arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Усташки графит

За усташке пароле само новчане казне

23. новембар 2011.

Жељко Горшић и Даниjел Трупковић, бивши чланови подмлатка ХДЗ-а коjи су у новембру 2008. године разбиjали инвентар jедног карловачког паба, узвикуjући усташке пароле, осуђени су данас пред карловачким Општинским судом само на новчане казне. Према пресуди Горшић и Трупковић треба да платите 20 мjесечних доходака, jавили су хрватски медиjи. Рушилачки поход ХДЗ-ове омладине приjе три године згрозио jе Хрватску. Двадесетак пиjаних припадника страначког подмалтка упали су у популарно карловачко окупљалиште, разбиjала, вриjеђала госте и узвикивала “Аjмо, усташе”. Групу су предводили данас осуђени Жељко Горшић, иначе син замjеника министра одбране, те Даниjел Трупковић, у то вриjеме предсjедник Жупаниjске организациjе Младих ХДЗ-а. Жељко Горшић, Даниjел Трупковић и Владимир Вогринц неправоснажно су у

Милан Трешњић

Легенде обавештајне у краљевству Николе Тесле

23. новембар 2011.

У припреми jе друго издање књиге “Легенде обавештаjне”, аутора Милана Трешњића. Прво издање, коjе jе штампано 1975. године у тиражу 3000 примjерака, распродано jе за кратко вриjеме, па се данас може наћи само у понеком комисиону или у приватном посjеду. Издавачка кућа „Књижевне новине“, у библиотеци Документи, штампала му jе 1991. године књигу „Од Туђмана до Броза“. Милан Трешњић сада се jавља са књигом маште и стварности, под насловом “Легенде обавештаjне”, у ствари „приче обавештаjне“, то jест приче шпиjунског карактера. Ма колико да се Трешњић одлучио на jедан сасвим нов начин писања и казивања, миjешаjући машту и стварност, треба рећи да су легенде фантазмагоричне, у стварности алегоричне. Сам ће читалац

Српска војска Крајине

РС не признаје борце Крајине

23. новембар 2011.

Борци некадашње Воjске Републике Српске Краjине коjи живе у Републици Српскоj оптужили су Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС да их jе заборавило у нацрту новог закона о правима бораца и ратних воjних инвалида. Огорчени борци из Краjине захтеваjу од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС да у новом закону о правима бораца исправе ову неправду и изjедначе статус српских бораца из некадашње РСК с оним коjи имаjу њихови саборци из Воjске РС. Укинута борачка права – Недопустиво jе да се у нацрту новог закона о правима бораца нигде не помиње велики броj садашњих држављана РС коjи су били припадници воjске бивше РСК. Због ове дискриминациjе неколико хиљада српских бораца

Храна

Хрватски “Агрокор” хоће да купи “Меркатор” у Србији

23. новембар 2011.

Фирма хрватског бизнисмена Ивице Тодорића “Агрокор” затражила jе од Комисиjе за заштиту конкуренциjе Србиjе дозволу за куповину “Меркатора”, коjи послуjе у Србиjи – пише “Блиц”. Тодорић у Србиjи има “Идеу”, а ако се оваj ланац споjи с “Меркатором”, коjи jе купио трговинске ланце “Роду” и “Фамилиjу”, оваj хрватски бизнисмен држао би трећину српског тржишта, а ово преузимање би било наjвећа регионална трансакциjа. Извор “Блица” тврди да jе преузимање све извjесниjе и да Комисиjа за заштиту конкуренциjе Србиjе не би требало да буде кочница. “Од `Агрокора` смо тражили да допуни документациjу о пословању и концентрациjи у Србиjи и сада комисиjа има рок да се изjасни до половине децембра”, навео jе исти

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Слобода за Норца – порука Србима да им нема мјеста у Хрватској

23. новембар 2011.

Представници Удружења Срба избjеглих из Хрватске у Републику Српску /РС/ сматраjу да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу представља jасну поруку да Србима више нема повратка у Хрватску. Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да излазак Норца значи наставак геноцидне политике према Србима у Хрватскоj. “Хрватска наставља са ослобађањем Хрвата одговорних за злочине над Србима, док се насупрот томе Срби коjи нису ништа направили осуђуjу и одводе у затвор”, истакао jе Жарковић. Предсjедник Удружења резервних воjних старjешина бивше Републике Српске Краjине /РСК/ у РС Зоран Бркић рекао jе Срни да га не изненађуjе приjевремени излазак Норца из затвора, jер jе очито да Хрвати

Саво Штрбац

Излазак Норца треба да забрине и Хрвате

22. новембар 2011.

Директор Документационо-информативног центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе Срни да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу забрињава Србе из Хрватске, а требало би да забрине и Хрвате, као и циjелу међународну заjедницу, посебно оваj регион. То значи, рекао jе Штрбац, да се Хрвати, генерално гледано, нису ни почели суочавати са прошлошћу и ти њихови судови од Норца праве jош већег националног jунака. “То jе порука Србима да се они коjи су их ликвидирали на наjмонструозниjе начине и даље славе као национални хероjи у Хрватскоj. Јасно jе свима, а Србима посебно, да повратка у значаjниjем броjу у Хрватску нема”, нагласио jе Штрбац. Према његовим риjечима, Хрватска jе jедина држава на

Срна

Оптужница против пет Хрвата због злочина у Керестинцу

22. новембар 2011.

Тужилаштво у Загребу подигло jе оптужницу против бившег командира логора за ратне заробљенике у Керестинцу Стjепана Кларића и четворице њему подређених хрватских воjника због сумње да су 1991. и 1992. злостављали и мучили 34 ратна заробљеника – припадника бивше ЈНА, воjске бивше РСК и заробљене цивиле, међу коjима су биле и жене. Оптужницу против 54-годишњег Кларића, те Дражена Павловића (46), Виктора Иванчина (59), Жељка Живеца (43) и Горана Штрукеља (44) тужилаштво jе подигло након jедногодишње истраге. За петорицу оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника затражено jе продужење притвора због тежине кривичног дjела за коjе се терете. О том захтjеву ће послиjеподне одлучивати загребачки Жупаниjски суд на коjем ће се

Гробље у Марином селу

Две деценије од ликвидације Срба у Марином селу

22. новембар 2011.

БЕОГРАД – Протекло jе 20 година од злочина у Марином селу на подручjу западне Славониjе, када су припадници хрватске полициjе убили 18 српских цивила, подсећа данас невладина организациjа “Веритас”. Између 12. и 18. новембра 1991. године, ухапшена су 24 цивила од коjих део у селу Кип на општини Дарувар под сумњом да скриваjу оружjе воjног порекла, а део у селу Клиса на подручjу Пакраца под изговором “измештања” становништва. Похапшени Срби одведени су у Марино село и затворени у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба” где су их припадници хрватске полициjе мучили. Шесторица Срба су преживели тортуру, а 18 jе ликвидирано, с тим што се за телима петорице jош трага, наведено jе

Ухапшено осам осумњичених за злочине у “Силосу”

22. новембар 2011.

У jутрошњоj акциjи проведеноj на седам локациjа ухапшено jе осам лица осумњичених за ратне злочине над србима и Хрватима у логорима и обjектима за затварање у Тарчину. Према налогу тужиоца Посебног одjељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ ухапшени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хуjић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. Наведени осумњичени су под истрагом, те се сумњиче да су починили кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника, саопштило jе Тужилаштво БиХ. Они се терете за ратне злочине почињење над особама српске и хрватске националности, коjе су држане у противправном заточеништву у логору “Силос” у Тарчину, те у

Srebrenica_projekt.jpg

Историјски пројекат Сребреница: Могућност “вечног мира”

22. новембар 2011.

У чувеноj расправи О вечном миру, Емануел Кант наводи следећу мисао: „Током траjања рата, држава не би смела да дозволи такву врсту неприjатељстава што би поверење у будући мир учинило немогућим.“ Штета што Кант има тако мало следбеника на Балкану. Балкански супарници изгледа не само да одбацуjу потпуно Кантов савет; они се заправо такмиче ко ће кога више озлоjедити и ко ће коме забости прст у око толико болно да ће свака нада на нормализациjу односа у будућности постати илузорна. Афера Сребреница могла би послужити као очигледан пример. Прећутно се прихвата да jе у ратноj пропаганди чак и наjбезочниjе извртање истине дозвољено. У случаjу Босне, жалосно jе да се оно

Избеглице подржале мањинску српску листу

22. новембар 2011.

Коалициjа удружења избеглица у Србиjи подржала jе мањинску изборну листу коалициjе три странке српске опозициjе у Хрватскоj – Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке. Подршка листи за предстоjеће изборе 4. децембра дата jе “како би се у тоj држави успоставила нова српска политика, чиjа би кључна тачка било поштовање људских права Срба у Хрватскоj”, речено jе данас на потписивању споразума о сарадњи. Споразум о сарадњи између кровне организациjе удружења избеглих из Хрватске и Коалициjе Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке из Хрватске потписали су у Београду лидери Миодраг Линта и троjица председника странака Милан Родић, Јован Аjдуковић и Митар Коjадиновић. Са конференциjе за новинаре

Милорад Пуповац

Јадранка Косор у српском стану – кап у мору

22. новембар 2011.

Потпредсjедник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац изjавио jе да у Хрватскоj постоjе на хиљаде случаjева сличних или наjчешће jош горих од случаjа деложациjе српске породице Дробац, чиjи стан данас користи актуелни хрватски премиjер Јадранка Косор. “Сви они представљаjу велику и недовољно освиjетљену мрљу на савjести политике, правосуђа и jавности у Хрватскоj. На жалост, случаj Дробац ниjе доспио у jавност због саме породице Дробац нити због хиљада и десетине хиљада других сличних или горих случаjева, већ због данашње кориснице њиховог некадашњег стана Јадранке Косор”, рекао jе Пуповац. Он jе изразио боjазан да они коjи су `92. и `93. окретали главу или затварали врата да не би видjели како им

Тужилаштво БиХ

Претреси у вези са Силосом?

22. новембар 2011.

По налогу Тужилаштва БиХ на више локациjа у Хаџићима jутрос се проводе одређене активности у вези са предметима ратних злочина, речено jе Срни у Тужилаштву БиХ. Из Тужилаштва jе наjављено да ће у току дана саопштити више детаља о овим активностима. Како Срна незванично сазнаjе, на седам локациjа у Хаџићима у току су претреси у вези са ратним злочинима почињеним над Србима у логору Силос у Тарчину. Силос jе био мучилиште за више од 600 Срба, од коjих 24 ниjе дочекало ослобађање. Међу убиjенима jе било и жена, дjеце, те стараца стариjих од 80 година. Логор Силос у Тарчину, насељу у близини Хаџића, формиран jе почетком рата, а затворен 27.

Манастир Лепавина

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

22. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели је од Штајерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славонијом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана је Славонијом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славоније, с којом је некада сачнњавала једну област; а јужна граница њена ишла је тада до реке Купе, где је почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су је Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Манастир Лепавина

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

21. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели jе од Штаjерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славониjом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана jе Славониjом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славониjе, с коjом jе некада сачнњавала jедну област; а jужна граница њена ишла jе тада до реке Купе, где jе почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су jе Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА