Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Kneginja Olga je znala da njen muž često sanja ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage 1903. Jer, kao što je mnogo puta govorio: tada je sve počelo…

Jutro, 14. septembar 1976. godine.

U najotmenijem predgrađu Pariza, u Neiju, u Američkoj bolnici, u tišini, protiču poslednji sati života srpskog kneza Pavla Karađorđevića.

Prošlo je 35 godina od kada je 27. marta vozom napustio Srbiju. Dan kada je izgubio svoj položaj, svoju slavu, bogatstvo, Muzej, slike, mir, sreću svoje porodice… I svoju domovinu. Ali, besmrtnost mu niko ne može uzeti.

Ona je pedantno pohranjena na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. U šesnaest kutija nalazi se 12.000 vrednih dokumenata koje je arhivirao američki profesor Jakob Hobtner. Zato ga je zabrinulo pismo kuma i najbližeg prijatelja Časlava Nikitovića, koji mu piše 1975. godine:

„Juče sam govorio s gospođom Hobtner. Ona se malo povratila od udara posle smrti svoga muža, koja nam je svima došla veoma iznenada. Predmet razgovora je uglavnom bio ko će rukovati Vašim papirima na Kolumbiji posle Hobtnera. Rekao sam da moramo prvo s vama da se konsultujemo, pa tek onda da tražimo pogodnu ličnost. Ne verujemo da bismo mogli pristati da to bude Srbin, jer ne vidim nikog kome bismo to mogli poveriti…“

Konačno je Pavlova zbirka mogla da se poveri svim Srbima.

U brojnim prepiskama s Časlavom Nikitovićem knez Pavle pokazuje zabrinutost za uništeno srpstvo. Njegov kum odgovara mu 15. decembra 1967. proročkim pismom:

„U Jugoslaviji je situacija vrlo teška. Opšte je previranje u srpskim krajevima, naročito u Srbiji, ali izgleda bez naročitog programa. Srbi osećaju da su ugroženi sa svih strana, ali nemaju pravac i ne znaju šta treba da urade da otklone opasnost od sebe. Stanje je veoma napeto i samo se čeka Titova smrt. Mase se boje njegovog odlaska s ovog sveta, jer ne znaju šta će biti posle. Ljudi, koji otuda odlaze, vele da on ipak ima izvestan autoritet koji sve drži na okupu.

Srbi su ugroženi u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i u svim prečanskim krajevima. Situacija je takva da bi Srbi, u slučaju raspada Jugoslavije, došli u teži položaj od onoga u kome su bili pre Prvog svetskog rata.

Hrvati se spremaju za trenutak ako do raspada dođe. Iz emigracije je otišao u Jugoslaviju čuveni ustaški duhovnik dr Krunoslav Draganović, koji je bio intelektualna desna ruka Ante Pavelića. On je amnestiran i sada radi u Sarajevu. Hrvati ga pozdravljaju kao mesiju i dočekuju ga svuda s oduševljenjem. Imam informaciju da je njegova misija da se nađe tamo u slučaju raspada zemlje da bi mogao prihvatiti situaciju u Hrvatskoj. Bio sam prekjuče s Vanjom Subotićem. On je takođe zabrinut mnogo za našu srpsku stvar. Kod njega je bio jedan francuski diplomata iz UN koji mu je kao srpski prijatelj poverio da Hrvati iz Jugoslavije već kontaktiraju Kej d Orsej za slučaj raspada Jugoslavije. Oni traže francusku zaštitu za sebe i Slovence, kao katolike i zapadnjake, a za Srbe vele da će ići sa Istokom.

Ne bi li bilo moguće Vašem Visočanstvu da dođe u kontakt s odgovornim francuskim krugovima i oceni njihov stav u ovom pitanju?

Slovenci su u Jugoslaviji država u državi. Sem inostrane politike i vojske, oni imaju sve druge nadležnosti. Na račun federacije oni su izgradili svoju užu domovinu. Na primer, dok u Srbiji nema uopšte privatnih ugostiteljskih radnji, dotle ih u Sloveniji ima više od tri hiljade. Oni čak imaju i svoju trgovačku avijaciju. Oni su se toliko osilili da govore o konfederaciji, jer vele da neće da rade za druge. U Njujork tajmsu je izašao jedan veliki članak o Sloveniji, iz koga se vide ove njihove težnje. Sam Krek koga odavno nisam video napisao je prošle godine četiri mogućnosti za Sloveniju:

a) zasebna država, ali ovo nalazi da nije lako;

b) sa Jugoslavijom;

v) sa Italijom;

g) s Austrijom.

Sa stvaranjem autokefalne crkve u Makedoniji naša stvar u toj srpskoj pokrajini pretrpela je veliki udar. Današnji patrijarh je pristao 1959. da ustoliči makedonske vladike, a takođe da bude makedonski patrijarh. Kada je, pak, sada Tito nametnuo autokefalnost makedonske crkve, on nije mogao da bekne. Tamo su do punog izražaja došli egzarhisti (bugaraši) kojih tamo nema više od 400.000. Turci su se iselili za Tursku, a to je za Srbe šteta, jer su oni uvek bili za Srbe protiv Bugara, a pogotovu protiv Makedonaca. Prošle godine posetio me ovde jedan ugledni bivši beg iz Skoplja, koji sada živi u Carigradu. Pričao mi je da nema Turčina u Makedoniji koji u slučaju plebiscita ne bi glasao za Srbiju, protiv Bugarske i Makedonije. Ali, kakva je vajda kad ih tamo više nema.

Najbolnije stojimo na Kosovu, u Prizrenu i Metohiji. Favorizovani Arnauti postali su nesnošljivi. Ovde je stigao jedan mlad Srbin iz Vučitrna, koji mi je pričao da se Srbi svi otuda iseliše i odoše u Srbiju, a mnogi i u Australiju. U Prištini je univerzitet na arbanaškom jeziku, koji vrši veliki uticaj. Što je najopasnije, Arnauti se veoma množe, pa će preplaviti i čisto srpske krajeve u blizini.

Srbi vide svoju ugroženost i u tome što u federalnoj vladi ima samo tri Srbina; Arnauta ima dva, Slovenca tri, Makedonaca na ključnim mestima tri, dok Hrvata – bez šefa države – ima šest.

Kada sve ovo sumiramo, slika izgleda strašna. Verujte mi da sam više puta nesrećan kad o ovome mislim ili čitam nešto što o ovome govori. Znam i uveren sam da Vi zbog ovoga patite i da nemate duševnog mira zbog strašnih događaja koji nas prate od zlokobne 1941.“

Na samrtnom odru u Neiju, u Američkoj bolnici, pak, kako je zabeležila njegova Olga u dnevniku, Pavlu u mislima nije bila 1941. godina.

Poslednje reči koje je izgovorio čvrsto joj stežući ruku bile su:

„Ne! Ne, nemojte ih ubiti…“

Olga Karađorđević nežno mu je šapnula:

„Pejsi, to je samo onaj tvoj košmar“.

Ona je znala da njen muž često sanja ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage 1903. Jer, kao što je mnogo puta govorio: tada je sve počelo.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)