Разговарала Љиљана Богдановић На историjском поразу и његовим исходима могуће jе осмислити мање или више солидан начин постоjања. Али, за разлику од пораза, на идеjи издаjе – у различитим облицима: од самоиздаjе до издаjе политичких начела – можемо саградити само зиданицу на песку: и у економиjи, и у култури, и у политици О исходишту актуелних прилика и кретања у култури, следствено и незаобилазно и о политичкоj сцени Србиjе и о духу времена чиjе  jе бескомпромисно, а филигранско „откључавање“  неопходно да би се проникло у значење овдашњих,  наизглед парадоксалних ситуациjа и догађања, разговарамо са Милом Ломпаром, професором Београдског  универзитета, истакнутим српским интелектуалцем и аутором значаjних студиjа о националном културном идентитету. Догађању и

Данашња Остружница jе перифериjско насеље Београда између висоравни Логориште и реке Саве Остружница ДАНАШЊА Остружница jе перифериjско насеље Београда између висоравни Логориште и реке Саве. Ова месна заjедница градске општине Чукарица добила jе градски превоз тек у 21. веку, пре четири године. Пролазнику кроз Остружницу с понеком оронулом старинском кућом тешко jе и да замисли да се овде пре 210 налазила устаничка престоница у коjоj jе 1804. заседала прва српска народна скупштина. Историчари кажу да jе она суштински важниjа од скупа у Орашцу, jер су у Остружници окупили представници свих побуњених нахиjа, прогласили општу мобилизациjу и изгласали Карађорђа за ратног команданта – вожда. Тада су одлучили да се настави бескомпромисна

Заказан први радни договор и потписивање приступнице за оснивање Матице ћирилице Предложени назив савеза удружења jе: Сjедињена удружења  за одбрану српске ћирилице „Матица ћирилице“ са седиштем у Српскоj Атини – Новом Саду, где jе скраћени употребни назив Матица ћирилице. За председника Матице ћирилице предложен jе  универзитетски проф. др Зоран Милошевић а за његовог заменика проф. Владислав Ђорђевић док jе за уредника Информативног центра Матице ћирилице предложен дугогодишњи новинар и уредник проф. Драгољуб Збиљић.  То су само предлози Инициjативног одбора о коjима ће се тек одлучивати на овом првом радном договору с потписивањем приступнице. Позвани се могу сматрати сви коjи желе да присуствуjу овом оснивању нове неизбежне националне институциjе Матице ћирилице,

После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославиjе припремао jе своjе чланство за одбрану отаџбине. Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао jе I самарићански течаj за чланице и стариjе нараштаjке београдских друштава. Течаj се одржавао у просториjама Савеза Сокола, а водила га jе др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентиjевић. Практичан рад био jе у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влаjка Ђуровића коjи jе одржао и неколико предавања. Било jе 69 уписаних, али jе jедан део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице

Живимо у мећави „аналитичара“, „коментатора“, „експерата“ како домаћих тако и страних. Међутим, њихова заjедничка карактеристика jе кратко траjање, зато смо и разговарали са Мирославом Лазанским за кога можемо рећи да jе аналитичар дугог и запаженог траjања. Господин Лазански jе сигурно наjпознатиjи воjно-политички аналитичар са простора еx Југославиjе. Новинарску кариjеру jе започео у Загребу радећи у листовима Вjесник, Данас и Старт. Из Загреба одлази у Београд почетком рата у Хрватскоj, где и данас ради као коментатор Политике. Као ратни дописник извештавао jе из рата у Авганистану, из ирачко-иранског сукоба, грађанског рата у Либану, Пустињске олуjе, из ратова у Чечениjи, Заиру, као и задњих ратова у Либиjи, Сириjи и Украjини. Господине Лазански,

Дубоко забринути за судбину Републике Српске, као jедине праве победе српског народа у последњим децениjама, слободни смо да замолимо све српске политичке чиниоце да се придржаваjу следећих неодступних захтева: 1. Уставни статус Републике Српске, успостављен у Деjтону 1995. године, не сме се ни по коjу цену мењати на штету српских националних интереса. 2. Постоjеће надлежности Републике Српске, битно смањене противуставним одлукама Високог представника, не смеjу се даље смањивати зарад jачања и проширивања надлежности средишњих власти Босне и Херцеговине у Сараjеву. 3. Требало би све учинити да се поврате деjтонске надлежности Републике Српске, а наjпре треба тражити укидање Суда Босне и Херцеговине као кривичног суда коjим се дерогира надлежност судства у

Ни три године од „отварања потраге“ за земним остацима команданта Југословенске воjске у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића, jавност не зна где jе покопан, да ли потрага jош траjе, ако jе заустављена зашто jе заустављена, да ли су претражене све потенциjалне локациjе и колико jе то трагање коштало. Државна комисиjа за утврђивање околности погубљења генерала Михаиловића, формирана 27. априла 2009, пуне две године истраживала jе архиве, саслушавала сведоке, копала по документациjама у Лондону и Москви. Пошто jе представила налазе 14. априла 2011, посао преузима Државна комисиjа за проналажење и обележавање таjних гробница убиjених после 12. септембра 1944. И она jе почела да ради две године раниjе. У рукама jе имала исказе