Devetog januara na praznik Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, Republika Srpska je napunila svoj 22. rođendan, zakoračivši tako u treću deceniju svog postojanja.       Nastala u vrtlogu građanskog rata u bivšoj SFRJ tj. SR BiH, na teritoriji od 25 000 km2 na kojoj živi 1 440 000 stanovnika, Republika Srpska i danas posle više od dve decenije postoji, živi i tavori. Ona je produkt istinske želje srpskog naroda sa leve obale reke Drine da stvori svoju državu, koja bi mu pomogla da se sačuva od pokušaja biološkog istrebljenja. Pored viševekovnog položaja između čekića i nakovnja tj. Beča i Istambula, srpski narod je na kraju 20. veka uspeo da

Predstavljanje knjige ‘Vukovar i njegov stožer’ akademika Josipa Pečarića na kraju je preraslo u niz Pečarićevih šovinističkih ispada za govornicom. Dio prethodnih govornika isticao je pak figure poput ‘ponovnih ulazaka u rovove’, ‘novih krvavih bitaka’ i ‘plaćeničkih Vladinih medija’       Okupljanje stotinjak zainteresiranih u dvorani Udruge specijalne policije iz Domovinskog rata počelo je, inače, dostojanstveno, odavanjem minute šutnje poginulima u Domovinskom ratu. Na predstavljanju knjige su se pojavili biskupiVlado Košić i Valentin Pozaić, generali Mladen Markač, Tomo Medved, Davor Domazet Lošo i Marko Lukić te vođe inicijative Stožer za obranu hrvatskog Vukovara Vlado Iljkić, Tomislav Josić i Snježana Patko. Za umjetnički program, kako je stajalo u najavi, bio je zadužen poznati tamburaš Stanko Šarić koji je između pojedinih govornika pjevao na playback. Od ukupno petero govornika, kao

U okviru napora da se institucionalizuje sećanje na srpske žrtve u 20. veku Beogradski kulturni klub i Istorijski projekat Srebrenica su 27. novembra u Maloj sali Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu organizovali tribinu U ime naroda. Represija u Srbiji 1944—1953. godine. Na istom mestu smo u oktobru održali tribinu posvećenu srpskim žrtvama u 20. veku i ovo je bila prilika da se jedna tema o kojoj je bilo reči – komunistički teror u Srbiji po okončanju ratnih operacija – produbi i temeljnije prikaže publici. Datum održavanja tribine, 27. novembar, sumbolično je izabran jer je na taj dan beogradska Politika objavila Saopštenje  vojnog suda Prvog korpusa NOVJ u Beogradu o suđenju ratnim

Srpske vlade, po pravilu strančarske, ponekad su čak nastupale protiv Demokratske partije Srba u Makedoniji. U regionu je stanje idealno. Svi su u Evropskoj uniji ili nadomak nje, a Srbija je „faktor stabilnosti”. U Hrvatskoj većina građana veruje da je srpska kultura izvor zločina. Ustaški fašisti, prema tome, bili su borci za slobodu i pravdu, istina na pogrešnoj strani, ali niko nije savršen. U savremenoj Hrvatskoj, međutim, ima i građana i političara koji ne žele da razularena rulja raznih fašisoidnih i verski zatucanih fanatika određuje kako će biti tumačen zakon. Da ulica i razni potomci „državotvornih” „jasenovačkih mesara” zamene državni sabor. Međutim, razlika u odnosu prema Srbima, recimo vođstva vladajućeg SDP

Neophodno je prvo sankcionisati zločin, osuditi zločince, oduzeti im imovinu koju su opljačkali, vratiti tu imovinu potomcima žrtava, pa onda eventualno pitati stranke da li žele da se izmire. Naravno, nacionalno pomirenje bi trebalo da podrazumeva otklon od propagande jedne totalitarne stranke, što je već godinama i međunarodna obaveza Srbije – kaže Samardžić, čovek koji je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, otvarajući tabu teme iz Drugog svetskog rata, časopis „Pogledi“ od univerzitetskog glasila u Kragujevcu pretvorio u najtiražnije srpske novine tog vremena. Intervju – Miloslav Samardžić Uskoro na Radio-televiziji Srbije počinje emitovanje serije „Ravna gora“. Kao jedan od pokretača procesa rehabilitacije Jugoslovenske vojske u otadžbini, šta očekujete

Da bi Hrvatska mogla da „ode sa Balkana” i bude prihvaćena u društvu ,,modernih” i „civilizovanih” Evropljana njeno zlo je moralo da prestane da bude posmatrano kao hrvatsko U dominantnim tumačenjima holokausta kao da nedostaje jedna reč. Često se pominju nacisti i dobrovoljni egzekutori, (malobrojne) psihopate i (mnogobrojni) obični ljudi, totalitarni režim i propaganda, ali tu nekako nema mnogo Nemaca. Nije reč samo o političkoj korektnosti. Hvale vredan obzir u velikoj meri odražavaširoko prihvaćeno verovanje da Zapadna Evropa predstavlja sinonim za moderno, kulturno i civilizovano – ono podrazumeva i da u srcu Evrope, u domovini Kanta, Hegela i Vebera, jedno ovako veliko, teško pojmljivo zlo može biti ili banalno ili

Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti. Izostankom tolerancije rađa se osećanje intenzivne odbojnosti prema nekome ili nečemu. Nastaje duboko, trajno i snažno osećanje koje izražava animozitet, ljutnju i neprijateljstvo prema drugom. Nastaje mržnja. (Izraz potisnutog osećanja nemoći, nesigurnosti i inferiornosti.) Serija primitivih strela odapetih iz kroatocentričnih usta Zdravka Mamića, izvršnog predsednika velikog hrvatskog fudbalskog kluba, i upućene visokom državnom funkcioneru, ministru sporta, i to samo zato što je Srbin, sledile su krv svakog kome civilizovanost nije nepoznata i strana. Vođen opsesivnom unutrašnjom prisilom, nalazi za potrebno da se u najjavnijoj formi za ličnost visokog društvenog ranga iz redova srpske populacije u Hrvatskoj izreknu reči “…kod njega ne vidite

Sokolski pokret nastao je u borbi za očuvanje nacionalne svesti. Kako je istakao dr. Laza Popović : „Ideju sokolsku čini sinteza vežbe i nacionalne kulture“.  U časopisu „Srpski Soko“ istaknuto je : „Kultura je moderno ratničko oružje, mnogo ubitačnije od handžara i puške, jer odrađa i zarobljuje duh. Stupnjem kulture meri se veličina svakog naroda. …Srpski Soko prikuplja pod svoja krila sav srpski narod, on stvara jaku vezu između pojedinih delova našega naroda.“ (1) Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod.  Sokoli su isticali da se u naciji održavaju veze sa precima i da zaveti i zadaci predaka postaju zaveti i zadaci potomaka. Sokoli su slavili  Vidovdan.   Skupština delegata župe