SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE

Datum objave: petak, 26 decembra, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Sokoli.jpg

Posle Sudetske krize 1938. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pripremao
je svoje članstvo za odbranu otadžbine.

Načelništvo Saveza Sokola i župe Beograd, u saradnji sa Oblasnim odborom
Crvenog krsta, organizovao je I samarićanski tečaj za članice i starije naraštajke
beogradskih društava. Tečaj se održavao u prostorijama Saveza Sokola, a vodila
ga je dr. Zagorka Ristić, delegirana od Oblasnog odbora Crvenog krsta, uz pomoć
sokolice Živke Melentijević. Praktičan rad bio je u ambulanti Okružnog ureda
pod nadzorom dra Vlajka Đurovića koji je održao i nekoliko predavanja. Bilo je
69 upisanih, ali je jedan deo odustao odmah nakon prvih praktičnih vežbi.
Ispiti su održani 19 novembra 1939. u prisustvu zamenika starešine Smiljanića,
načelnice Skalar i zamenika starešine župe Vučkovića. Komisiji je predsedavao
predsednik Oblasnog odbora Crvenog krsta dr. Mladenović, a ispitivala je  dr. Zagorka Ristić. Na tečaju 21 sestra
položila je sa odličnim, 23 sa vrlo dobrim i 3 sa dobrim uspehom. Tečaj su
završile članice saveznog i župskog načelništva, gotovo sve sestre iz stručnog
odbora Saveza i župe, i veliki broj načelnica beogradskih društava. Po održanim
ispitima bila je zajednička drugarska večera na kojoj je u ime tečajki govorila
Milena gruborova, ističući zasluge dr.
Ristićeve i dr. Đurovića  za
održanje tečaja. (1)

Zbog uredbe o zabrani održavanja zborova u zemlji, nije bilo moguće
održati glavnu godišnju skupštinu Saveza Sokola pa je 8 i 9. juna 1940. održana
plenarna sednica uprave Saveza Sokola. U okviru saradnje sokola sa ostalim
organizacijama osnovan je Savet rodoljubivih i viteških organizacija. Zasedanje
plenuma Savezne uprave u svečanoj dvorani Saveza Sokola 9 juna 1940, otvoreno
je zakletvom svih članova uprave, položenom u duhu sokolske  pripravnosti i narodno-odbrambenog rada,
kojom su se zavetovali, da će sve dužnosti vršiti najsavesnije i neustrašivo,
ma kakva im opasnost pretila,  i ma kakve
teškoće naišle, za njih ili za celinu.
Zakletva je položena u istorijskoj dvorani u kojoj je proglašeno
ujedinjenje 1918. U dnu dvorane, iznad predsedničkog stola, bila je postavljena
velika slika kralja Petra II, a pod njom poprsje kralja Aleksandra, okićeni državnim zastavama i cvećem.
Dok su svi učesnici sednice stajali, ušao je u dvoranu barjaktar, sa saveznom
sokolskom zastavom, a za njim savezni načelnik Kovač, noseći kraljev mač, dar
kralja Aleksandra, za pobednike na saveznim utakmicama. U svom govoru Belajčić
je istakao svu ozbijnost vremena, u kojem su živeli i imperativnu potrebu
rešenosti svakog sokola, stavi u službu otadžbine, i da se posveti njenoj
odbrani. Prvi se zakleo dr. V. Belajčić, položivši ruku na kraljev mač, a zatim
je poljubio saveznu zastavu. Posle toga, su položili zakletvu, skupno, ostali
članovi plenuma.  Polagali su ruku na
kraljev mač i ljubili zastavu. Posle sednice Savezne uprave , pošli su svi
učesnici sednice na beogradski aerodrom, gde su im, zahvaljujući Aero-klubu,
prikazane vežbe spuštanja padobranaca iz aviona. Na areodromu je bila prisutna i
jedna grupa iz četničke organizacije, pa su svi pratili spuštanje naših
padobranaca. Nakon toga su pošli do padobranske kule, na sajmištu, gde su im
pokazane vežbe u spuštanju padobranom. Tom prilikom se spuštalo i više članova
Savezne uprave, saveznim načelnikom Ivanom Kovačem na čelu. Pošli su u
prostorije Aero-kluba  gde su bili
dočekani od predsednika ing. T. Sondermajera i ostalih članova uprave
Aero-kluba. Sondermajer je u svom govoru istakao važnost avijacije  za odbranu zemlje i pozvao da porade na tome
da se što veći broj sokola prijavi u avijaciju. Kapetan Dolanjski, stari
sokolski radnik, održao je predavanje o padobrancima, a poručnik Vuković
predavanje o odbrani od padobranaca. Dr. Belajčić je zahvalio predsedništvu
Aero-kluba i predavačima, na ukazanoj pažnji, i obećao da će sokoli razviti što
življu propagandu u svojim redovima za jačanje avijacije. (2) Sokolski tečaj za
padobranstvo Župe Beograd od 26. juna do 26. avgusta 1940. okupio je 250
naraštajaca. Tečaj je pripremio Stručni odbor župe, a vodio zamenik načelnika
župe Milan Roksandić. Predavanja su održavana u vežbaonici Saveza Sokola na
Terazijama, uveče svakog dana, od 19 do 21 čas, a praktična obuka je vršena na
padobranskom tornju na Starom Sajmištu (Novi Beograd). Uvežbavalo se skakanje sa
padobranom. (3)  Sokoli su u saradnji sa ostalim nacionalnim
društvima  težili da se što više njihovih
članova  dobije vojnu obuku.  Zahvaljujući Aero-klubu 30 mladića, od kojih
22 člana sokola, učilo je u pilotskoj školi u Novom Sadu. Na kursu je bilo
pilota iz svih krajeva zemlje. Profesije su im bile različite ali su svi
bili  “jedna duša – jedna guša”. Komandir
škole bio je  kapetan Marko Nikolačić.
(4)   U čast vojske održan je u Beogradu Javni čas 1. juna
1940. Sav prihod od Javnog časa Sokoli su namenili za kupovinu puškomitraljeza
za Drugi gvozdeni puk „Knjaz Mihajlo“. Puškomitraljez je dobila 5 četa 2
pešadijskog puka. (5)  

Udruženje dobrovoljnih
pobornika iz borbi za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda” pod nazivom „Narodna
svest” pozvalo je na saradnju patriotska, ratnička i viteška društva „da se
duhovno i moralno spremimo za sve događaje koji mogu da nastupe”.U Beogradu je
osnovan „Odbor za saradnju patriotskih društava” maja 1939. U Odbor su ušli
Savez sokola Kraljevine Jugoslavije, Udruženje rezervnih oficira i ratnika, Savez
ratnih dobrovoljaca, Udruženje starih četnika, Udruženje nosilaca Karađorđeve
zvezde, Udruženje nosilaca ordena belog orla s mačevima, Udruženje nosilaca
albanske spomenice, Jadranska Straža, Savez emigranata iz Istre, Srpski
kulturni klub, Jugoslovenski kulturni klub, Kolo Srpskih Sestara i Beogradsko
žensko društvo. Odbor je radio na snaženju patriotskog duha najširih slojeva
naroda. Kad je jedno društvo vršilo svoju nacionalnu i patriotsku akciju,
članovi svih drugih udruženja bili su dužni da ga pomažu. (6)
 

Na Cetinju je juna
1940. otkriven spomenik dobrovoljcima iz Amerike, potopljenim pod Meduom 24
decembra 1915. Spomenik je izradio vajar Risto Stijović, i na njemu prikazao
lovćensku vilu, sa handžarom u desnici, i vijencem u levici, nad lađom koja
tone. Sokolska župa Cetinje  zakazala je
svoju Godišnju skupštinu  na Spasovdan, 6
juna 1940, kada se spomenik otkrivao. U svom govoru  prilikom otkrivanja spomenika
Gavro Milošević, starešina Sokolske župe Cetinje,
istakao je u ime Saveza Sokola  :
„Sokolstvo u ovoj godini održava svoju
svečanu skupštinu baš na Spasov-dan, kao sjećanje na istorijski dan, kada
su na Grahovu malobrojni Crnogorci do nogu potukli mnogobrojniju tursku vojsku,
kao sjećanje na dan, kada je duh nadvladao materiju, i kad je je bio jači soj
nego broj ! A drugo, da se poklonimo sjenima onih, te padoše pod Meduom,
dostojnih sledbenika Grahovskih junaka ! Mi Sokoli u ovom spomeniku vidimo
najljepše prikazanu dobrovoljnu mučeničku prošlost Crne Gore, kao i potstrek za
njene napore u budućnosti ! U dobrovoljcima okarakterisan je zbijeg svih onih,
što se ne  htješe u lance vezati, već se
dobrovoljno zbježaše u naše planine ! … Mi Sokoli svjesni smo tih poruka, kako
u ratu tako i u miru ! Nije samo junak onaj koji u danom momentu svojim životom
spriječi nasrtaj neprijatelja, već je junak svaki onaj, koji dug odužuje prema
majci otadžbini, svakog časa i na svakom mjestu ! Junak je onaj koji se
nesebično žrtvuje i suzbija svaku neprijateljsku akciju, ma kojeg oblika !
…Neka je slava svima palim pod Medue, neka je slava palim na današnji dan na
Grahovcu, neka je slava svim palim za svoju naciju, do sada i u budućnosti !”
(7) Skupština župe je korporativno učestvovala na svečanosti pri otkrivanju
spomenika potopljenim dobrovoljcima pod Meduom. Župa Cetinje vezala je dva istorijska datuma, Kosovo i Grahovo, u svojim
naporima za moralno uzdignuće naroda. Izdala je knjigu
„Duhom kosovskog sokolstva”, u kojoj su pisali članke starešina
Milošević, đeneral Varjačić i prosvetar Uskoković. Na skupštini je u
predavanju  đeneral Varjačić prikazao
borbu iz vazduha kao i ulogu padobranaca i vazdušne pešadije. Mnogim primerima
pokazao je kako treba u danom slučaju izvršiti svoju sokolsku misiju.  Župa je u 1940. planirala da učestvuje u
proslavi mojkovačke bitke i svečanom prenosu kostiju krivošijskih mučenika. U
Upravu župe izabrani su starešina Gavro Milošević, advokat sa Cetinja i zamenici
: dr. Nikola Škerović iz Podgorice, Miho Domančić iz Kotora, Radivoje Zonjić iz
Peći i Jovan Ivović iz Berana. Prosvetar je bio Uskoković, a načelnici Jovan
Dragov, Maksimović i Ivanović; sekretar Ivanović, blagajnik Đurović, Sokolska
Petrova Petoletka pukovnik Trišić. (8) Dubrovačko
radničko društvo uputilo je Odboru za podizanje spomenika žrtvama Meduanske
katastrofe na Cetinju depešu u kojoj se ističe: „Akt oduženja crnogorskim
dobrovoljcima, čiji se slobodni let slomi na vratima plave meduanske grobnice,
obnavlja u nama uspomenu na sve što je bilo najbolje u životu i herojskim
podvizima Crne Gore i Srpstva i što kroz vjekove vezivaše dušu stare Slovinske
Dubrave sa avangardom Ujedinjene Jugoslavije. Klanjajući se sjenama poginulih
dobrovoljaca, šaljemo bratski i narodni pozdrav ponosnoj kolijevci Njegoša i svoj
braći okupljenoj na današnjoj manifestaciji pjeteta i priznanja osnivačima naše
Slobode i Jedinstva.“ (9)  Nacionalna, viteška i kulturno-prosvetna
društva i organizacije na teritoriji Crne Gore, uputile su na Spasovdan, 6 juna
1940, apel na narod u Crnoj Gori. U apelu su pozvali da se u sudbonosnim
trenucima zaboravi sve što je delilo, i da se skupa svi kao jedan čovek, budu
spremni da brane otadžbinu. Među prvima su potpisali predstavnici sokola
dr.  Nikola Škerović, đeneral
Đukanović,  Gavro Milošević, … . U
proglasu se isticalo : „SINOVI SRPSKE SPARTE … Neka sveti crnogorski
krš ne okalja ni jedno pogano ime izdajnika! Neka Njegoševu otadžbinu ne osramoti
ni jedan zlosrećnik zaveden tuđinskim došaptavanjima! … U sudbonosnom sukobu,
ako nam bude nametnut, moraju biti … povezane sve duhovne i fizičke moći
cijelog naroda. U očekivanju velikih, neželjenih časova, u danima opasnosti za
sigurnost otadžbine, narod, cio narod, mora prestavljati nedjeljiv, neprobojan
front, … čelični štit naše zajedničke kuće – otadžbine naše”. (10)

Spomenik na Kosovu

Spomenik na Kosovu

Na predlog Sokolske župe Cetinje
Starešinstvo Saveza Sokola organizovalo je proslavu 25-godišnjice boja na
Mojkovcu. Proslava je održana 31. avgusta 1940. na Cetinju. U Zetskom domu
održana je svečana sednica  Saveza sokola
i Sokolske  župe Cetinje. U ime vojske
govorio je general Varjačić. Svečanost je nastavljena 1.septembra 1940. na
Mojkovcu. Priređen je pomen
palim žrtvama u borbama koje su završene na Badnji dan i Božić Mojkovačkim
bojem. Posle pomena održana je parada vojske i svih prisutnih živih ratnika.
Uredništvo Ratnog pomenika istaklo je : „Priređivanjem ove svečanosti na
Mojkovcu kao i hodočašćem na Kajmakčalanu, sokoli nam daju vere i pouzdanja, da
će u buduće povesti omladinu onim putem, kojim su je vodili njihovi očevi i
dedovi. Ovo viteško buđenje kod sokola samo nas može obradovati i mi im želimo
uspeha na pravome putu nacionalnog i viteškog vaspitanja omladine. Ne klonite,
dragi sokoli, već napred i samo napred, za svoga Kralja i svoj narod.” (11)  U izdanju
Saveza Sokola i Narodnog odbora za proslavu izašla je 1941. Spomenica proslave
25-godišnjice  na Mojkovcu. U Spomenici je
istaknuto : „Naše sokolstvo odalo je na dostojan način dužnu počast
senima mojkovačkih heroja. Pored inicijative i aktivnog učešća u proslavi,
Savez Sokola je pomogao izdati ovu knjigu, od čije je prodaje
čist prihod
namenjen podizanju spomenika palim mojkovačkim junacima.
”(12)

Posle Sudetske krize 1938. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pripremao
je svoje članove i članice za odbranu otadžbine.
Sokoli su u saradnji sa ostalim nacionalnim društvima  težili da se što više njihovih članova  dobije vojnu obuku. U okviru saradnje sokola
sa ostalim organizacijama osnovan je Savet rodoljubivih i viteških
organizacija.

 
Saša
Nedeljković

član Naučnog
društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

 

  1. „Samarićanski tečaj
    beogradskih sokolica”, „Sokolski glasnik”, Beograd,  28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 5;
  2. „Na sednici plenuma
    uprave Saveza sokola K.J. doneti važni zaključci za sokolski rad”, „Sokolski
    glasnik”, Beograd,14 juni 1940, br. 24, str. 3, 4;
  3. „Sokolski život“,
    „Oko sokolovo“,  Beograd. 1940, br. 7;
  4. Borivoje V. Čotrić,
    „Sokoli u pilotskoj školi”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24,
    str. 5;
  5. Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 251; Andra
    Mih. Petrović, „Soko i vojska“ „Oko sokolovo“, br. 8, Beograd 1940, str.
    128-129;
  6. „Ratni pomenik”,
    Beograd, juna 1939, br. 3, str. 1;
  7. „Sokolstvo pri otkrivanju spomenika
    Meduanskim mučenicima”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni
    1940, br. 24, str. 4;
  8. Soko, „Godišnja skupština Sokolske župe Cetinje”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str.
    2;
  9. „Prilikom otkrivanja spomenika“, „Dubrovnik“, Dubrovnik, 15 juna 1940, br.
    24, str. 4;

10.  „Rodoljubiva reč Crne Gore”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 2;

11.  „Proslava boja na Mojkovcu”,
„Ratni Pomenik”, Beograd, septembar 1940, br. 6, str. 5;

12.  „Spomen-knjigu slave na Mojkovcu izdao je Savez Sokola
KJ”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;

 

Vezane vijesti:

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLE U SELU BETINI KOD ŠIBENIKA 

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SOKOLI ŽUPE MOSTAR NA POČETKU DRUGOG SVETSKOG RATA 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top