Fruška gora je jedan od svetih bastiona srpske duhovnosti. Pored Svete gore Atoske, Lovćena, pored svete lavre u Peći, Žitomislića, Vozuće, Gomirja i Krke… U sremsku zemlju povukla se krajem 15. stoleća srpska država – da u njoj ostane do pada Ugarskog kraljevstva. Uspomena na nju doživela je snagom vere pokolenja vreme kada će čitava Južna Ugarska postati srpska zemlja. U njoj je opstala sve dok Proviđenje srpskom narodu nije vratilo državu u zamenu za gorku, stoletnu, epsku žrtvu. Kada je 1690. propalo još jedno veliko srpsko uzdanje u Evropu – pošto su habsburške vojske napustile oblasti Povardarja i Pomoravlja – naš narod i crkva koji su se na poziv

Zbog čega je antisrpstvo ostalo i dalje jedna od glavnih odlika hrvatskog nacionalnog identiteta. Miloš Ković: Mržnja podsticana još od Monarhije. Vladislav Jovanović: U pitanju su kompleksi  Hrvatski brod ponovo plovi na antisrpskim talasima. Iako je od raspada SFRJ prošlo 22 godine, u zemlji koja uskoro ulazi u EU, a nacionalnih manjina gotovo da više i nema, Srbi su i dalje dežurni krivci za sve. Masovne demonstracije protiv ćirilice, prebijanje pravoslavnih učenika, govor mržnje političara, prethodnih nedelja bili su samo deo koreografije u Hrvatskoj, koja je prethodila fudbalskom meču u Zagrebu. “Hladni mir” dva naroda, prošle nedelje je prerastao u hladni rat. Jer, čak se i za ekonomske probleme i

Kod nas trebalo ustanoviti Dan branioca Otadžbine. Predlažem da to bude 31. maj, dan Boja na Čegru iz 1809. godine U Rusiji je 23. februara obeležen Dan branioca Otadžbine, dok se 9. maja slavi Dan pobede u Otadžbinskom ratu. Mi Dan branioca Otadžbine nemamo, kao ni Otadžbinske ratove, zato 9. maja slavimo Dan Evrope. Koje to Evrope? Iste one koja je nadirala (i dalje nadire) na Istok. Jer Sovjetski Savez nije napala samo Nemačka nego udružena Evropa. Da, da – upravo tako piše na poštanskoj marki tzv. NDH:„Borba udružene Europe na Istoku“. Te i Hrvati, zdušno pomažući takvu „Europu“, čak do Staljingrada zabrazdiše… Naša omladina u maju, đuskajući po trgovima i dalje

Godina 1991, Slovenija: Logor u napuštenom rudniku Dol pri Hra­s­ni­ku, zarobljene starešine i njihove porodice (žene i deca), voj­nike na od­slu­že­nju vojnog roka, civile, vezanih ruku na leđima, po­bu­nje­ni­ci dovoze ka­mio­ni­ma furgonima sa isključenom ventilacijom, trpaju u rud­ničke liftove, spu­š­ta­ju u okna puna vode, prašine i gasova i tu os­ta­v­lja­ju. Lica „na obradi“ trpaju u na­puštene prljave prostorije, sa be­ton­skim po­dom, po 150 (!!) osoba u prostor ve­ličine 14h6 metara, bez vode i hra­ne, će­ba­di za spavanje! Oduzimaju im sve: no­vac, nakit, lična doku­me­n­ta, go­vo­re­ći „državi (!?) koja ratuje sa drugom dr­ža­vom, trebaju sre­d­stva za rat“. Logor Kranj: oko 40 vojnika JNA razdvojili po nacionalnoj pri­pa­d­no­sti, u jedan ugao Hrvati, u drugi Šćiptari, u trećem

Savez sokola kraljevine Jugoslavije je pripadnike sokolskog pokreta  pripremao da budu u prvim redovima  branilaca otadžbine.  Zato  su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Isticali su da je prva žrtva u Balkanskom ratu 1912. bio beogradski soko Aleksandar-Sanja Živanović. (1)  Prvi  pokušaj  napada  na  Beograd  u  Prvom  svetskom  ratu  odbili  su  članovi  beogradskog sokolskog  društva „Dušan Silni”  zajedno  sa  četnicima  iz  Tankosićevog  odreda, finansima, žandarmima  i  jednom  četom  18 pešadijskog  puka (2). Prema svedočanstvu jednog žandarmerijskog oficira, dobrovoljci iz redova građana digli su pokolebani duh žandarma i ostalih branilaca.

U Višegradu je sinoć prikazana prva, još nezavršena, verzija dokumentarnog filma „Spokoj kraja“ autora Milana Nikodijevića iz Vrnjačke Banje koji govori o ustaškom zločinu nad 6.000 srpskih civila u aprilu 1942. godine u višegradskom mjestu Stari Brod na Drini. Direktor fotografije ovog dokumentarca Zoran Debeljak objasnio je da je njegova ekipa snimala i montirala film tri godine i da u njemu govori desetak staraca i starica, koji su preživjeli ustaški masovni pokolj žena, djece i staraca u Starom Brodu. Pisac Momir Krsmanović rekao je da je iz Saveznog zavoda za statistiku uzeo podatke popisa stanovništva iz 1954. godine u kojima je precizirano da je u ustaškom pokolju u selu Miloševići

Ako imate „Topničke dnevnike“ – onda imate sve. Hrvati su vrlo dobro znali šta znače, pa su ih sakrili. To je mogao da uradi samo neko moćan, što se inače pripisuje Karamarku, šefu HDZ-a i svih tajnih službi u Hrvatskoj Pravnik i dugogodišnji sudija Savo Štrbac, svojevremeno i sekretar Vlade Republike Srpske Krajine, kao dugogodišnji predsednik dokumentaciono-verifikacionog centra „Veritas“, za „Pečat“ govori o borbi za istinu o stradanju Srba u Hrvatskoj, posebno kroz prizmu hrvatsko -srpskih pravnih bitaka pred međunarodnim sudovima.   Dokumentaciono-verifikacioni centar „Veritas“ je vršnjak Haškog suda i po godinama i po borbi za istinu, izgleda različitu, a za Srbe nedostižnu. Hrvatski generali Gotovina i Markač su u