Gorski Kotar: Svetionik srpskog trajanja

Datum objave: nedelja, 12 aprila, 2015
Veličina slova: A- A+

Gomirje, srpski manastir u srcu Gorskog Kotara, danas je postao čuvar prošlosti i naš putokaz za budućnost. Episkop Gerasim: Manastir je duša naroda Eparhije gornjokarlovačke

Manastir Gomirje

Manastir Gomirje


OD STALNOG DOPISNIKA: ZAGREB

USKRS u Gomirju, malom mestu u Gorskom Kotaru u Hrvatskoj, krajnje je idiličan, u snegu, jer zima još nije napustila taj kraj. Negde između Zagreba i Rijeke put vodi od Vrbovskog i Moravica, mesta koje se do 1991. zvalo Srpske Moravice do Gomirja, gde su prvi Srbi došli 1596. godine. Turci su ceo kraj opustošili, a nakon što je u Dalmaciji pao Klis, nadvojvoda Ferdinand iz Graca dao je dozvolu da se presele u Gomirje.

Ostali su do danas, ali im sudbina nije bila previše sklona. U kraju koji ionako muči muku kako da stanovništvo preživi, bez obzira na nacionalni predznak, sudbina preostalih Srba u Gorskom Kotaru nikako nije blistava. Posla nema, mladi odlaze, starci čekaju kraj, razočarani, ostavljeni i napušteni. Ako je za utehu, a u vremenima u kojima Srbi žive u Hrvatskoj jeste za utehu, ovde, u srcu Gorskog Kotara bar nema međunacionalnih tenzija i tešku koru hleba zajedno jedu i Hrvati i Srbi.

Manastir Gomirje ima slavnu i blistavu prošlost. Kako su Srbi naseljavali ovaj kraj dolazili su i sveštenici i kaluđeri, donoseći sve što im je potrebno za bogosluženje. Nastanili su se u gomirskoj kapelici, pa su kasnije kaluđeri Aksentije Branković, Visarion Vučković i Mardarije Orlović tu podigli i mali drveni manastir sa crkvom Svetog Jovana Krstitelja.

– Osim što predstavlja veoma značajno kulturno-istorijsko nasleđe, manastir Gomirje je duša srpskoga naroda Eparhije gornjokarlovačke. Od svoga osnivanja manastir Gomirje je vekovni verski i kulturni centar pravoslavnih Srba u ovim zapadnim krajevima. Ova pravoslavna svetinja čuva dragocenu hrišćansku prošlost, koja je naša inspiritivna sadašnjost i naš putokaz za budućnost – kaže za “Novosti” episkop Gornjokarlovačke eparhije Gerasim. – Ovaj duhovni centar je našu eparhiju dugi iz godina snadbevao episkopima, učiteljima, prosvetiteljima, pa i nacionalnim vođama, imao je veliku i važnu ulogu u očuvanju pravoslavne vere i morala kod pravoslavnih vernika. Pre, a i danas, predstavlja mesto molitve, podviga i monaškoga tihovanja, mesto gde se čovek u potpunosti predaje volji božijoj i gde se opredeljuje za carstvo nebesko.

Manastir Gomirje

Gomirje pripada Gornjokarlovačkoj eparhiji, koja obuhvata Baniju, Kordun, Liku, Gorski Kotar, severnu Hrvatsku i Istru. A na najvećem delu te današnje eparhije zabeleženo je i stravično stradanje srpskog naroda na vreme takozvane NDH. Dug je popis sveštenika koje su ustaše mučile i ubile, poput jereja Ilije Ajdukovića, paroha iz Srednje Gore, koji je u aprilu sa urednom ustaškom propusnicom putovao prema Beogradu. Na ulazu u voz u Lovincu su ga uhapsili, dva dana mučili u zatvoru i onda ubili. Istu je sudbinu imao i protojerej Đuro Alagić iz Ogulina, paroh Nikola Bogunović iz Donjeg Lapca, jerej Brakus iz Korenice, jerej Nikola Vučković iz Petrinje. Nesreća nije zaobišla ni gomirski kraj, pa je na imendan koljača Ante Pavelića, 13. juna 1941. grupa ustaša došla u Gorski Kotar i u Srpskim Moravicama uhapsila sve uglednije Srbe. Među njima bio je i prota Vladimir Dujić, a zapisi ukazuju da se poneo kao pravi heroj i u zatvoru, prilikom mučenja.

Stradao je tada i iguman Teofan, starešina manastira Gomirje, koji je tu dužnost obavljao od 1929. godine. “Bio je divan čovek, pun razumevanja za sve koji su živeli u Gomirju, bilo Srbi, bilo Hrvati. Nikad nikome ništa nije uradio nažao. Jedina njegova nesreća bila je što je bio Srbin”, kažu u manastiru Gomirje. Stradao je i iguman Metodije Subotin iz Gomirja, jer su ustaše želele da zatru svaki trag duge i slavne istorije i doprinosa Srba tom kraju.

Uzalud. NDH je kapitulirala, Pavelić pobegao, a manastir Gomirje, ranjen svime što se događalo u ratnim godinama, nastavio sa službom. Bivši mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan isticao je da je manastir ostao jedini centar pravoslavnih Srba u Hrvatskoj i posle tragičnih događaja iz devedesetih godina. Bile su to teške godine i za Srbe u ovom kraju, ali ratni bubnjevi su ipak donekle zaobišli Gorski Kotar.
A manastir Gomirje, sa preko 400 godina tradicije, očuvao je ne samo tradiciju, već i samu suštinu svešteničkog posla, da narodu daje snagu i širi reči poverenja u veru i mir. Nije to bilo lako, ali u ovo uskršnje vreme, poruke koje se i sada čuju iz Gomirja ulivaju nadu da i za Srbe u Hrvatskoj, ako sačuvaju identitet, ipak slede bolji dani.

PRIČA O GOMIRJU

SVE je počelo kada su sveštenici, zajedno sa narodom, branili ovaj kraj i na kraju zemlju otkupili od moćnih Frankopana. I tada počinje priča o Gomirju koja do kraja nije ispričana ni do dana današnjeg, a pokazuje svu veličinu i doprinos Srba u Hrvatskoj ne samo za srpsku, već i za hrvatsku kulturu. Kaluđeri su obavljali službu u celom kraju, Vrbovskom, Ravnoj Gori, Mrkoplju, Bojancima, pa sve do Žumberka, a u sedamnaestom veku dovršena je izgradnja manastira. Prva je crkva, podignuta 1600. bila drvena, a kasnije su crkvena zdanja bila okružena i osmatračnicama, sve u cilju da se spreči turska navala i odbrani hrišćanska Evropa. Danas, kada se istorija piše iz uskih dvorišta, doprinos Srba da se očuva hrvatska Krajina često se zaboravlja ili prećuti.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Govor paroha drežničko – jaseničkog, protojereja Miloša …

klečka jama – stratište žrtava ustaškog zločina – genocida

Održani parastos i komemoracija žrtvama … – Jadovno 1941.

PARASTOS ZA 453 SRBINA UBIJENA I BAČENA U KLEČKU JAMU




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top