog odbora“, u kome ovaj opravdava puč višim ciljevima i ujedno najviše neistina baca na kneza Pavla (istom cilju je poslužila i jedna brošura „JNO“ naslovljena kao „Poruka“, broj 2. i 3. u kojoj Knežević cilja na kneza sa „novim optužbama“ u članku „Knez Pavle, Hitler i Solun“).

Iza Radoja i brata mu Žike je lično Slobodan Jovanović, a njima se ozbiljno suprotstavljaju Parižani Dragiša Cvetković i Časlav Nikitović. U Parizu živi i knez Pavle i sada je, na osnovu podataka iz Arhiva koji je stigao sa Kolumbija univerziteta, sasvim moguće reći da je knez Pavle tih godina započeo strpljivo sklapanje mozaika tragedije koja ga je zadesila. Imao je uvid u englesku prevaru, kao i u postupke svih učesnika puča. Kneževići su imali u rukama „Dnevnik“ ministra Dvora Milana Antića (ovaj „Dnevnik“ kao i celu Antićevu ušteđevinu rekvirirao je major Žika prilikom hapšenja 27. marta) i sve „nove dokaze“, insinuacije za navodnu krivicu kneza Pavla, dokazivali su citatima iz Antićevog „Dnevnika“ (taj dokumenat nikada nije u celosti objavljen, i po svemu bio je predmet brojnih falsifikata, podmetanja i nameštaljki branilaca puča. Antić je po izlasku sa robije, 1960. godine, napisao svoja sećanja koja sasvim opovrgavaju pisanje braće Knežević.).

Dakle, na svaki članak u Londonu, odmah odgovaraju u Parizu. Časlav Nikitović piše:

„Mi smo pokazali jasno više stvari, od kojih se oni (pučisti, prim aut.) ne mogu odbraniti:

1. Da je pučistička vlada Simović-Slobodan Jovanović primila i proširila sporazum sa Hrvatima od 26. avgusta 1939, protiv koga je većina njenih članova pre puča bila i zbog koga je, po rečima jednog slovenačkog publiciste, objavljenim nedavno u emigrantskoj štampi, puč i izveden;

2. Da je ta vlada primila bečki pakt od 25. marta svojom notom od 3. aprila 1941 upućenom svim ambasadama, poslanstvima i generalnim Konzulatima od strane njenog Ministra inostranih poslova Dr. Momčila Ninčića. (Poznato je, međutim, da su ona i njeni agenti objavili urbi et orbi da su puč izvršili zato što je prethodna Kraljevska vlada zaključila 25. marta taj pakt);

3. Da ta vlada nije, kad je videla nemačko držanje posle 27. marta, učinila ništa da pruži makar kakvu odbranu zemlje od divljačkog nemačkog napada, niti je izvršila čak ni delimičnu mobilizaciju državnih vojnih snaga;

4. Da je 6. aprila izjutra izgubila glavu i raspršila se po drumovima od Beograda do Vrnjačke banje, Užica i Sarajeva, ostavivši vojsku bez voćstva a narod bez zaštite, na milost i nemilost germanskog osvajača i njegovih satelita, vekovnih neprijatelja Srba;

5. Da je 15. aprila, u kujni Domaćičke škole u Nikšiću, sramno odobrila kapitulaciju vojske, što je kod većine čestitih oficira izazvalo najveće gnušanje i što je izvesnom broju njih dalo povoda da sebi oduzmu život;

6. Da je istoga dana pobegla avionima iz zemlje, iznevši narodno i državno zlato a zemlju ostavivši u ruševinama da njome zavlada smrt i zločin kakav istorija sveta ne pamti;

7. Da se u izbeglištvu razbila i do te mere onesposobila da je nisu cenili ni prijatelji ni neprijatelji, ne uspevši čak da se složi ni na jednom pitanju koje je tada bilo na dnevnom redu;

8. Da je u izbeglištvu ono malo vojske što je imala pocepala u protivničke tabore i stvorila tzv. Kairsku aferu, koja je i njoj i Jugoslaviji srušila svaki prestiž i ugled;

9. Da protiv ustaških zločina nije digla ni jednu reč protesta niti je ubedila saveznike da spreče zločinačke pokolje Srba silom svoga vazduhoplovstva;

10. Da je nacionalni pokret otpora, kome je stajao na čelu đeneral Mihailović, potpuno upropastila i dovela do najveće tragedije preko stotinu hiljada cveta srpske omladine, koja je rasejala svoje grobove širom Bosne i Hercegovine i čiji su ostaci na prevaru od ustaša poklani u logoru u Novoj Gradiški na tri dana pred nemačku kapitulaciju;

11. Da je svojom nesposobnošću i stalnim svađama omogućila uspon Tita i njegovog društva i rušenje Draže Mihailovića, dovevši najzad svojim radom do njegove tragične smrti;

12. Da su njeni brojni članovi pomogli Titu da se dočepa vlasti i da su ušli u njegovu vladu, omogućivši mu tako da zapliva u narodnu krv i zavede teror kakav u istoriji nije zapamćen“.

Dr Časlav Nikitović kaže još i ovo:

„Posle pojave naše prve brošure, londonski odbor izdao je jedan proglas o desetogodišnjici 27. marta. Taj proglas sadrži takve neistine da se čovek mora pitati: da li je moguće da zreli, učeni i razumni ljudi, koji sebe smatraju pozvanim da budu na čelu naroda i države, mogu da izađu pred javnost sa lažima, kao što je ona u prvoj rečenici proglasa, da je ‘poslednja Vlada Namesništva prekinula sa ranije proglašenom neutralnošću Jugoslavije i zaključila vojni savez sa Silama Osovine’. Ako je ovo tačno, kako su onda mogli londonski ‘čistunci’ da, 3. aprila 1941, prime bečki ugovor?

(…)Ovaj način izvrtanja istine pobudio je veliki broj intelektualaca u emigraciji da javno negoduju, a Dr Mirku Kosiću, b. profesoru univerziteta, dao je povoda da napiše brošuru Grobari Jugoslavije, kojoj je priložio i jedno otvoreno pismo svome profesorskom kolegi Slobodanu Jovanoviću, predsedniku londonskog odbora, u kome izražava čuđenje da je Slobodan Jovanović, kao visoki intelektualac, mogao da pokriva neistine i falsifikate. Evo jednog odlomka iz tog pisma:

‘I ako ste u dubokoj starosti, Bogu hvala Vi niste izlapeli (Sit venia verbo). Prema tome Vama mora da je poznato da su sve tvrdnje i čitava terminologija (vojni savet, narodni ustanak, demokratski poredak) tog proglasa Vašeg J.N.O: objektivno lažne, upravo klupče drskih izvrtanja i falsifikovanje istorijske stvarnosti… Ne znam da li ćete se sa mnom saglasiti da intelektualci od vrednosti imaju posebnu misiju, u istorijskom životu svojih naroda, da se svagda zalažu za istinu, da suzbijaju zavođenje i zablude svog naroda, da svojim prestižem ne pokrivaju falsifikate’. (…)

Zatim, Časlav Nikitović navodi značajne delove dijaloga vođenog na britanskom radiju (emisiju je vodio redaktor Lovel Edwards), opet, na desetogodišnjicu puča. Sad su, kaže Nikitović, Englezi promenili ploču, sad ne govore onako kao pred puč, kada je Leopold Emeri, tada član Čerčilove vlade, savetovao srpskom narodu da se privoli carstvu nebeskom i da baca cepanice u paoce nemačkih tenkova da bi ih zaustavio u nadiranju. Sad se ovako priča…

Jugoslovenski činovnik (sa malim akcentom): Ja tih dana nisam izbijao iz Ministarstva inostranih poslova. Svet nije znao ono što je znala vlada. A vlada nije znala sve što je znao Knez-Namesnik. Kneza Pavla su uglavnom osuđivali.

To nije bilo ispravno stanovište. Simovićeva vlada je bezuspešno pokušavala da učini ono što je knez-namesnik učinio sa više nade na uspeh. Knez je dobro znao koliko je situacija beznadežna, pa je pokušao da stvari odugovlači. Trojni pakt je prihvatio samo da dobije u vremenu, i to kada više nije bilo drugog izlaza da se izbegne rat. Pa čak i tada je bez razmišljanja odbio mamac Soluna i nastojao da pakt ne sadrži sramnu klauzulu, koja bi dozvolila osovinskim trupama prelaz preko jugoslovenske teritorije. Nemci nisu insistirali. Oni su svakako mogli napasti Grčku preko Bugarske, pa su to i učinili.

Danas, posle deset godina, možemo odati svu čast njegovoj ličnosti i njegovoj dalekovidosti. U roku od nekoliko meseci mogla je svetska situacija da se izmeni – kao što se i izmenila – tako da bi Jugoslavija bila u stanju da uđe u rat na strani svojih prijatelja i saveznika sa izvesnim izgledom na uspeh. Strašne godine okupacije mogle su ispasti drukčije, ako ih već nije bilo moguće izbeći.

U emisiji radio Londona mogla se čuti i jedna pesma pevana na beogradskim ulicama 27. marta 1941. godine: „Duni vetre sa Karpata, donesi nam Rusa brata“.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)