arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У Нишу обележена годишњица устанка у нацистичком логору

17. октобар 2018.

У Србији на територији бившег логора «Црвени крст» у Нишу одржан је низ комеморација поводом годишњице устанка у нацистичком логору смрти Собибор.  Место догађаја није изабрано случајно. Догађаји у пољском «Собибору» и српском «Црвеном крсту» се поклапају јер је овде у Нишу одржан један од првих упада у меморијални центар, рекао је организатор међународног пројекта «Меморијал» Сергеј Глушенко. Учесници акције положили су венце и цвеће поред стрељачког зида. Након тога испустили су црне балоне у ваздух. Акцију су подржали Меморијални центар града Ниш, Српско-руски хуманитарни центар у овом граду и српски представници мотоциклистичког клуба «Ноћни вукови». «У мом сећању историја је претрпела велике промене као што је и само схватање

Свједок: Дјечака Слободана Стојановића убио Един Османовић

16. октобар 2018.

 У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, заштићени свједок Веселијеве одбране „О-3“ рекао је да је дјечака убио Един Османовић, члан добровољне јединице „Дизел“, која је боравила у селу Бајрићи на подручју Каменице. Свједок је посредством видео-линка из Француске рекао да је у Бајриће дошао код родитеља након пада Калесије у јуну 1992. године и да је ту био дјечак којег су довели „неки дизелаши“. „Дјечак је ту био већ дуже вријеме. Виђао сам га са Едом и његовим друштвом. То нису били нормални људи. Пушили су траву и пили неке таблете. Сви су их се бојали“, рекао је

Сутра пресуда за злочине над Србима у Рогатици и Фочи

16. октобар 2018.

Апелационо вијеће Суда БиХ сутра ће изрећи пресуду Мухамеду и Тарику Шишићу, те Азизу Шуши и Емиру Драковцу за ратни злочин против цивилног српског становништва и ратних заробљеника 1992. године на подручју Рогатице и Фоче. Апелационо вијеће Суда БиХ укинуло је првостепену пресуду четворици припадника такозване Армије БиХ у ослобађајућем дијелу, док је у осуђујућем потврдило 14-годишњу казну изречену Емиру Драковцу за ратни злочин почињен у селима Вратсалићи код Рогатице и Зебина Шума код Фоче. Првостепеном пресудом су Тарик и Мухамед Шишић и Азиз Шуша ослобођени оптужбе да су починили ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника. Драковац је осуђен да је заједно са још једном особом учествовао у

Навршава се 27 година од масовног убиства Госпићких Срба

16. октобар 2018.

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да се ових дана навршава 27 година од ликвидације најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена у Госпићу и околним мјестима, те да су њихови егзекутори, који су осуђени на минималне казне, одавно на слободи, а већина их никада није ни процесуирана. У саопштењу „Веритас“ подсјећа да су ликвидирани углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском „демократском“ режиму. „Скоро половина је ликвидирана 17. и 18. октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага“, наведено је у

Право лице хрватског министра Крстичевића

16. октобар 2018.

Обраћање хрватског министра одбране Дамира Крстичевића на обиљежавању 25. годишњице хрватске агресије (9. септембар 1993.) на разоружане Србе Крајишнике у подвелебитским српским селима у Лици Дивосело, Почитељ и Читлук (познатије као Медачки џеп) за познаваоце српско-хрватских односа није никакво изненађење. Својим иступањем у јавности и поздравима генералу Мирку Норцу, осуђеном ратном злочинцу, Крстичевић је само потврдио своје право лице и указао на злочине које је чинио према Србима. Напомињемо да је Норац осуђен пред хрватским судом, поред осталог и што је на стратишту код Госпића лично убио „непознату женску ососбу“. У Медачком џепу убијено је 88 Срба, међу њима је 46 војника и 42 цивила, од којих је 17 жена. Истовремено, Дамир Крстичевиић  се и

Дане Ластавица – чувар истине о страдању српског народа Лике

16. октобар 2018.

 Дане Ластавица –  чувар истине о страдању српског народа Лике, у знак сјећања на 90-годишњицу рођења Дане Ластавице. Дане Ластавица је рођен 16.04.1928. године у селу Крш (Градина) у тадашњој општини Косињ, која је административно била у срезу Перушић. У породици Раде и Јеке Ластавице родили су се синови Милан и Дане, кћерке Мара, Милка, Деса, Милица, Ката и Радојка. Отац Раде је био напредан човјек за то вријеме. Био је члан школског одбора у народној школи на Градини, који је заједно са осталим члановима и познатим учитељом Михаилом Дорогутином – Русом, настојао унапредити рад основне школе на Градини и привући у школске клупе што више дјеце а нарочитио дјевојчице. Знао је да је образовање младих

Почела ексхумација Српских жртава у Карловачкој жупанији

16. октобар 2018.

На подручју Карловачке жупаније, надлежни органи Хрватске данас су почели ексхумације на преосталим регистрованим гробним мјестима, на којима су покопани посмртни остаци српских жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом подручју трајати четири дана, а са свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу се напомиње да спровођењем ексхумација, надлежни органи Хрватске настављају процес ексхумација гробних мјеста у којима су покопане жртве страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“. У складу са потписаним међудржавним документима са Хрватском и на основу постигнутих договора, ексхумацијама присуствују представници

моја мајка -фотографија са избјегличке легитимације

Трагом фотографија

16. октобар 2018.

Почетак приче могао би се смјестити у прољеће 1947.г. Тада се моја мајка Јела Почуча, самном и са сестром Љубицом  вратила у Завичај, на попаљену и опустошену очевину, пошто је дала оставку на дужност шефа кухиње у Дјечијем дому у Новим Козарцима –бивши Хајфелд.. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. августа 2016. године. Уз нешто мало ствари, донијела је и пар фотографија –црно бјелих формата 9×12, које је брижно чувала са документима. У току одрастања, повремено и доста рјетко би причала о својим страдањима у току II.св.рата. Основа приче била је  да смо прошли кроз седам усташких логора, уз којекаве калварије. Била је

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

16. октобар 2018.

Мртвима – да их не заборавимо Живима – да се не заборави  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. фебруара 2018. године. Ноћ у којој сам изгубио слободу Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћује усташки, нови поредак у Хрватској. „Нова власт” ревносно кује окове за све који воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличују истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеје семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестају сви људи који цене људске вредности. Ово је пролеће без пролећа које цвета ведрином… Злослутне мисли изазивају још страшнију визију сутрашњице и толико тешко

Сликe из лoгoрa прaтe мe дaњу и нoћу - Aнђeлиja Maчeшић

Сaт историје зa нeoустaшe

16. октобар 2018.

Kao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб У пoсљeдњe вриjeмe, свe чeшћe сe дaдe прoчитaти кaкo су устaшки дjeчjи лoгoри зa Другoг свjeтскoг рaтa у Хрвaтскoj зaпрaвo били свojeврснa прихвaтилиштa, гoтoвo би сe рeклo, дjeчjи вртићи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. априла. 2017. године. Нajдaљe сe у тaквим тврдњaмa oтишлo приje пoлa гoдинe нa скупу кojи je, пoд крoвoм Хрвaтскoг институтa зa историју у Зaгрeбу, oргaнизирaлo Хрвaтскo културнo виjeћe нa тeму: ‘Истинa и мoнструoзнe лaжи o дjeчjeм дoму зa рaтну сирoчaд у Jaстрeбaрскoм oд 1941. дo

Путујући музеј дуг Солунцима

16. октобар 2018.

У џиновском опанку, на пожаревачком Тргу ослобођења. Оригинални експонати широм Србије сведоче о Великом рату. ПОВОДОМ века од почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата, на Тргу ослобођења у центру Пожаревца је постављен џиновски опанак који су пре четири месеца направили чланови националне асоцијације за старе и уметничке занате и домаћу радиност „Наше руке“ из Београда. У овом својеврсном експонату с којим крстаре Србијом је отворена и изложба под називом „Јунаци у опанцима“, а поставку чине аутентична обућа ратника из тог славног доба и фотографије војника који су поразили знатно опремљенијег непријатеља. Ова несвакидашња лимена атракција је дугачка шест и по, широка три и по метра, а тешка је

Фер је да буду пребројане све жртве Бошњака и Срба у Сребреници

16. октобар 2018.

 Новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је фер да буду пребројане све цивилне и војне жртве Бошњака и Срба у Сребреници, гдје, како је нагласио, није било геноцида. Додик је нагласио да жали сваку жртву протеклог рата у БиХ, али да не прихвата подвалу да су Срби побили више од 8.000 Бошњака. Он каже да је списак са именима више од 8.000 страдалих Бошњака – лаж и да је ранија влада Српске подлегла притисцима. Додик је подсјетио да је у Поточарима сахрањено око 4.000 људи, од којих 2.200 војника 18. муслиманске дивизије који су погинули о сукобу, а представљени су као цивилне жртве рата. Он је

Босанска крајина у Другом светском рату(3)

16. октобар 2018.

Кулен Вакуф, варошица jужно од Бихаћа, знана из српске епске поезиjе и као посед муслиманске спахиjске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио jе тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву. Када се само прође кроз ову, иначе симпатичну варошицу, навиру стихови учени jош у гимназиjским данима: „Нити иде Кулин капетане, нити иде нити ће ти доћи, рани сина, пак шаљи на воjску Србиjа се умирит не може!“ У Кулен Вакуфу данас и нема православних, иако постоjи православна црква, коjа jе паљена 1941. године и у последњем рату 1995. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25.

Сто година од коначног ослобођења Берана, Васојевића и Црне Горе

16. октобар 2018.

Васојевићке бригаде су у борбама током Првог свјетског рата дале огроман допринос слабљењу многобројних непријатељских офанзива, а у децембру 1915. oмогућиле сигурну одступницу српским армијама. Након капитуације црногорске војске 21. јануара 1916. у Црној Гори је настало тешко стање. Двадесет четвртог јануара је одред 59. дивизије заузео Андријевицу и отпочео разоружавање црногорске војске. Два црногорска заштитна батаљона у рејону Берана и Плава условила су предају свог оружја тиме да се њихова област обезбиједи од Албанаца, те је Команда 59. дивизије послала једну чету у Плав, а један ловачки батаљон у Гусиње, одакле су јавили својој команди да „Албанци врше преступе“. Војни заступници обје стране су се 25. јануара послије подне договорили

Свједочења о злочинима над Србима у Босанском Броду

15. октобар 2018.

Свједок Тужилаштва БиХ Кармела Ивановић изјавила је пред Судом БиХ, на суђењу Алминку Исламовићу за ратне злочине над српским цивилима у Босанском Броду, да јој је отац, који је био заробљен, испричао да су га тукла три лица, међу којима и оптужени. Она је навела да јој је отац рекао да су га у старој згради полиције тукли „Стаљо, Бритва и Бикача“. Ивановићева је испричала да је њен отац био одведен у априлу 1992. године, те да је након извјесног времена сазнала да је у затвору у старој згради полиције, гдје је отишла и на улазу видјела Алминка Исламовића, званог Стаљо, којег је познавала одраније. Она је испричала да је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА