Деветог jануара на празник Светог првoмученика и архиђакона Стефана, Република Српска jе напунила своj 22. рођендан, закорачивши тако у трећу децениjу свог постоjања.       Настала у вртлогу грађанског рата у бившоj СФРЈ тj. СР БиХ, на териториjи од 25 000 км2 на коjоj живи 1 440 000 становника, Република Српска и данас после више од две децениjе постоjи, живи и тавори. Она jе продукт истинске жеље српског народа са леве обале реке Дрине да створи своjу државу, коjа би му помогла да се сачува од покушаjа биолошког истребљења. Поред вишевековног положаjа између чекића и наковња тj. Беча и Истамбула, српски народ jе на краjу 20. века успео да

Представљање књиге ‘Вуковар и његов стожер’ академика Јосипа Печарића на краjу jе прерасло у низ Печарићевих шовинистичких испада за говорницом. Дио претходних говорника истицао jе пак фигуре попут ‘поновних улазака у ровове’, ‘нових крвавих битака’ и ‘плаћеничких Владиних медиjа’       Окупљање стотињак заинтересираних у дворани Удруге специjалне полициjе из Домовинског рата почело jе, иначе, достоjанствено, одавањем минуте шутње погинулима у Домовинском рату. На представљању књиге су се поjавили бискупиВладо Кошић и Валентин Позаић, генерали Младен Маркач, Томо Медвед, Давор Домазет Лошо и Марко Лукић те вође инициjативе Стожер за обрану хрватског Вуковара Владо Иљкић, Томислав Јосић и Сњежана Патко. За умjетнички програм, како jе стаjало у наjави, био jе задужен познати тамбураш Станко Шарић коjи jе између поjединих говорника пjевао на плаyбацк. Од укупно петеро говорника, као

У оквиру напора да се институционализуjе сећање на српске жртве у 20. веку Београдски културни клуб и Историjски проjекат Сребреница су 27. новембра у Малоj сали Коларчевог народног универзитета у Београду организовали трибину У име народа. Репресиjа у Србиjи 1944—1953. године. На истом месту смо у октобру одржали трибину посвећену српским жртвама у 20. веку и ово jе била прилика да се jедна тема о коjоj jе било речи – комунистички терор у Србиjи по окончању ратних операциjа – продуби и темељниjе прикаже публици. Датум одржавања трибине, 27. новембар, сумболично jе изабран jер jе на таj дан београдска Политика обjавила Саопштење  воjног суда Првог корпуса НОВЈ у Београду о суђењу ратним

Српске владе, по правилу странчарске, понекад су чак наступале против Демократске партиjе Срба у Македониjи. У региону jе стање идеално. Сви су у Европскоj униjи или надомак ње, а Србиjа jе „фактор стабилности”. У Хрватскоj већина грађана веруjе да jе српска култура извор злочина. Усташки фашисти, према томе, били су борци за слободу и правду, истина на погрешноj страни, али нико ниjе савршен. У савременоj Хрватскоj, међутим, има и грађана и политичара коjи не желе да разуларена руља разних фашисоидних и верски затуцаних фанатика одређуjе како ће бити тумачен закон. Да улица и разни потомци „државотворних” „jасеновачких месара” замене државни сабор. Међутим, разлика у односу према Србима, рецимо вођства владаjућег СДП

Неопходно jе прво санкционисати злочин, осудити злочинце, одузети им имовину коjу су опљачкали, вратити ту имовину потомцима жртава, па онда евентуално питати странке да ли желе да се измире. Наравно, национално помирење би требало да подразумева отклон од пропаганде jедне тоталитарне странке, што jе већ годинама и међународна обавеза Србиjе – каже Самарџић, човек коjи jе краjем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, отвараjући табу теме из Другог светског рата, часопис „Погледи“ од универзитетског гласила у Крагуjевцу претворио у наjтиражниjе српске новине тог времена. Интервjу – Милослав Самарџић Ускоро на Радио-телевизиjи Србиjе почиње емитовање сериjе „Равна гора“. Као jедан од покретача процеса рехабилитациjе Југословенске воjске у отаџбини, шта очекуjете

Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло jе морало да престане да буде посматрано као хрватско У доминантним тумачењима холокауста као да недостаjе jедна реч. Често се помињу нацисти и добровољни егзекутори, (малоброjне) психопате и (многоброjни) обични људи, тоталитарни режим и пропаганда, али ту некако нема много Немаца. Ниjе реч само о политичкоj коректности. Хвале вредан обзир у великоj мери одражавашироко прихваћено веровање да Западна Европа представља синоним за модерно, културно и цивилизовано – оно подразумева и да у срцу Европе, у домовини Канта, Хегела и Вебера, jедно овако велико, тешко поjмљиво зло може бити или банално или

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Изостанком толеранције рађа се осећање интензивне одбојности према некоме или нечему. Настаје дубоко, трајно и снажно осећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према другом. Настаје мржња. (Израз потиснутог осећања немоћи, несигурности и инфериорности.) Серија примитивих стрела одапетих из кроатоцентричних уста Здравка Мамића, извршног председника великог хрватског фудбалског клуба, и упућене високом државном функционеру, министру спорта, и то само зато што је Србин, следиле су крв сваког коме цивилизованост није непозната и страна. Вођен опсесивном унутрашњом присилом, налази за потребно да се у најјавнијој форми за личност високог друштвеног ранга из редова српске популације у Хрватској изрекну речи “…код њега не видите

Соколски покрет настао jе у борби за очување националне свести. Како jе истакао др. Лаза Поповић : „Идеjу соколску чини синтеза вежбе и националне културе“.  У часопису „Српски Соко“ истакнуто jе : „Култура jе модерно ратничко оружjе, много убитачниjе од ханџара и пушке, jер одрађа и заробљуjе дух. Ступњем културе мери се величина сваког народа. …Српски Соко прикупља под своjа крила сав српски народ, он ствара jаку везу између поjединих делова нашега народа.“ (1) Основни циљ сокола био jе телесно здрав, морално jак, а национално свестан народ.  Соколи су истицали да се у нациjи одржаваjу везе са прецима и да завети и задаци предака постаjу завети и задаци потомака. Соколи су славили  Видовдан.   Скупштина делегата жупе