arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Аустроугарска наредба: Дајте нам црквена звона да направимо топове…

18. октобар 2018.

Након сто година од завршетка Првог светског рата, слушамо, читамо и сећамо се  страхота које је тај рат донео. С пијететом се сећамо свих невиних жртава, свих бораца који су дали своје животе за слободу Српског народа. Први светски рат изазвао je сурову оружану борбу и проузроковао да људски живот буде непримерен. Поред осталих патњи и недаћа, већ на почетку рата, због кризе у војној производњи повећала се потреба за металом, па су Аустроугарска команда у Сарајеву  и Земаљска влада донели уредбу да сво становништво у Босни и Херцеговини добровољно преда надлежним органима сав вишак кухињског суђа и предмете од метала. Грађани су били дужни  да предају предмете од метала

Слађана Станковић

Слађана Станковић, једина је Нишлијка која је ратовала на Косову бранећи српство

18. октобар 2018.

Прва жена добровољац у српској војсци погинула је на Косову 5. јуна 1999, помажући рањеним саборцима. Четрнаест година касније Ниш се одужио једној од најхрабријих становница дајући једној улици њено име. Слађанина животна прича, како каже њена сестра Весна, сведочанство је о љубави, храбрости и хуманости какве умеју да покажу само ретки људи, јер се ова девојка латила пушке првог дана рата, док су се многе Нишлије скривале, страхујући од мобилизације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. септембра 2016. године. – Станковићи су у сваки рат слали неког свога, али Слађана је била прва девојка која је узела оружје у руке. Нико није

Саво Штрбац: Пси рата

18. октобар 2018.

Причу о анимирано-документаристичком филму “Chris The Swiss” ,  дебитантско дугометражном остварењу  Швајцаркиње Ање Кофмел (режија и сценариј), настао у швајцарско-хрватско-њемачко-финској копродукцији, о којем бруји цела Европа, интензивно пратим од пролећа ове године. Филм је премијерно приказан у Кану у мају ове године, у склопу програма “Недеља критике”, а публика га је имала прилике видети и на Анимафесту, у Мотовуну и у Опатији, у Аннецyу, Карловим Варима, Локарну, Сарајеву, Мелбурну,  Призрену. У септембру је приказан и на Европском фестивалу фантастичног филма у Стразбуру, где је освојио награду “Златна рода” за најбољи анимирани филм. Септембра ове године почео се приказивати и у биоскопима широм Швајцарске, а ускоро ће се почети приказивати и

Мученици

Босанска крајина у Другом светском рату(5)

18. октобар 2018.

До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић

Голгота Мачве не сме бити заборављена

18. октобар 2018.

До 1914. године велики трговачки центар са око 14.000 становника, Шабац је крај глобалног сукоба дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника. Тим поводом један од професора Шабачке гимназије је рекао “ко је видео Шабац, тај не може да прашта”. Зверство окупатора, Саборну цркву претворену у логор, куће и њиве разрушене бомбама, али и јунаштво ратника Церске битке. Ниједан крај наше отаџбине није толико пропатио као Шабац и Мачва у току Великог рата. Масовна силовања “Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији

О др Смиљи Аврамов: Тихи глас српске савјести

18. октобар 2018.

Недавнио се упокојила др Смиља Аврамов, академик и шеф катедре за међународно право универтзитета у Београду и члан Сената Републике Српске. Њен одлазак велики је губитак за српску науку и истину о борби нашег народа. Љиљана Поповић, магистар филологије, писац и преводилац пригодним текстом опртостила се од др Смиље Аврамов. – Прошле недеље напустила нас је жена чији, читав век дуги, живот је био сведочанство да још увек у нашем народу постоје личности, на први поглед тихе и неприметне које својом службом и даровима остављају трагове који сежу у вечност. Рођена је 15. фебруара 1918. године у Пакрацу. Гимназију је завршила у Сушку (1936). Током Другог светског рата, усташе су убиле једанаест

Рајилић: Очекујем максималну казну затвора за Веселијеву

17. октобар 2018.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће Суд БиХ Елфету Весели и њене помагаче осудити на максималну казну затвора за убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Коментаришући тврдњу заштићеног свједока Веселијеве одбране “О-3” пред Судом БиХ да је дјечака убио Един Османовић, члан добровољне јединице “Дизел” која је боравила у селу Бајрићи на подручју Каменице, Рајилићева је рекла Срни да Тужилаштво БиХ и њена одбрана могу да доведу “стварног и лажног” свједока, али да постоје свједоци догађаја и докази да је Веселијева убила дјечака. Рајилићева пита како је уопште могуће да дође до хапшења Веселијеве, ако она, како тврди тај заштићени

Убиства Српских цивила у Госпићу – један од најстрашнијих злочина

17. октобар 2018.

Убиства више од сто српских цивила у Госпићу од 16. до 18. октобра 1991. године један је од најстрашнијих злочина у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије, саопштила је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. У саопштењу Координације поводом 27 година од овог злочина наводи се да су средином октобра 1991. године Срби, који су на позиве локалних хрватских власти остали у својим кућама и становима, одвођени на саслушања, а већина је и задржана у затворима. Такозвани Кризни стожер за Лику, на чијем челу су били Тихомир Орешковић и Мирко Норац, 17. октобра 1991. године донио је одлуку о ликвидацији

Злочин над српским цивилима

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска

17. октобар 2018.

Пише Милена Милетић Притиснуто захтевима процеса прикључења ЕУ, хрватско правосуђе је коначно отворило „случај Сисак“ и покренуло истрагу, иако сам случај води до самог врха ХДЗ-а и државе Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. априла 2016. године. „Доводили су их на основу спискова Брајковића из ХДЗ-а… Најчешћи извршитељ ликвидација је био Драго Бошњак. Кад је он био са заробљеником у котловници, гдје је била мучионица, никад ме није пустио да сиђем ондје. Након што би завршили, полумртве људе су старом полицијском марицом одвозили на ликвидацију, а леш би бацили у Саву. Кад бих сишао у котловницу, све је било крваво…“, причао је пре

Ко си ти, Скоте, да нама причаш о Андрићу, Миланковићу, Тесли?

17. октобар 2018.

Колико год желео да избегнем писање о њему, он се увек подмеће под оловку. У питању је амабсадор САД-а у Србији – Кајл Скот. Разумем да су Американци навикли да нас Србе гледају са висине, а како и не би кад су нас онолико гледали кроз нишане разних авиона, видљивих и невидљивих. Као што има таквих авиона, има и таквих људи. Кајл Скот је у Србији потпуно невидљив све док не увреди Србе и Србију, а вероватно је невидљив и у својој земљи, јер њихове овамо шаљу по казни. Тада он постаје звезда наших медија, а вероватно добија и тапшање по рамену од налогодаваца, јер најискреније речено, Скот не делује

Милошевић: Понижавање ученика Православне гимназије

17. октобар 2018.

Посланик Самосталне демократске српске странке /СДСС/ у Хрватском сабору Борис Милошевић упозорио је на нападе и увреде којима су изложени ученици прве Православне гимназије у Загребу. Милошевић је упознао саборске колеге о најновијем нападу на ученика загребачке Православне гимназије, који се догодио у аутобусу од школе ка граду. Ученика је гађала храном и понижавала група тинејџера. “Можете рећи: `Шта ту има више од вршњачког показивања мишића?` Међутим, ученици те гимназије то стално доживљавају, стално се догађају инциденти, провокације, сексизам према ученицама, било је и физичких напада, каменовања”, истиче Милошевић. Он напомиње да се у Хрватској непрестано ствара клима у којој је Србе пожељно вријеђати и пријетити им, јер се то

Промоција часописа “Топола” и брошуре на Београдском сајму

17. октобар 2018.

Четврти број часописа “Топола” и брошура “Спомен-подручје Доња Градина” биће представљени у уторак, 23. октобра, на Међународном сајму књига у Београду. Часопис “Топола” је научни часопис Јавне установе /ЈУ/ “Спомен-подручје Доња Градина” који једном годишње излази са циљем истраживања шире околине Козарске Дубице, као и историје геноцида и ратних злочина на подручју Хрватске, са фокусом на концентрациони логор Јасеновац и његово највеће стратиште Доњу Градину. Четврти број часописа “Топола” садржи 15 научних радова аутора из Републике Српске, Србије, Хрватске и Мађарске. Главни и одговорни уредник часописа је Тања Тулековић, рецензенти четвртог броја су Жељко Вујадиновић и Бојан Стојнић. Чланови редакције часописа су Дејан Мотл, Драган Тркуља, Владан Вуклиш, Маријана Тодоровић

Манастир Рмањ

Босанска крајина у Другом светском рату(4)

17. октобар 2018.

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ). Обновљено је тек пет храмова, у Спасовини, Трубару, Пеуљама, Гламочу и Рорама. Интересантно, да је уочи „Маспока“ и

МОРАВА НАС ВОДА ОТХРАНИЛА, НЕК` МОРАВА ВОДА И САХРАНИ…

17. октобар 2018.

Андра Којадиновић (1907-1948.) је био дугогодишњи председник општине Старо Село (Аџибеговац) и народни првак Поморавља, пореклом из старе и утицајне породице која је давала народне посланике још у време Обреновића. Као такав у рату је био организатор Равногорског покрета, истовремено покушавајући да од свог села створи неку врсту неутралне зоне која би била поштеђена жртава у грађанском рату. Када су четници одступили у Босну, а комунисти преузели власт, Андра Којадиновић је остао код куће. Обавештен посредно од командира сеоске милиције да власти намеравају да га ликвидирају, и то на његову славу – Светог Мрату 1944, отишао је у шуму. Дуже од четири године остао је у одметништву, али није одлазио

Нацистичка химна се орила хрватском школом: Домар пустио погрешну верзију

17. октобар 2018.

На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи “Владимир Назор” у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи “Владимир Назор” у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. Озлоглашена верзија немачке нацистичке химне пуштена је пред шокираним представником немачке Амбасаде Арнеом Хартигом и директором Гетеовог института Матијасом Милером-Виферигом. “Најн, најн, то није добра верзија, угасите то! “, повикала је модератор програма из Гетеовог института Милка Јурковић, која је била видљиво узнемирена, али

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА