Тражили сте Милош+Ковић - Страница 80 од 94 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 80

Veslaci_krenuli_na_ekspediciju_dugu_1500_kilometara.jpg

ВЕСЛАЧКА ЕКСПЕДИЦИЈА У ЧАСТ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРЕЛАСКА АЛБАНИЈЕ

29. мај 2015.

У част стогодишњице преласка Албаниjе, из Београда jе испраћена веслачка експедициjа, у оквиру коjе ће веслачи веслати 1.500 километара око Балканског полуострва, од града Кавале до Крфа, гдjе ће Српскоj кући предати захвалницу „У знак предака за будућа поколења“. Веслаче jе испред Веслачког клуба „Црвена Звезда“ на Ади Циганлиjи на ову веслачку експедициjу испратио принц Александар Други Карађорђевић, коjи jе покровитељ овог веслачког клуба. Веслачи коjи су се одважили на оваj подухват у част стогодишњице преласка Албаниjе су Предраг Трипковић, Негован Спасић, Јован Мемедовић, Милош Аjздековић и Драган Челебић, саопштено jе из канцелариjе Карађорђевића. „Поносан сам што ће чланови клуба коjи jе под моjим покровитељством учествовати у овом спектакуларном спортском

Сећање на јасеновачке жртве

26. мај 2015.

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

Predavanje_o_Starom_Brodu_Prebilovcima_i_Jadovnu_odrzano_u_Andricgradu.jpg

ПРЕДАВАЊЕ О СТРАДАЛНИЦИМА У СТАРОМ БРОДУ, ЈАДОВНУ И ПРЕБИЛОВЦИМА

23. мај 2015.

Предавање о Старом Броду, Пребиловцима и Јадовну одржано jе вечерас у Андрићграду На Византиjском тргу у Андрићграду, у организациjи Српске православне црквене општине Вишеград, одржано jе предавање о српским страдалницима у Старом Броду, Јадовну и Пребиловцима. Свештеник Драган Вукотић напоменуо jе да се о злочину у Старом Броду и Милошевићима врло мало зна и у Вишеграду, а нарочито у осталим диjеловима Републике Српске, Србиjе и диjаспоре. „Дошавши у Вишеград, дио моjе парохиjе било jе и село Стари Брод, мjесто страдања хиљада српских мученика“, рекао jе Вукотић. Вукотић jе рекао да jе хиљаде страдалих и невино побиjених људи „пробудило“ обавезу и инат да се ово мjесто отргне из заборава, и да

Саво Штрбац: (Анти)фашиста

19. мај 2015.

Стипе Месић нема осећаj кривице, ни личне ни државне Стипе Месић нема осећаj кривице, ни личне ни државне На трибини „О рату свих ратова”, у организациjи немачког Форума ЗФД (Цивилне мировне службе) и недељника „Време”, одржаноj у прес центру УНС-а у Београду уочи овогодишњег Дана победе, jедан од учесника био jе и Стипе Месић. За оне коjи не знаjу или су заборавили, Месић jе био последњи председник Председништва СФРЈ, пре тога и први премиjер хрватске владе, а после и председник Сабора, те два мандата председник Хрватске. Медиjи су пренели Месићеве поруке са трибине: нацифашизам смо победили у Другом светском рату и добро jе да се тога подсетимо; на нашем

СТРАТЕГИЈА ПОКОРАВАЊА ЕВРОПЕ: СРБИЈУ ТРАЈНО ДРЖАТИ ИЗВАН ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА

17. мај 2015.

15 година jедног писма Вилиjа Вимера канцелару Герхарду Шредеру. Овог месеца навршило се 15 година од jедног пророчанског писма значаjног за разумевање политике САД према Србиjи, али и према Русиjи, Европи и свету уопште. Пролазиле су године, низали се ратови вољних и невољних, расправљано о теориjама завера и краjа историjе, мењане су владе и лидери, отварале се и кризе и перспективе а текст од непуне две странице jе остао и сведочанство и актуелно предсказање. Реч jе о писму познатог немачког политичара, посланика Бундестага (ЦДУ), државног подсекретара за одбрану, потпредседника Парламентарне скупштине ОЕБС-а Вилиjа Вимера, упућеног немачком канцелару Герхарду Шредеру 2. маjа 2000. године. Вољом аутора, писмо jе постало jавни докуменат

Дарко Худелист: Улога Ватикана у распаду Југославије

14. мај 2015.

Интервjу хрватског новинара Дарка Худелиста за београдски „Недељник“ Колико jе нама у Србиjи познато, ово jе прво велико истраживање коjе ће расвиjетлити улогу Ватикана и Католичке цркве у позним данима СФРЈ. Колико вам jе тешко, а колико изазовно било да истражуjете нешто о чему се ниjе много говорило? – Наjприjе неколико основних напомена о моjоj књизи. Ради се, заправо, о двиjе књиге – коjе се међусобно надопуњуjу. И обjе обрађуjу (углавном) исто вриjеме, исто раздобље, у ширем смислу (готово) циjело 20. стољеће, а у ужем – приjеломне, 1970-те и 1980-године. Ова, прва књига зове зе „Рим, а не Београд“. Излази из тиска у листопаду о.г., у два свеска са око

ПРВИ ПАРАСТОС ЗА СВЕ ПОГИНУЛЕ У СПОМЕН-СОБИ

9. мај 2015.

Полагање виjенаца код цркве у селу Карно У Спомен-соби за погинуле српске борце и цивиле данас jе први пут служен парастос за свих око 500 погинулих Срба са подручjа сребреничке општине међу коjима jе и 45 коjи се jош воде као нестали, jер нису пронађени ни више од двиjе децениjе од њиховог нестанка. У Борачкоj организациjи ове општине кажу да су до сада служени парастоси у мjестима већих страдања српских бораца и цивила као што су Карно, Ратковићи, Брежани, Залазjе, Крњићи, Подравање и Скелани, али да су одлучили да сваке године организуjу централни парастос за све погинуле Србе у посљедњем рату и тако им jедном годишње одаjу заjедничку захвалност и

Засјењена комеморација у Вељуну

7. мај 2015.

Јуре Катић, градоначелник Слуња, непримjерено jе на комеморациjи у Вељуну покушао оправдати усташки масакр над 525 невиних српских цивила назвавши га инцидентом Јуре Катић, градоначелник Слуња И овог 6. маjа, на Ђурђевдан, броjни су карловачки Срби, антифашисти и остали грађани Карловца и околних мjеста присуствовали обиљежавању 70.годишњице Дана ослобођења Карловца и комеморациjи коjа jе одржана у знак сjећања на 525 невиних жртава коjе су усташе убиле приjе 74 године у Вељуну. Подсjетимо, непуних мjесец дана од успоставе НДХ и тjедан дана након првог масовног злочина над Србима у Гудовцу код Бjеловара, одjекнули су први усташки пуцњи у околним српским селима. Био jе то увод у масовно хапшење и организирање приjеког

Кад студенти из Бостона дођу на Балкан

29. април 2015.

Њихову пажњу имате док траjе њихово путовање У jесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму коjи води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзиjу прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историjски контекст jугословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, jедва сам чекао да одемо. Практично ниjе имало шта да се види, осим броjева жртава. У хрватском музеjу Јасеновца, неколико студената jе отворено коментарисало како jе „све умивено”. Један jе рекао: „Више веруjем хрватскоj верзиjи. Они су понудили нешто више од табле са броjевима.” Студенти су свесни да

Приказ књиге Ратка Шкрбића, Сребреничка подвала

25. април 2015.

Прошло jе готово две децениjе од контроверзних дешавања у Сребреници у лето 1995.године. Од насилних догађаjа коjи су им претходили а коjи су обележили распад Југославиjе протекао jе и дужи временски период. Ипак, и поред тога мало коjи од ових догађаjа jе одговорно и стручно историjски истражен. Овоме су делимично допринели уобичаjни чиниоци када jе реч о недавним историjским дешавањима – слаба доступност адекватне историjске грађе и недоступност значаjног дела архивског материjала. Ипак корпус грађе коjим располаже потенциjални истраживач jугословенске кризе ниjе занемарљив. Велики броj докумената коришћен jе као доказни материjал у разним судским процесима пред Хашким трибуналом па су потом на различите начине постали доступни jавности, многи учесници оставили

Иво Андрић: Албанију би требало поделити

19. април 2015.

На захтев Милана Стоjадиновића будући нобеловац сачинио службени подсетник за Министарство иностраних дела. Из Приштине су тражили да се Андрић избрише из програма за књижевност Иво Андрић ИВО Андрић jе, као високи чиновник Министарства иностраних послова, више од две године, од 1937. до 1939, обављао дужност заменика министра иностраних послова. Милан Стоjадиновић jе истовремено био и председник Владе и министар иностраних послова, Андрић jе, као дипломата од кариjере, био први човек Министарства. Након пада Стоjадиновића са власти, Андрић jе постао амбасадор у Берлину. Гроф Галеацо Ћано, Мусолиниjев министар иностраних послова, посетио jе Југославиjу jануара 1939. године. У сусретима са Миланом Стоjадиновићем вођени су званични и незванични разговори у Београду и

Погибија Павла Ђуришића

18. април 2015.

Ђуришића, Драгишу Васића, Захариjа Остоjића и Петра Баћевића усташе су зверски умориле. Секула Дрљевић jе четнике предао злогласном усташком попу Филиповићу Четници Павла Ђуришића прелазе преко реке Босне ГОСТОПРИМСТВО усташа и Дрљевића биће ускоро скупо наплаћено. Умjесто покрета слиjеди замандаљивање затворских капиjа, испред коjих су постављена митраљеска гниjезда. Павлу jе предат списак са именима 33 официра, на чиjем самом почетку jе било његово. Захтjев: безусловна предаjа, преостали могу да се прикључе своjим jединицама. Ђуришић jе био одвоjен од воjске, а онда су jедног по jедног, официре са списка, стриjељали у згради команде. – Око два часа послиjе подне капиjа jе отворена, ушао jе прво тенк, за њиме одред усташа. Наредили

Како је Црњански промашио Сондермајера

15. април 2015.

Двобоj двоjице великана могао jе озбиљно да измени историjу нашег града и државе Милош Црњански , Тадиjа Сондермаjер БЕЗ двоjице великана историjа наше земље током протеклог века била би незамислива. Један се звао Милош Црњански, а други jе био Тадиjа Сондермаjер. Први jе оставио неизбрисив траг у нашоj, али и европскоj књижевности, а други као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству. Ипак, два великана су у jедном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог века изашли су на двобоj решени да се само jедан врати жив са овог окршаjа. Прича за неверицу сачувана jе у Музеjу ваздухопловства, а исприповедао нам jу jе стручњак ове угледне институциjе

Збег креће на велики пут

13. април 2015.

Жестока пропаганда рушила jе мостове за превазилажење братоубилачке борбе Митрополит Јоаникиjе повлачио се са своjим народом У Великом збjегу коjи се у Фармацима код Подгорице спремао на велики пут чиjу трасу готово нико ниjе поуздано знао, налазио се и приличан броj људи из Љешанске нахиjе. Према казивању Благоте П. Вукчевића у фељтону коjи су обjавиле подгоричке “Виjести” (април и маj 2009.) под наднасловом “Свjедочанства о страдању црногорских четника и цивила у Словениjи 1945. године” “било jе укупно моjих племеника од Ситнице до Ставора двиjе стотине воjника”. Од 67 његових братственика, само се дванаест вратило своjим кућама. Три његова стариjа брата, Милутин, Мирко и Бошко заувиjек су остали у шумама Похорjа,

Горски Котар: Светионик српског трајања

12. април 2015.

Гомирjе, српски манастир у срцу Горског Котара, данас jе постао чувар прошлости и наш путоказ за будућност. Епископ Герасим: Манастир jе душа народа Епархиjе горњокарловачке Манастир Гомирjе ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ УСКРС у Гомирjу, малом месту у Горском Котару у Хрватскоj, краjње jе идиличан, у снегу, jер зима jош ниjе напустила таj краj. Негде између Загреба и Риjеке пут води од Врбовског и Моравица, места коjе се до 1991. звало Српске Моравице до Гомирjа, где су први Срби дошли 1596. године. Турци су цео краj опустошили, а након што jе у Далмациjи пао Клис, надвоjвода Фердинанд из Граца дао jе дозволу да се преселе у Гомирjе. Остали су до данас,