arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Gimnazija.jpg

110-а годишњица Српског Сокола у Сремским Карловцима

 Обележавање110-те годишњице од оснивања Српског Сокола и Соколског друштва Сремски Карловци, у згради Соколског дома у Сремским Карловцима,  14.09.2014. у 14,30 часова.     П р о г р а м Хор Карловачке богословиjе „Св. Арсениjе Сремац“ Поздрав присутнима и цитирање речи првог Сокола др Лазе Поповића – Гордана Ђурђевић – Димић (првакиња драме у СНП у Новом Саду) Обраћање аутора књиге „Споменица карловачког Сокола 1904 – 2014“ – Жарко Димић, историчар Рецензент проф. др Зоран Милошевић говори о књизи и Соколству Рецензент др Велимир Шешум говори о књизи и Соколству Скокови на трамболини – Соколско друштво „Воjводина“ Нови Сад Хор Карловачке богословиjе „Св. Арсениjе Сремац“ Коктел за децу (безалкохолно

petrovo-nestali.jpg

ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ ОПСТРУИШУ ИДЕНТИФИКАЦИЈУ УБИЈЕНИХ СРБА

ПЕТРОВО, 30. АВГУСТА /СРНА/ – Централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих одржана jе данас код спомен-крста на Озрену са коjе jе указано на спор процес проналажења и идентификациjе српских жртава и на опструкциjу институциjа БиХ. На скупу, коjем jе присуствовало седамдесетак људи, истакнуто jе да посљедице рата нису избрисане са 21. новембром 1995. године када jе потписан Деjтонски мировни споразум, те да jе Српска незадовољна начином на коjи се третираjу злочини почињени над Србима. Указано jе на селективну правду Хашког трибунала и Суда БиХ и поновљено да Тужилаштво БиХ, коjе jе преузело комплетну организациjу тражења несталих, ниjе ништа предузело да оваj процес брже тече. Министар

savo-strbac.jpg

КО НЕМА ГРОБА – НИЈЕ УМРО … КО НИЈЕ УМРО – НИЈЕ НИ ЖИВИО

ППрипремаjући обиљежавање деветнаесте годишњице Великог краjишког егзодуса, познатог под кодним називом “Олуjа”, поново отворих роман “Јадовничка жмижда”, аутора Душана Ђаковића, избjеглице из ике, задржаваjући се на одломку у коjем главни ликови, госпићки прота и дjечак, коjи су живи бачени у jаму, док око њих стотине недокланих жртава– дjеце, жена и стараца – jече и запомажу данима, мада и сами чекаjу час у коме ће их стићи смрт, не одустаjу од Бога, молећи се за опроштаj грехова жртава, али и крвника, коjи изнад jаме изговараjу реченицу: „Ко нема гроба – ниjе умро… ко ниjе умро – ниjе ни живио!“ Читаjући ову посљедњу реченицу кроз главу су ми пролазиле броjке и имена страдалих сународника у “бљесковима и олуjама” деведесетих али

Дража у затвору

На страшном суду

Процес против ђенерала Драгољуба Михаиловића, коjим jе коначно компромитована ЈВуО,  обиловао jе пропустима и произвољним тумачењима. Суд jе ђенерала Драгољуба Михаиловића осудио на ,,смртну казну стрељањем, траjан губитак политичких и поjединих грађанских права и конфискациjу целокупне имовине“ – како jе стаjало у пресуди. Броjни пропусти начињени током процеса озбиљно доводе у сумњу ваљаност тако озбиљне пресуде.  Одмах по завршетку процеса, главни тужилац Милош Минић jе узео из Архива Југославиjе, на реверс, целокупан спис предмета у процесу против Михаиловића, што укључуjе оригинална документа на коjе се тужилаштво позивало. Никада више ниjе враћен ни jедан документ, мада се реверс и данас уредно чува.  Дан уочи извршења смртне казне над ђенералом Михаиловићем, његова супруга Јелица (рођена Бранковић) jе предала суду jедну молбу за помиловање свог супруга,

Vjest_vrs_1.jpg

Српски и хрватски генерали након Олује

Већ 19 година Хрватска 5. августа слави Дан домовинске захвалности и одаjе почаст своjим воjницима и официрима коjи су учествовали у операциjи „Олуjа“. Са друге стране већина Срба тугуjе због убиства неколико хиљада Краjишника и прогона око 250 000 Срба из Лике, Кордуна, Баниjе, Сjеверне Далмациjе и других диjелова бивше Републике Српске Краjине. Нажалост наjвеће страдање и прогон становништва у Европи након Другог свjетског рата остаће некажњено jер су се свjетски моћници и традиционални српски „приjатељи“ потрудили да у Хашкоj палати неправде буду ослобођени генерали Хрватске воjске коjи су одговорни за почињене злочине над недужним цивилима и заробљеним Краjишницима. Краjину смо изгубили приjе свега због издаjе и неслоге, коjа се

ekmecic-1.jpg

Екмечић: Србији би историја могла да се понови

Академик Милорад Екмечић: Од нас се тражи да окренемо леђа Русиjи, Влада таj захтев мора да одбаци. Све jе остало онако као што jе било краjем jуна 1914. године. Ако би дошло до сукоба у Европи, Американци би били генерали Србиjа се налази у деликатноj ситуациjи, jер jе српски народ свестан чињенице да jе Русиjа била jедина земља коjа га jе подржавала и у коjоj jе увек гледао jедног ослободиоца – каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени своj став према догађаjима у Украjини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историjу Срба новог века. С друге стране, истиче, Велика Британиjа jе, у свим српским ослободилачким покретима, од

nele-karajlic.jpg

Др НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ: Да ли би неки храбри Француз био терориста да је убио Хитлера 1940. године док се шепурио Трокадером у освојеном Паризу?

Ненад Јанковић алиас др Неле Караjлић, легендарни фронтмен “Забрањеног пушења” и jедан од идеjних твораца култне “Топ-листе надреалиста”, каже да данашње Сараjево више ниjе онаj град коjи носи у сећањима и коjи jе описао у своjоj недавно обjављеноj аутобиографскоj књизи “Фаjронт у Сараjеву”. Истичући да наслов књиге, чиjа ће промоциjа следећег месеца бити одржана и у градовима Републике Српске, не сугерише да се “доктор Неле дефинитивно опростио од свог родног града”, Караjлић у интервjуу за Пресс тврди да jе предратно Сараjево било слободно, док ово данашње, према његовим речима, то ниjе и све више личи на колониjу. – Ја се од свог града нисам опростио нити смо се икад растали. Али, немоjте помислити да jе то

Katena-01.jpg

Бранимир Нешић: Catena mundi је “национална библија“ која открива тајну историју Срба

Oдмах по обjављивању, eнциклопедиjа je нестала са полица књижара по Србиjи. Тако драгоцена и у то време скупоцена књига у тиражу од 3000 примерака, ниjе могла тек тако да нестане са полица књижара. Очигледно се ради о нечиjем интересу да та књига не дође до великог броjа читалаца, и таj неко ниjе жалио материjална средства да таj своj план оствари.   Недавно jе издавачка установа Catena mundi решила да штампа друго издање енциклопедиjе по коjоj ова издавачка кућа носи своjе име. Шта jе то Catena mundi, шта се криjе иза тог мистериозног имена, о каквоj енциклопедиjи jе реч, коjим темама се бави… питања су коjа смо поставили Бранимиру Нешићу, директору ове издавачке куће.   Господине Нешићу, реците

Sarajevo.jpg

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА

После Маjског преврата 1903. jачала jе активност српске омладине у Аустро-Угарскоj. Нови дух у Србиjи, слом режима грофа Куена у Хрватскоj, тешка криза режима у Босни после смрти Калаjеве, буран протестни покрет у Далмациjи, устанак у Македониjи и споразум о реформама турске управе  у Европи закључен у Мирцштету све jе то будило нове наде.  У томе часу одржана jе краjем септембра 1903. скупштина српске академске омладине  у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покраjина и пратили своjе речи живим примерима из Далмациjе, Воjводине, Босне и Македониjе. Основан jе  Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио jе 

papa-mobil.jpg

Сви папски путеви за Београд

Српска држава види у Ватикану потенциjалног савезника коjи не признаjе Косово, док СПЦ не може да заборави да поглавар свих католика никад ниjе jасно и отворено осудио злочине над Србима у Другом свjетском рату.     Јавност jе све дипломатске односе Србиjе и Ватикана поодавно свела на два питања: Други свjетски рат и посjету папе Србиjи. У тоj поставци, српска страна инсистира код Свете столице на каjању, извињењу и спознаjи усташких злочина почињених у име Бога, док Ватикан ставља до знања да би свети отац радо посjетио Србиjу. То су два отворена питања о коjима се, по правилу, прича у рукавицама, увиjено, нарочито вагаjући сваку риjеч, било да jе риjеч

solunci-1.jpg

Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи

Многи су кости оставили овде, не знаjући ни где jе та Француска, о коjоj су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од своjих егзотичних и витешких сабораца     ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоjе Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасиjе Тасић, Траjанко Стоjановић, Драгољуб Петровић, Тодор Стевановић, Милорад Митић, Десимир Алексић, Алекса Савић, Живадин Живковић, Лазар Лазаревић, Милутин Максимовић, Видан Радосављевић. И многи други. Построjени на вечитоj, каменоj стражи. Српско воjничко гробље у Тиjеу, надомак Париза. Бели се крст до крста. Под конац. Водоравно, усправно и диjагонално. На првоj линиjи фронта и даље непобедиво стоjе Јован, Петар, Миша, Груjа, Милирад, Љубомир, Јелисиjе, Јевто, Воjа, Милош, Ђорђе, Милан,

svijece.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 24 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ КРЊИЋА

СРЕБРЕНИЦА, 3. ЈУЛА /СРНА/ – У цркви Светог пророка Илиjе у сребреничком селу Крњићи сутра ће бити служен парастос за 24 мjештана овог села, коjе су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. jула 1992. године. Парастос и одавање почасти погинулима из овог села биће одржано сутра у 11.00 часова, jер jе за 5. jул заказано централно обиљежавање страдања Срба из средњег Подриња у Братунцу. Осим прислуживања свиjећа за покоj душа невино убиjених Срба, већином цивила, биће положено цвиjеће на споменик, коjи су мjештани, уз помоћ Борачке организациjе и Владе Републике Српске, подигли настрадалим у порти овдашње цркве. Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић каже да ће учесници сутрашњег скупа поново

veritas.jpg

ИДЕНТИФИКОВАНИ СРБИ ОТЕТИ 1991. ИЗ ГОСПИЋА

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Међу посмртним остацима 20 Срба убиjених 1990-тих година у Хрватскоj, коjи су данас идентификовани у Загребу, налазе се Станко Смиљанић /1938. годиште/ и Жељко Мркић /1962/ коjи су отети у Госпићу у октобру 1991. године, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Смиљанића и Мркића 18. октобра 1991. године маскиране особе одвеле су из склоништа зграда у коjима су живjели и ликвидирали их на непознатом мjесту. Њихови посмртни остаци пронађени су краjем 1991. године у Перушићу код Госпића заjедно са остацима jош 21 особе, коjе су биле у полуугљенисаном стању. Идентификовани су и остаци Мариjе Бркљач–Угарковић /1921/, jедне од шесторо стараца, коjе су припадници хрватске воjске убили и запалили у

borovo-noseca-slika.jpg

У Борову отворена изложба и одржано предавање Моје Јадовно

Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моjе Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, и jевреjским жртвама у оквиру комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг формираном на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава. Аутори изложбе су Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Ј. Басташић. Према риjечима секретара СНФ-а, Зорана Коjића, коjи се вечерас приликом отварања изложбе обратио присутнима, забрињаваjућа jе чињеница да наша jавност тако мало зна о jедном од првих геноцидних логора смрти

gavrilo-princip-vodoravno.jpg

DAS IST ПРИНЦИП

Поред Калаjевог босанства, као начина да се ампутира део српског националног корпуса, а да се Јужни Словени, са хибридном нациjом и марионетском државицом на средини своjе духовне и географске териториjе, траjно онеспособе за уjедињење у jединствену нациjу и jединствену државу, Аустроугарска jе, као моћна царевина са озбиљном стратегиjом и ништа мање озбиљном дипломатиjом, развиjала и алтернативну, или, боље речено, ширу стратегиjу, коjа са идеjом бошњаштва нипошто ниjе у колизиjи.     Реч jе о идеjи jугословенства по колонизаторскоj мери, коjе подразумева неки, што jе могуће лабавиjи вид асоциjациjе што већег броjа што мањих jужнословенских државица и што већег броjа што малоброjниjих хибридних jужнословенских нациjа, где би узаjамна трвења онемогућавала суштинско

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.