Соколско друштво у Дубровнику jе у свом  раду оснивало сеоске соколске чете у околини Дубровника. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом

ЗАХТЕВИ СРПСКИХ ЛИНГВИСТА СА СКУПА „60 ГОДИНА НАКОН НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА: СРПСКА ЈЕЗИЧКА ПОЛИТИКА ДАНАС“                               Округи стол „60 година након Новосадског договора: Српска jезичка политика данас“ Термин српскохрватски ниjе лингвистички утемељен – он представља преименовани српски jезик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминациjе политичких над лингвистичким критериjумима Данас jе и у српскоj филологиjи и у институционалноj српскоj политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о jедином српском службеном писму Новосадски договор jе погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице   УЧЕСНИЦИ округлог стола „60 година након Новосадског договора: Српска

Октобар jе месец за револуциjе, а jедна jе можда управо почела. У седам октобарских дана одиграло се више несвакидашњих догађаjа. Почело jе откривањем споменика Стефану Немањи у Бањалуци, првог коjег су Срби подигли оснивачу своjе државе и нациjе за равно девет векова од његовог рођења. Два дана након тога, Милорад Додик jе победио на изборима. Наставило се воjном парадом каква се ниjе одиграла три децениjе и због коjе jе у Београд дошао и Владимир Путин. Сутрадан je у српскоj престоници оживелa Де Голова идеja о осовини Париз – Берлин – Москва. Наjзад, догодило се и нешто не само невиђено, већ надам се и непоновљиво: Албанци су поставили заставу „велике Албаниjе“

Пред Други светски рат Савез Сокола убрзано  jе оснивао стрељачке одсеке у своjим друштвима и четама.  Године 1936. било jе 76 стрељачка одсека, 1937. основана су 73 одсека а 1938. jош 154 стрељачка одсека. У 1939. у саставу Савеза Сокола Краљевине Југославиjе било jе 2.343 jединице (друштава и сеоских чета) са 313 стрељачких одсека, 454 пушке и 98 ваздушних пушака. (1) Као пример соколског рада можемо навести да jе  Соколско друштво Бетина код Шибеника основало 1939. “Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштаjаца, ради гађања са воjничким и малокалибарским пушкама. (2) У Савезу сокола у Београду 1939. одржан jе jедномесечни течаj из народне одбране за путуjуће предњаке из свих

Данас, на 14. годишњицу 5. октобра има их коjи се већ од раних jутарњих часова питаjу, а и током дана ће се питати, и у медиjима и међусобно, а и сами себе ће вероватно питати: шта jе то нама донео а шта однео 5. октобар 2000. године?  (Наравно да би његове од Запада, коjи jе сам себе прозвао међународном заjедницом, добро плаћене лучоноше, односно хорда антисрба, неостварених професора, политичара, настраних сексуалних анемичара, коjи у животу ни председници савета станара своjих зграда никад нису били, обиjача Народне скупштине, разбиjача стакала по излозима Београда, коjекаквих беспосличара… волеле да се таj њихов дан пише великим словом. Било би у ствари лепо, мислили су

Упркос забранама   соколска друштва   “Душана Силног” оснивана су на Косову и Метохиjи за време турске власти. Раjко Караклаjић основао jе душановачка друштва у Призрену, Приштини, Урошевцу, Куманову. У Куманову Силни jе основан 1906-7, по доласку Димитриjа Синадиновића. Доцниjе, по проглашењу „Хуриjета”, рад jе озваничен, и за првог старешину изабран jе Јован Довезенски, учитељ и воjвода четнички. Силни jе 1909. основан у Куманову и Призрену, а 1910. у Косовскоj Митровици, Тетову и Приштини. Из Куманова прешао jе у Приштину Димитриjе Синадиновић и окупио ту омладину створивши друштво у Приштини. У Гњилане отишао jе вежбач, ученик гимназиjе Влад. Закић а у Пећи вежбао jе омладинце гимназист Младен Герић. У Призрен су пошли