PUPIN POČASNI STAREŠINA SRPSKE SOKOLSKE ŽUPE U AMERICI

Datum objave: sreda, 23 aprila, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/srpski-soko-u-barbertonu-ohajo-septembar-1911.jpg

Bežeći od siromaštva Srbi iz Dalmacije, Crne Gore i Vojvodine  iseljavali su se u Ameriku. Nacionalni pregaoci težili su da ih okupe u srpska društva.

U Americi su postojali: Savez Sjedinjenih Srba „Sloga“, Srpski Kulturni i Dobrotvorni Fond, Crkveno Prosvetni Fond u Njujorku i Srpski Narodni Fond u San Francisku (1). Savez Sjedinjenih Srba „Sloga“ kao najveća srpska organizacija u Americi, okupljao je 1913. više od 9.000 Srba iz Sjedinjenih Država Amerike i Kanade (2). Prvo srpsko gimnastičko društvo bilo je viteško društvo „Dušan Silni“ u Pitsburgu. Društvo je osnovano inicijativom Rad. A. Porubovića, urednika „Srbina”. Članovi društva nosili su kao dušanovačko odelo uniformu srpskog konjičkog oficira. Priredili su paradu 23.oktobra 1906. sa dušanovom zastavom i muzikom kroz grad i prikazali srpsku vojsku Amerikancima. Publici se dopala uniforma te su ih oduševljeno pozdravljali.(3)

Posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. nacionalni pregaoci počeli su da osnivaju sokolska društva. Prvo srpsko sokolsko društvo osnovano je 30. maja 1909. u Sinsinatiju (Ohajo), a odmah za njim 10. oktobra 1909. u Detroitu. Iduće 1910. osnovano je 7 sokolskih društava. Sokolska društva su održavala vezu sa sokolima u Srbiji tražeći instrukcije i pretplaćujući se na sokolske listove (Srpski vitez, Srpski sokolski glasnik, Soko-list za sokolske stvari Zaječar).

Srpsku sokolsku župu osnovalo je 1. oktobra 1911. 7 sokolskih društava u Geri. Sastanku je prisustvovao Petar O. Stijačić kao predstavnik Srpskog kulturnog i dobrotvornog fonda iz Njujorka. U Pravilima se iznosi kao osnovno : „Zadatak je Srpskog sokola da svoje članove osposobljava za narodni srpski i građanski poziv, i da podiže duh u srpskom narodu. Radi toga je obavezno telesno razvijanje, moralno vaspitanje a naročito nacionalno prosvećivanje. U tu svrhu, uz savremenu, ima se upotrebiti i srpska narodna gimnastika, srpske narodne junačke igre i streljačka vežbanja kako bi sokoli dorasli velikom pozivu narodne uzdanice za rad na oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda. Zato bratska ljubav, uzajamno požrtvovanje, lično samopregorevanje, temeljno upoznavanje narodne prošlosti i savremeno obrazovanje, imaju biti naročita odlika i dužnost sokola“(4) U svom članku „Naša dužnost prema sokolstvu“ Mihailo Pupin je ovim rečima izrazio sokolski zavet : „ … Pod krilima Srpskog Sokola mi očekujemo sjedinjenje Srpskog Naroda. Soko je od vajkada bio ptica srpskih vitezova, a Sokolstvo predstavlja danas srpsko viteštvo. … . Postani dobar Soko  pa ćeš biti i dobar Srbin; ako se osećaš slabim, tako da nisi sposoban, da kao pojedinac radiš na dobru srpskoga naroda, onda idi u Sokolstvo, i tu ćeš dobiti prilike da udružen sa tvojom braćom postigneš ono što želiš na dobro srpskoga naroda. (5). Glasnik Župe bio je „Soko-list srpskih sokolova u Americi“. Izlazio je jedanput mesečno u Njujorku, a urednik lista bio je Petar. O. Stijačić. Župa je sem lista izdavala godišnjak „Letopis“. Obe publikacije su uz članke o sokolstvu donosile i srpske narodne pesme. U upravu župe izabrani su starešina Luka P. Grković, podstarešina Petar Sekulović, načelnik Petar Kumanovac, tajnik Milan Musulin i blagajnik Mato Ćuk. Prvi slet održan je 9.6.1912. u Čikagu. Na skupštini Srpske sokolske župe u Čikagu, održanoj pre sleta, za počasnog starešinu izabran je naučnik i predsednik Saveza Sjedinjenih Srba „Sloga“ Mihailo I. Pupin (1857-1935). Župi je na skupštini pristupilo još 10 sokolskih društava. Župa je okupila 19 društava. Sedište Župe bilo je u Čikagu. Starešina župe 1914. bio je Dušan V. Popović a vođa Petar N. Kumanovac. (6)

Sokoli su u vreme Balkanskih ratova organizovali slanje lekova i zavojnog materijala u Srbiju. Na sednici Sokolske Župe u Čikagu odlučeno je da se uvedu u sokolstvo vežbe u gađanju i rukovanju oružjem. Prvi je uveo u svoju obuku streljaštvo Srpski soko u Los Anđelosu, a zatim Srpski soko u Detroitu. U članku „Nekolike refleksije na prvi slet srpskih sokola u Americi“ istaknuto je: „Tu su se svi složili, da srpski Sokoli u Americi moraju biti srpska vojska, koja će u onom času kada: „trubač s’ bojne Drine zahori: Narodni Zbor“, preko valova oceana otposlati svoj odgovor, da smo spremni i da se dobro postrojni krećemo u sveti boj za narod svoj.“ (7)

Po izbijanju Prvog svetskog rata Sokoli u Americi organizovali su prikupljanje dobrovoljaca za Srbiju. Sokolska društva su sa svojim zastavama kao dobrovoljci krenuli na front. Dobrovoljci su poslati na vojnu obuku u logor Lazuaz u Severnoj Africi. Bili su iz svih srpskih pokrajina, ali najviše je bilo Ličana, a bilo je nešto Hrvata i Slovenaca. Dolazili su u bizertsko pristanište po grupama sa zastavama. Od pristaništa su polazili kroz grad Bizertu sa zastavama napred, a predvodila ih je srpska konjička muzika. U logoru su raspoređivani po barakama, na koje su oni isticali svoje zastave donesene sa sobom još iz Amerike. Godine 1917. obrazovan je oficirski kor za dobrovoljce u Solunu. Oficirski kor prebačen je u Bizertu kao Komanda Jugoslovenskog Dobrovoljačkog Puka. Komandant puka sa svojim štabom boravio je u logoru Lazuazu. Vršena je obuka u ratnim veštinama, tu su dobrovoljci položili zakletvu. Po polaganju zakletve, oko 50 najpismenijih dobrovoljaca prebačeno je u podoficirsku školu, da svrše oficirski kurs za rezervne oficire. Kad su dobrovoljci završili vojnu obuku, onda su pred srpsku ofanzivu na Solunskom frontu, krenuli iz Bizerte u Solun, “gde su svojim herojskim delima dokazali, da nisu uzalud došli.” U redovima srpske vojske učestvovali su u proboju Solunskog fronta i oslobađanju otadžbine. (8)

Bežeći od siromaštva Srbi iz Dalmacije, Vojvodine i Crne Gore iseljavali su se u Ameriku. Nacionalni pregaoci težili su da ih okupe u srpska društva. Prvo srpsko gimnastičko društvo u Americi bilo je viteško društvo „Dušan Silni“ u Pitsburgu. Posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. nacionalni pregaoci počeli su da osnivaju sokolska društva. Srpska sokolska župa osnovana je 1. oktobra 1911. Počasni starešina župe  Mihailo Pupin je u svom članku „Naša dužnost prema sokolstvu“ istakao  sokolski zavet : „Pod krilima Srpskog Sokola mi očekujemo sjedinjenje Srpskog Naroda“. Po izbijanju Prvog svetskog rata Sokoli su organizovali prikupljanje dobrovoljaca za Srbiju. Članovi sokolskih društava su sa svojim zastavama kao dobrovoljci stigli na Solunski front. U redovima srpske vojske učestvovali su u proboju Solunskog fronta i oslobađanju otadžbine. Time su ispunili svoj sokolski zavet.

 

Napomene:

  1. M.I. Pupin, „Naša dužnost prema sokolstvu“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi”,br. 7, Godina III, Juli 1913, Njujork, str. 130;
  2. „II Konvencija Saveza Sjedinjenih Srba „Sloga“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi”, br. 7, Godina III, Juli 1913 g, Njujork, str. 131;
  3. „Dušan Silni u Americi”, „Sokol”, Zagreb, 15. studenoga 1906, br. 11, str. 164;
  4.  Miloš A. Vasić, „Srpsko sokolstvo u Americi“, „Oko sokolovo”, Beograd, 9 oktobra 1938, br. 8,  str. 196;
  5. M.I. Pupin, Počasni Starešina Srpske Sokolske Župe, u Americi,  „Naša dužnost prema sokolstvu“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi”,Njujork, Juli 1913, br. 7,  str. 130;
  6. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str. 6;
  7. „Puška u sokolu“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi”, Njujork, septembar 1913, br.9, str. 199; „Nekolike refleksije na prvi slet srpskih sokola u Americi“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi”,  Njujork, 1.septembra 1912, br.9, str.122; „Puške u Srpskim Sokolima“, „Soko-list srpskih sokolova u Americi“,  Njujork, novembar 1913, br.11, str.268;
  8. N. Gizdavić, „Srpska Afrikijada”, Beograd 1922, str. 22, 23, 24;

 

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top