Понижавања српског народа, коjа се шире из иностраних политичких, медиjских и правних центара, не престаjу. Намера таквог односа према бићу српског народа jе уграђивање колективне кривице у свест и историjско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нациjе и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикуjе у делу европске и светске jавности. Понижавање српског народа одвиjа се упркос чињеници да jе током разбиjања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба jе протерано из Хрватске, деjством хрватске воjске и њених иностраних помагача. Исти броj Срба jе протеран са Косова и Метохиjе заслугом НАТО

Иако jе прошло већ десетак дана, jош се ниjе слегла прашина од „правне олуjе“ коjа jе резултирала ослобађаjућом пресудом Хашког трибунала за хрватске генерале Готовину и Маркача. Било jе у тим реакциjама свега и свачега. Понеко jе „прао биографиjу“. Понеко „заметао трагове“. Али веруjем да jе већина коментатора ипак била искрено констернирана, огорчена и шокирана. Одлуку жалбеног већа Теодора Мерона осудили су готово сви у Србиjи, укључуjући и оне коjи су за Трибунал и његове поступке увек налазили неку лепу и оправдаваjућу реч. Е, сад. Поштено говорећи, не би хашка правда била много праведниjа чак ни да су их осудили на неке мање временске казне. А онда ослободили зато што

Покушаћу да на основу нагомиланог вековног искуства одговорим на ово питање позиваjући се на кључне догађаjе и дилеме пред нашом државом, али и карактерологиjу самог српског народа. Одмах треба рећи да издаjа ниjе само наша специфична особина. Писана историjа људске цивилизациjе пуна jе таквих примера почев од Јуде Искариотског и Исуса Назарећанина, Авеља и Каина, Брута и Цезара . . . О издаjи су писали многи, а ради подсећања ћемо цитирати само неке: – стари мудри Римљани су о томе рекли “Proditores etiam iis, quos antepanunt, invisi sunt” што у преводу са латинског jезика значи “издаjници су мрски и онима коjима служе” (Албин Вилхар, “Латински цитати”). – у Међународном лексикону цитата (International

Можда бар неки део власти осећа своју недостојност, па и не форсира ствар око обележавања превише Дани касног октобра у Београду, као и дани на ратишту уочи славне Кумановске битке  23. и 24. октобра, теку у некој врсти „оловне магле”. С тим што је тадашња магла била метеоролошка, физичка појава, а данашња је духовна. Стогодишњица велике победе код Куманова обележава се – где се уопште и обележава – по разним трибинама, округлим столовима, појединачним телевизијским емисијама или у оквиру разних грађанских иницијатива. Нема свечарске атмосфере у граду, какву истински може да уприличи само чврста воља која потиче из самог врха државе. Нема војних парада. Да ли зато да би чланови

Владо Дедиjер jе, у ствари, превасходно тражио сагласност, допуштење да он у Београду организуjе велики међународни скуп о Јасеновцу, а на основу онога што сам jа дознао и разголитио, како би се коначно сазнала jош jедна, права и потпуна истина о страдању српског народа за време Другог светског рата – казуjе даље Данко Васовић. – Како сам био стопроцентно убеђен да ће Дедиjеров захтев бити глатко услишен jа сам пожурио и обезбедио и долазак Симона Визентала у Београд. Пристао човек само што сам му казао ко и какав скуп припрема. Долазим, вели, неизоставно, само ако ме позову! ПИСМО РАТНОМ ДРУГУ Све jе, међутим, пало у воду. Слободан Милошевић ниjе дао

По томе што jе Курт Валдхаjм у Пљевљима контактирао само са високим италиjанским официрима и без куцања улазио код команданта дивизиjе Пустериjа, коjа jе у то време била ту стационирана, по томе што jе био смештен у кући угледног трговца Ника Рабреновића, jедноj од наjлепших у то време у граду под Љубишњом (Рабреновиће су се, иначе, претходно преселили у приземље и помоћне просториjе да би цео спрат окомотили за загонетног нацистичког поручника), могло се, казивали су ми своjевремено Пљевљаци, закључити да се ради о крупноj зверци, гестаповцу или официру са специjалним задатком и посебним овлашћењима. Стрељање талаца у Пљевљима 4. маjа 1942. године Покољ талаца – Ја сам непосредно пре

За приморске Србе године пред Други светски рат биле су године искушења. Хрватска штампа тражила jе стварање посебне хрватске области. Гласник Срба католика „ Дубровник”  био jе у сталноj полемици са хрватском штампом коjа jе своjатала Приморjе (Дубровник и Боку Которску) у оквиру решења хрватског питања.  У тоj полемици лист jе истицао да  су ,,сви стари Дубровчани, чиjи смо ми потомци, дошли из српског залеђа и да се jе с тога Дубровник увиjек и занашао српском мисли, био у вези са слободним српским државама, са њима трговао, са њима се богатио умно и материjално и од њих примао на дар сусjедне замље. Ово jе историjа а не фалсификат. Дубровник ниjесу