Izveštaj sa tribine U ime naroda. Represija u Srbiji 1944—1953. godine

Datum objave: četvrtak, 5 decembra, 2013
Veličina slova: A- A+

U okviru napora da se institucionalizuje sećanje na srpske žrtve u 20. veku Beogradski kulturni klub i Istorijski projekat Srebrenica su 27. novembra u Maloj sali Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu organizovali tribinu U ime naroda. Represija u Srbiji 1944—1953. godine.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/politicka-represija-izvjestaj.jpg

Na istom mestu smo u oktobru održali tribinu posvećenu srpskim žrtvama u 20. veku i ovo je bila prilika da se jedna tema o kojoj je bilo reči – komunistički teror u Srbiji po okončanju ratnih operacija – produbi i temeljnije prikaže publici. Datum održavanja tribine, 27. novembar, sumbolično je izabran jer je na taj dan beogradska Politika objavila Saopštenje  vojnog suda Prvog korpusa NOVJ u Beogradu o suđenju ratnim zločincima u Beogradu. To saopštenje je obuhvatilo spisak 105 streljanih Beograđana, među njima i nekih ličnosti od najvišeg ugleda, koje su novouspostavljanje vlasti procenile kao nepodobne. Organizatori su imali ideju da naslovnu stranicu ovog broja Politike odštampaju u prvobitnom formatu i podele posetiocima tribine kao interesantan i važan istorijski dokument. Nažalost, u Narodnoj biblioteci Srbije  gde smo se nadali da ćemo rutinski pronaći Politiku od 27. novembra 1944. baš taj broj nije dostupan iako se mogu koristiti brojevi od dana pre i posle spomenutog datuma. Zbog nedostatka kvalitetne digitalne kopije, morali smo odustati od ove ideje.

Za organizovanje predavanja i tribine koja bi bila posvećena komunističkim zločinima u Srbiji 1944—1953. godine postojalo je više razloga. Prvo, želeli smo da potencijalnim čitaocima predstavimo novu knjigu istoričara doktora Srđana Cvetkovića Između srpa i čekića – treći deo koja se bavi otporima komunističkom režimu ili kako bi to slikovito rekao doktor Cvetković reakcijama odozdo, od samog društva, prema merama države što obuhvata širok dijapazon pojava – od agitovanja, preko političke emigracije, do seljačkih buna i disidentske književnosti.

Prethodna dva toma ove obimne studije bave se političkom represijom u Srbiji od 1944. do 1953. godine (prvi tom) i posle 1953. (drugi tom). Tribinu smo takođe iskoristili kao priliku da najavimo izložbu U ime naroda! koja će od marta 2014. godine biti održana u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu.

Pored ovih praktičnih, postojali su i mnogo dublji razlozi koji su nas naveli da se posvetimo ovoj temi. Komunistički teror u Srbiji posle okončanja ratnih operacija predstavlja tamnu mrlju u srpskom kolektivnom sećanju (naravno, ako se izuzmu neposredni učesnici i žrtve ovih dešavanja kao i njihovi potomci).

Na početku tribine ispred organizatora posetiocima su se obratili Stefan Karganović(Istorijski projekat Srebrenica) i Miloš Milojević (Beogradski kulturni klub). U pozdravnom govoru Milojević je istakao da između istoriografskih rezultata o uspostavljanju komunističke vlasti u Srbiji i Jugoslaviji i kolektivne svesti o ovim dešavanjima postoji duboki jaz. Naime, u prethodnih dvadesetak godina istoričari su postigli značajne rezultate u izgrađivanju empirijski zasnovane slike ovih dešavanja u skladu sa najvišim kriterijumima istorijske metodologije. S druge strane, šira javnost, ako i ima neka saznanja o ovim dešavanjima ona su zasnovana na mitskoj slici izgrađenoj kroz popularnu kulturu tokom višedecenijske komunističke vladavine. Takođe je ukazano da apologete komunističkog režima koji relativiziju počinjene zločine zapravo deligimitizuju svaku autentičnu levičarsku politiku u današnjoj Srbiji. Autentična levičarska politika takođe bi morala da insistira na suočavanju sa ovim zločinima.

Publici je potom prikazan izvanredni trejler predstojeće izložbe U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944—1958. Kroz ovaj vrlo dinamičan materijal najavljene su teme koje će biti obrađene na izložbi.

Glavne celine su: likvidacija narodnih neprijatelja (prvi put lokacije tajnih grobnica, knjige i spiskovi streljanih od strane OZN-e, dramatične pripovesti o licima likvidiranim bez suda, metode represije i revolucionarnog terora u režiji tajne službe), politička uđenja (montirani procesi generalu Dragoljubu Mihailoviću, političaru Dragoljubu Jovanoviću i omladinskom ilegalcu Borislavu Pekiću, Sudovi časti, advokati koji su branili optužene, uslovi u zatvorima, konfiskacija i nacionalizacija privatne imovine, progon crkve i sveštenstva, ideologija kao kvazireligija), Goli Otok i drugi logori (raskol Staljina i Tita i njegove posledice, prvi put će biti prikazani originalni dokumenti i spiskovi golootočana na jednom mestu, ko su bili upravnici logora, ispovesti logoraša i do sada neobjavljeni fotografski materijal, kako su izgledale metode torture i prevaspitavanja u ustanovama za prevaspitavanje partijskih neistomišljenika), prinudni otkup i kolektivizacija (teror nad seljacima koji nisu mogli da ispune otkupne obaveze ili nisu hteli da se priključe kolhozima, kampanja protiv tzv. kulaka, koliko je seljaka bilo zatočeno i gde su bile najveće seljačke bune), kult ličnosti, propaganda i izbori (prvi i poslednji višestranaki izbori u socijalističkoj Jugoslaviji, hapšenje političkih protivnika, uništavanje opozicione štampe, premlaćivanje aktivista, štafete, sletovi i nastanak kulta vođe).

Samo ovaj letimičan pregled sadržaja ukazuje da će reč biti o prvorazrednom kulturnom događaju. U trejleru je istaknuto da je posle sedamdeset godina ovo prva izložba posvećena dugo prećutkivanim i zabranjenim temama. Moto autora izložbe je jednostavan: dokumentovano i objektivno, bez cenzure i tabu tema.

Centralni deo tribine bilo je predavanje doktora Srđana Cvetkovića, vodećeg stručnjaka za istoriju političke represije u socijalističkoj Jugoslaviji. U predavanju Cvetković je dotakao u glavnim crtama one teme koje će obrađivati izložba i o kojima je temeljno pisao u svom dosadašnjem radu – uspostavljanje komunističke vlasti u Srbiji 1944/45. i revolucionarni teror koji je pratio, političke progone i suđenja, represiju nad opozicijom, ukidanje političkih sloboda.

Cvetković je na samom početku istakao da je bilo više uzroka političkog terora: nasleđe moderne srpske političke istorije u kojoj su česti različiti akti nasilja, inercija koja je brutalnost prenela iz nedavnih ratnih dešavanja u mirnodobske političke prilike ali je na kraju jasno povukao da je glavni uzrok boljševička politička ideologija i politička praksa koja je bila duboko utisnuta u način delovanja KPJ.

Ta politička praksa podrazumevala je da se politički protivnik ili neistomišljenik proglašava za narodnog ili državnog neprijatelja i da se potom sa njime vodi borba do istrebljenja (najčešće u bukvalnom, fizičkom smislu). Represija je bila sistematska – angažovane su sve poluge državne vlasti: tajna policija, vojska, policija, sudovi i tužilaštva. U pitanju nije bio jedan eksces, vanredno stanje ili serija incidenata, kako je Cvetković naveo, već sistematsko i dugotrajno državno nasilje. Ciljevi represije su bili nametanje vlasti jedne partije i uspostavljanje sovjetskog modela društva, ukidanje tržišne privrede i privatnog vlasništva, nametanje socrealizma kao jedinog kulturnog modela.

Represija je vršena u tri faze: likvidacija narodnih neprijatelja (1944—1946), saputnika revolucije (1946—1948), partijskih jeretikaIbeovaca, ostale opozicije i kulaka (1948—1953). U nekoliko meseci revolucionarnog terora samo u Srbiji likvidirano je više desetina hiljada ljudi. Navedeno je da su vlasti vodile izuzetno preciznu evidenciju streljanih lica. Cvetković ističe da je za to moglo biti dva razloga: vlasti su, verujući u svoju dugovečnost, a očekujući veliki međunarodni sukob želele da imaju na raspolaganju popis porodica narodnih neprijatelja i drugo, u slučaju da neko iz tih porodica ostvari zapaženiju profesionalnu karijeru to su stalno mogle da koriste kao sredstvo pritiska. U najkraćim crtama predstavljen je rad Državne komisije za tajne grobnice.

Javni sudski procesi korišćeni su kao oblik zastrašivanja i propagande. Sudski procesi protiv tobožnjih narodnih neprijatelja često su vođeni samo da bi se osuđenom oduzela sva imovina (što je išlo uz glavnu kaznu). Cvetković je istakao da je u Srbiji 80% imovine oduzeto konfiskovanjem. Eliminacija saputnika revolucije bio je proces koji je u Jugoslaviji tekao paraleleno sa sličnim dešavanjima širom istočne Evrope. Najpoznatiji slučaj bilo je stradanje Dragoljuba Jovanovića koji je osuđen na devetogodišnju robiju jer je, iako u Narodnom frontu, ukazao na brojne nepravilnosti u izbornom procesu smatrajući da su oni nepravilni i jer se pobunio protiv Zakona o javnim tužiocima i Zakona o zadrugama koji je vodio kolektivizaciji sela.

Poseban deo predavanja bio je posvećen Golom otoku i uopšte progonu partijskih neistomišljenika koji je usledio nakon razlaza Staljina sa Titom 1948. godine. U ovo doba održani su i procesi protiv ostataka građanske opozicije. Cvetković je zaključio da su i pored brojnih političkih promena ovo društvo i ova država premalo učinili da se ovi zločini iznesu na videlo.

Posetiocima tribine obratili su se i gospoda Dragan Babić ispred Fondacije princeze Jelisavete Karađorđević i u njeno lično ime i Slobodan Đurić u ispred organizacije «Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima». Kao koorganizator izložbe govorila je gospođa Zorica Marinković koja je predstavila tim realizatora izložbe, saradnike i pomagače.

Tribina je bila izvanredno posećena. Preko 200 gostiju ispunilo je do poslednjeg mesta Malu salu Kolarčevog narodnog univeerziteta a neki su prenos pratili preko video bima u susednoj sali. Možemo biti nezadovoljni samo medijskom pažnjom koja je posvećena jednom, za beogradske prilike, prilično masovnom kulturnom događaju. Iako su svi mediji bili obavešteni samo je Studio B ispratio njegovo održavanje na čemu im se srdačno zahvaljujemo.

Beogradski kulturni klub i Istorijski projekat Srebrenica nastojaće da učine dalje korake na institucionalizaciji sećanja na srpske žrtve u 20. veku. Zbog toga smo pokrenuli inicijativu za osnivanje društva Sećanje, kome bi ovo bila primarna misija. Nadamo se da će se u skorije vreme steći uslovi za održavanje osnivačke skupštine društva.

Autor: Miloš Milojević

Vezane vijesti:

Srpske žrtve u 20. veku – istorija i pamćenje

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top