„Bestijalnost kakvu Evropa nije videla!“

Datum objave: nedelja, 1 juna, 2014
Objavljeno u Prvi svjetski rat
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/bestijalnost-1.jpg

Na teritoriji Mačve, Jadra, Rađevine, Pocerine, austrougarski vojnici su u leto 1914. godine počinili užasne zločine nad civilima. U Prnjavoru, Lešnici, u Petkovici, Lipolistu, Culjkoviću, Dobriću, Bogosavcima ubijali su starce, žene, masakrirali decu.

Srpska vojska uspela je da za osam dana porazi moćnu austrougarsku vojsku i da je natera da napusti Srbiju. Posle poraza na Ceru, austrougarski vojnici su, kako beleži češki pisac i pripadnik carske vojske Egon Ervin Kiš, bezglavo počeli da beže. Konjanici su tada mamuzali konje, vojnici su preplivali Drinu, želeli su što pre da nestanu iz Srbije. Srpska vojska, koja ih je gonila, u oslobođenim selima Mačve nailazila je na stravične zločine.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/bestijalnost-1.jpg

Austrougarski vojnici vešaju majku četvoro dece iz sela Jevremovca u Mačvi
 

Vlada Kraljevine Srbije preduzela je pametan potez. Mudrost političara koji su tada vodili zemlju još jednom je došla do izražaja. U Srbiju su pozvali objektivne, nepristrasne i najpoznatije evropske kriminologe i patologe. Najčuveniji među njima bio je cenjeni švajcarski kriminolog Arčibald Rajs – kaže za dokumentarni film „Srbija u Velikom ratu” profesorka Filozofskog fakulteta Mira Radojević.

Arčibald Rajs došao je u Mačvu, obišao poprišta zločina, razgovarao sa preživelim meštanima, sa austrougarskim ratnim zarobljenicima, sa srpskim vojnicima, oficirima i dolazio do zaista neverovatnih podataka. Zabeležio je da su ljudi ubijani na najsurovije načine: bili su razpeti konjima, izbodeni bajonetima, spaljivani u školama, pečeni na ražnju… Rajs je zabeležio i slučaj da je tromesečna beba bačena izgladnelim svinjama. On je sistematski popisao broj žrtava, načine na koji su umoreni i njihovu starost.

Došao je do podatka da su tada ubijene 1 253 osobe, a među njima: 288 žena, 77 dece od jedne godine do deset godina, 62 dece uzrasta od deset do petnaest godina – navodi profesor Filozofskog fakulteta Miloš Ković i dodaje da ovom broju žrtava treba pridružiti i 554 nestalih koji su odvedeni preko Drine i nikada se nisu vratili. Silovanja su bila mnogo masovnija nego što je Arčibald Rajs bio u stanju da zabeleži, jer se u selima, u patrijarhalnoj sredini, objašnjava Ković, o tome nije govorilo.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/bestijalnost-2.jpg

Poubijana deca od 14 i 15 godina u selu Grušiću kod Šapca

Ko je počinio zločine?

Iz pravca Bosne i Herecgovine, preko Drine u Srbiju su napredovale dve austrougarske armije (Peta i Šesta). Svaka od tih armija sastojala se iz dva korpusa. U sklopu Pete delovali su 13. zagrebački (koji je bio popunjen Hrvatima i Krajiškim Srbima) i 8. praški korpus (Česi). Šestu armiju sačinjavali su 15. sarajevski (Bošnjaci) i 16. dubrovački korpus (Hrvati). Oni su prešli Drinu i napredovali kroz Mačvu, Jadar i Rađevinu. Savu kod Šabca, prešla je 2 armija mobilisana na prostoru Ugarske (pretežno Mađari). Koje od ovih jedinica su počinile zločine teško je reći. Švajcarski patolog Arčibald Rajs zabeležio je da su “najgori bili Hrvati i Mađari” – kaže profesor Miloš Ković. U okviru 13. zagrebačkog korpusa bila je i 42. vražja divizija čiji pripadnik tih dana bio i Josip Broz (25. domobranska pješačka pukovnija).

Najviše su stradali Šabac i selo Prnjavor koje se nalazi u neposrednoj blizini. Rajs je zabeležio da je u kući Milutinovića u Prnjavoru iskasapljeno i spaljeno 97 muškaraca, žene i dece, da je u školi u Prnjavoru spaljeno 50 meštana. U Lešnici je 109 osoba streljano i živo zakopano. U Mačvi je između 40 i 50 sela bilo potpuno uništeno. Za strahote i pretrpljenu patnju Šabac i Prnjavor su posle rata odlikovani ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima.

Evropa je tada najviše slušala Arčibalda Rajsa, ali o stradanjima srpskih civila pisali su tada i brojni novinari i publicisti koji su došli u Srbiju. O zločinima svedoče dopisnik pariskog “Ilustrasiona” (Ilustratión) Anri Barbi i američki novinar Džon Rid. Rid je zabeležio da su kilometrima hodali po Mačvi i nailazili na napuštena sela koja su zarasla u korov. Pričao je o ljudima koje su sabijali u crkve i žive zapalili, dok su vojnici čekali sa puškama kako bi pucali u svakoga ko uspe da se probije iz tog ognja; pisao je o deci koja su ubijana, o čerečenim devojčicama, o silovanim ženama – kaže profesorka Mira Radojević.

Francuski novinar Barbi je tada zabeležio: “Prinuđen sam da žigošem strahovita varvarstva austrougarskih trupa. Da nisam svojim očima video njihova nedela, ne bih verovao u zločine… Ta moćna Austrougarska pokazala je zastrašujuću bestijalnost kakvu Evropa nije videla”.

Trupe koje su počinile zločine najvećim delom su se sastojale od Južnih Slovena. Sa druge strane, užasne zločine počinili su i pripadnici Druge armije u Šapcu koji su mobilisani na teritoriji Mađarske. Arčibald Rajs je postavio pitanje zarobljenicima zašto su to uradili. Rođen je u Nemačkoj i toliku monstruoznost nije mogao da razume – kaže profesor Miliš Ković. Odgovor je našao u antisrpskoj propagandi koja je godinama postojala na teritoriji Habzburške monarhije. Srbi su bili predstavljeni kao divljaci i varvari koji svoje zarobljenike ubijaju na najsurovije načine.

Seljaci iz Jadra obešeni na granama drveća
Seljaci iz Jadra obešeni na granama drveća

Anri Barbi je u knjizi citirao naredbu austrougarskog generala Horštajna, koji je vojnicima naglasio da ulaze u neprijateljsku zemlju, među stanovništvo od kojeg se mogu očekivati napadi i da zato treba postupiti krajnje surovo. On je u naredbi čak i naglasio da će biti kažnjeni svi austrougarski vojnici koji se budu ponašali drugačije, koji pokažu bilo kakvu vrstu milosrđa.

Jedna od monstruoznih stvari koju su austrougarski vojnici tada uradili bila je ta da su narodnu nošnju tretirali kao uniformu – ocenjuje profesorka Radojević. Često srpski trećepozivci, ali i pojedini četnici nisu imali uniformu i u rat su odlazili obučeni u narodnu nošnju. Austrougari su ubijali civilno stanoviništvo u nošnji sa obrazloženjem da ubijaju četnike. U austrougarskim jedinicama vladao je strah od četničkih akcija i njima su se svuda priviđali četnici – kaže istoričar Milan Micić. Četnicima su Austrougari proglašavali i one koji to nisu bili.

Stručni konsultant: dr Aleksandar Životić, Filozofski fakultet, Beograd

Intervjui su deo dokumentarno-igranog filma „Srbija u Velikom ratu” koji Radio- televizija Srbije realizuje u saradnji sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije

Piše: Slađana Zarić

Izvor: RTS




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top