fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Засјењена комеморација у Вељуну

Јуре Катић, градоначелник Слуња, непримjерено jе на комеморациjи у Вељуну покушао оправдати усташки масакр над 525 невиних српских цивила назвавши га инцидентом

Јуре Катић, градоначелник Слуња

Јуре Катић, градоначелник Слуња

И овог 6. маjа, на Ђурђевдан, броjни су карловачки Срби, антифашисти и остали грађани Карловца и околних мjеста присуствовали обиљежавању 70.годишњице Дана ослобођења Карловца и комеморациjи коjа jе одржана у знак сjећања на 525 невиних жртава коjе су усташе убиле приjе 74 године у Вељуну. Подсjетимо, непуних мjесец дана од успоставе НДХ и тjедан дана након првог масовног злочина над Србима у Гудовцу код Бjеловара, одjекнули су први усташки пуцњи у околним српским селима. Био jе то увод у масовно хапшење и организирање приjеког суда коjим jе на смрт осуђено 525 Срба. Према написима хисторичара Ђуре Затезала, риjеч jе о убоjствима коjе су договорили Иван Шаjфар, усташки повjереник за Вељун, жупник Блаж Томљеновић и млинар Јосип Пауновић. Њих троjица одлучили су убити локалног Хрвата Јосу Мравунца, а за таj су злочин окривили Србе с Вељуна. У року од три дана, од 6. до 9. маjа 1941., усташе су на превару привеле 600 Срба од коjих су 525 убиле у Хрватском Благаjу.
У Вељуну се до сада, осим лани када jе комеморациjи присуствовао доградоначелник, службена лица града Слуња нису поjављивала, а овогодишњи долазак новог градоначелника Јуре Катића (ХДЗ) jе засjењен његовим говором. Наиме, покушавши га оправдати, Катић jе злочин назвао инцидентом, односно одмаздом за претходно убоjство обитељи Мравунац. То jе код многих присутних изазвало наjприjе суздржане, а потом и бурне реакциjе.
Катићев говор био jе заправо своjеврсна реплика на раниjе изречено од стране Саше Милошевића, замjеника предсjедника СНВ-а. Милошевић jе подсjетио на недавно одржани говор Милорада Пуповца у Јасеновцу коjи се тада запитао може ли ова земља препознати знакове фашизациjе.
– Ово jе право мjесто и вриjеме да се каже коjи су то забрињаваjући знакови, што нас брине и зашто употребљавамо овако снажне риjечи. Видимо озбиљне нападе на слободу људи и на саме темеље демокрациjе – казао jе Милошевић.

Делегациjа СНВ-а - Раде Косановић и Саша Милошевић

Делегациjа СНВ-а - Раде Косановић и Саша Милошевић

Навео jе циjели низ примjера и констатирао да jе антифашизам реакциjа на зло и црнило коjе jе приjе 80-так година кренуло уништити слободу и демокрациjу те коjе jе негирало живот и циjеле народе. Због тога таj и такав антифашизам потребан и данас, додао jе замjеник предсjедника СНВ-а.
– Нисам чуо ни jедне риjечи од господина Милошевића о томе што ће се догађати. Циjело вриjеме спомиње нешто што се догодило приjе 74 године. Један динар или куна никад не звоне. Требаjу бити двиjе или два. Дошао сам се поклонити жртвама, а све жртве су жртве. Овдjе се догодила одмазда jер се приjе овог злочина догодио jедан други злочин коjег нитко не спомиње. То jе било 1941., а 1991. jа сам особно био жртва кад сам ни крив ни дужан завршио у затвору у Воjнићу – реплицирао jе Катић.
На његов иступ реагирали су Раде Косановић, предсjедник ВСНМ-а Карловачке жупаниjе, и дожупан Синиша Љубоjевић. Бираним, али између редака jасним риjечима, поручили су градоначелнику Катићу да ово ниjе ни мjесто ни вриjеме за такве полемике.

– Немоjте тражити да ми заборавимо жртве коjе су страдале само зато што су биле српске националности и православне вjероисповиjести. Нитко нам не може забранити да се сjећамо ових 525 жртава коjе су страдале само зато што су били Срби – рекао jе Љубоjевић.

Парастос у Вељуну служио jе парох Жељко Видаковић

Парастос у Вељуну служио jе парох Жељко Видаковић

Раде Косановић jе, пак, подсjетио на досадашња истраживања и утврђене чињенице у овом злочину, односно на сазнања тко jе и зашто ликвидирао фамилиjу Мравунац.
Приjе Вељуна, антифашисти и карловачки Срби обиљежили су 70.годишњицу ослобођења Карловца те су положили виjенце и запалили свиjеће на централном споменику у некадашњем Перивоjу слободе. Том догађаjу, изненађуjуће, присуствовао jе и Дамир Јелић, карловачки градоначелник и потпредсjедник ХДЗ-а, коjи иначе сматра да 6.маj ниjе био дан ослобођења, већ дан окупациjе Карловца, jер jе, према његовим риjечима, jедан тоталитарни режим замиjенио исти такав.
Како jе Ђурђевдан крсна слава многим Србима, у Цркви светог Николе jе одржано богослужење коjе jе предводио први карловачки парох протоjереj-ставрофор Славиша Симаковић.

 

Извор: NOVOSTI

 

Везане виjести:

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 525 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ ВЕЉУНА

У Вељуну одана почаст жртвама усташког покоља 1941. године

Усташе свjедоче о злочину у Хрватском Благаjу над Србима Кордуна 6. маjа 1941.

Кордун – Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: