Sokolsko društvo u Dubrovniku je u svom  radu osnivalo seoske sokolske čete u okolini Dubrovnika. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Iz Dubrovnika je krenulo parobrodom 149 članova  sokola svih kategorija, sa njima je išla sokolska muzika i dosta izletnika. Krenuli su uz svirku i pesmu Trstenomu. Meštani na čelu sa glavarem Nikolom Doljaninom i i učiteljem Lujom Mozara srdačno su pozdravili izletnike. Mileva, kćerka Mozare srdačno je pozdravila sokolice i darovala kitu cveća Mileni Gruborovoj. Sokoli i sokolice priredili su javnu vežbu, a Pozorišna sekcija prikazala je aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka. Na polasku Trstenjani su izrazili želju da ih opet skoro posete. Prilikom

ZAHTEVI SRPSKIH LINGVISTA SA SKUPA „60 GODINA NAKON NOVOSADSKOG DOGOVORA: SRPSKA JEZIČKA POLITIKA DANAS“                               Okrugi stol „60 godina nakon Novosadskog dogovora: Srpska jezička politika danas“ Termin srpskohrvatski nije lingvistički utemeljen – on predstavlja preimenovani srpski jezik i u srbistici ga treba zadržati samo u podsećanju na vreme dominacije političkih nad lingvističkim kriterijumima Danas je i u srpskoj filologiji i u institucionalnoj srpskoj politici neophodno poštovati ustavnu odredbu (član 10) o ćirilici kao o jedinom srpskom službenom pismu Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti doprineo odumiranju ćirilice   UČESNICI okruglog stola „60 godina nakon Novosadskog dogovora: Srpska

Oktobar je mesec za revolucije, a jedna je možda upravo počela. U sedam oktobarskih dana odigralo se više nesvakidašnjih događaja. Počelo je otkrivanjem spomenika Stefanu Nemanji u Banjaluci, prvog kojeg su Srbi podigli osnivaču svoje države i nacije za ravno devet vekova od njegovog rođenja. Dva dana nakon toga, Milorad Dodik je pobedio na izborima. Nastavilo se vojnom paradom kakva se nije odigrala tri decenije i zbog koje je u Beograd došao i Vladimir Putin. Sutradan je u srpskoj prestonici oživela De Golova ideja o osovini Pariz – Berlin – Moskva. Najzad, dogodilo se i nešto ne samo neviđeno, već nadam se i neponovljivo: Albanci su postavili zastavu „velike Albanije“

Pred Drugi svetski rat Savez Sokola ubrzano  je osnivao streljačke odseke u svojim društvima i četama.  Godine 1936. bilo je 76 streljačka odseka, 1937. osnovana su 73 odseka a 1938. još 154 streljačka odseka. U 1939. u sastavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bilo je 2.343 jedinice (društava i seoskih četa) sa 313 streljačkih odseka, 454 puške i 98 vazdušnih pušaka. (1) Kao primer sokolskog rada možemo navesti da je  Sokolsko društvo Betina kod Šibenika osnovalo 1939. “Streljački odsek” sa 30 članova i 10 naraštajaca, radi gađanja sa vojničkim i malokalibarskim puškama. (2) U Savezu sokola u Beogradu 1939. održan je jednomesečni tečaj iz narodne odbrane za putujuće prednjake iz svih

Danas, na 14. godišnjicu 5. oktobra ima ih koji se već od ranih jutarnjih časova pitaju, a i tokom dana će se pitati, i u medijima i međusobno, a i sami sebe će verovatno pitati: šta je to nama doneo a šta odneo 5. oktobar 2000. godine?  (Naravno da bi njegove od Zapada, koji je sam sebe prozvao međunarodnom zajednicom, dobro plaćene lučonoše, odnosno horda antisrba, neostvarenih profesora, političara, nastranih seksualnih anemičara, koji u životu ni predsednici saveta stanara svojih zgrada nikad nisu bili, obijača Narodne skupštine, razbijača stakala po izlozima Beograda, kojekakvih besposličara… volele da se taj njihov dan piše velikim slovom. Bilo bi u stvari lepo, mislili su

Uprkos zabranama   sokolska društva   “Dušana Silnog” osnivana su na Kosovu i Metohiji za vreme turske vlasti. Rajko Karaklajić osnovao je dušanovačka društva u Prizrenu, Prištini, Uroševcu, Kumanovu. U Kumanovu Silni je osnovan 1906-7, po dolasku Dimitrija Sinadinovića. Docnije, po proglašenju „Hurijeta”, rad je ozvaničen, i za prvog starešinu izabran je Jovan Dovezenski, učitelj i vojvoda četnički. Silni je 1909. osnovan u Kumanovu i Prizrenu, a 1910. u Kosovskoj Mitrovici, Tetovu i Prištini. Iz Kumanova prešao je u Prištinu Dimitrije Sinadinović i okupio tu omladinu stvorivši društvo u Prištini. U Gnjilane otišao je vežbač, učenik gimnazije Vlad. Zakić a u Peći vežbao je omladince gimnazist Mladen Gerić. U Prizren su pošli