Бежећи од сиромаштва Срби из Далмациjе, Црне Горе и Воjводине  исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у српска друштва. У Америци су постоjали: Савез Сjедињених Срба „Слога“, Српски Културни и Добротворни Фонд, Црквено Просветни Фонд у Њуjорку и Српски Народни Фонд у Сан Франциску (1). Савез Сjедињених Срба „Слога“ као наjвећа српска организациjа у Америци, окупљао jе 1913. више од 9.000 Срба из Сjедињених Држава Америке и Канаде (2). Прво српско гимнастичко друштво било jе витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. Друштво jе основано инициjативом Рад. А. Порубовића, уредника „Србина”. Чланови друштва носили су као душановачко одело униформу српског коњичког официра. Приредили су параду 23.октобра 1906. са душановом

Краjем марта и почетком априла  1942. године, усташе, под командом Јура Францетића, кренуле су од Сараjева у намjери да униште српско становништво  до риjеке Дрине. Била jе то jедна од наjкрвавиjих усташких офанзива у Другом свjетском рату, у коjоj jе на звjерски начин уморено хиљаде  невиних  људи – жена, дjеце и стараца. Овим крвавим походом усташе су  имале циљ да, приjе свега, побиjу што више  Срба и да учврсте власт  НДХ на источноj граници.  Офанзива jе почела у марту и кретала се према Дрини, потискуjући  испред себе десетине хиљада избjеглица и општина Пале, Соколац, Хан Пиjесак, Рогатица и Вишеград, коjе су кренуле  да спас нађу у Србиjи. Италиjанска воjска ниjе

Употребу фашистичких поздрава и позиве на гажење права мањина у Хрватскоj критикуjе тек скромна мањина медиjских посленика ТУМАЧЕЊЕ УСТАШКОГ ПОЗДРАВА ЗА “УСТАШКЕ ЈУНАКЕ”     И сад кад су се толики политичари, спортисти и приличан део интелектуалне елите подигли на ноге не само зато да би поништили мњења попут овог коjе jе обjавио политички портал Обjектив, него да првенствено убеде jавност у неправду почињену Шимунићу и Хрватскоj, испречило се питање – како то наjефикасниjе постићи? Онда су се досетили обjашњења “стародавних” корена поздрава коjи jе скандиран усред хрватске престонице, али jе упркос томе над Максимиром остало да виси питање: ко jе у праву? Шта jе ту истина, а шта обмана? Нема ту нарочите таjне,

У питању jе црни дан у (х)историjи. Тачка без повратка, у проjекту наставка вишевиjековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. (Прва обjава овог текста са фотографиjом нацистичких воjника СС Ханџар дивизиjе под Стаљинградом, коjи су са своjим црвеним фесовима добровољно потегнули из тадашње НДХ, преко Украjине, да заjедно са Хитлером покоре Совjетски савез; десила се 02.03.2010. Како се од тада ништа озбиљниjе ниjе промиjенило, осим овогодишњег потпуног краха Ефбиха у четири кантона са муслиманском већином, наjлогичниjе jе обавити пригодну репризу четири године касниjе. Након неуспjешног напада на Фронтал у jануару 2011. године, нападачи су ипак успjели да из наше базе  избришу тадашње коментаре посjетилаца. Можда jе тако и