Професор који је предвидио политичке промјене у Југославији

Ин мемориам Јован Мирић (1935. – 2015.): У Мирићевоj књизи ‘Систем и криза’ антиципиране су, пише његов колега Ненад Закошек, теме на коjима ће касниjе доћи до отвореног расцjепа унутар jугославенске политичке елите

Јован Мирић

Умировљени професор Факултета политичких знаности у Загребу Јован Мирић умро jе у недjељу, 5. травња, у 81. години, а посљедњи испраћаj бит ће у петак, 10. травња у 14 и 30 сати на Крематориjу загребачког Мирогоjа. Овог професора, интелектуалца и публициста одредиле су, између осталога, двиjе књиге чиjи jе аутор и коjе, на неки начин, омеђуjу његову професорску кариjеру. Године 1984., кад се криза jугославенског система тек наговjештавала, али се у то вриjеме о њоj мало jавно говорило, Мирић jе написао књигу ‘Систем и криза’. С jедне стране, она говори – како у jедном свом касниjем осврту констатира његов колега с факултета Ненад Закошек – ‘о кризи аутентичног, класног устроjства друштвено-политичког поретка, тj. кризи самоуправних институциjа, а с друге стране о кризи jугославенског федерализма као изворном револуционарном моделу рjешења националног питања на jугославенском простору’. Друга књига-међаш, коjу jе Јован Мирић написао у позниjим годинама и умировљеничким данима, jест књига о Косову: СКД Просвjета из Загреба обjавила jе 2010. године у свом издавачком програму ‘Косово и остале теме’. Упитан у jедном интервjуу што га jе мотивирало да напише књигу о тако непопуларноj теми као што jе косовско питање, Мирић одговара да jу jе написао из ината, jер ‘влада потпуна игноранциjа и незнање хрватске елите о Косову. Они ништа о Косову не знаjу и користе се само измишљеним стереотипима’.

‘Срби чине интегрални, неодвоjив дио хрватске повиjести, културе и политике. Све то што jе у посљедњих двадесетак година уништено и што се уништава (укључуjући и људску супстанцу), то jе рањавање и деструкциjа хрватског корпуса и хрватске културе. Само се то jош нитко Хрватима не усуди рећи’, оцjењуjе Мирић у књизи ‘Косово и остале теме’
Биографски подаци о преминулом професору кажу да jе рођен 24. листопада 1934. у Крбавици краj Коренице.

Дипломирао jе на Правном факултету у Загребу 1962., а за асистента на Факултету политичких знаности изабран jе 1965. године. Кариjера му након тога само напредуjе, да би 1982. био изабран у звање редовитог професора за знанствено подручjе политологиjе, а од 1986. до 1988. обнаша дужност декана ФПЗГ-а. Осим двиjу споменутих књига, његова библиографиjа обухваћа и наслове као што су ‘Интересне групе и политичка моћ’, ‘Рад и политика’, ‘Демокрациjа у посткомунистичким друштвима’, ‘Демокрациjа и екскомуникациjа’ и ‘Злочин и казна’. Уза све то, обjавио jе више од 250 знанствених и стручних радова.

Вратимо се Мирићевоj вjероjатно кључноj књизи из опуса, дакле ‘Систему и кризи’. Наиме, jедна од наjважниjих вриjедности ове књиге jест њезина своjеврсна предиктабилност. Закошек тако у свом чланку каже: ‘Ако се не варамо, у Мирићевоj су књизи, по први пут након 1971/72., односно усваjања Устава 1974., jавно тематизирани темељни проблеми политичког устроjства Југославиjе, коjи се овдjе поjављуjу под натукницама федерациjе и конфедерациjе, већинског одлучивања и консензуса, статуса народности и покраjина, дезинтеграциjе државног устроjства Србиjе. Антиципиране су, дакле, теме на коjима ће касниjе доћи до отвореног расцjепа унутар jугославенске политичке елите.’

Иако повучен из jавног живота, али радно стално активан, Мирић jе догађаjе у Хрватскоj у посљедњих 25 година помно пратио, анализирао и коментирао. У jедном интервjуу jе подсjетио на саме почетке друштвено-политичких промjена у Хрватскоj. Занимљива jе та секвенца, па ћемо jе поновити. Дакле Мирић каже: ‘У моj загребачки стан 1990. дошли су моjи Личани, предсjедници неколико опћина и секретари комитета. Сjећам се Јове Каблара из Книна, већину имена сам заборавио. Дошли су узнемирени да чуjу и моjе мишљење, мада сам увиjек био изван политике. Рекао сам им отприлике овако: Гледаjте, људи, све можете, али не смиjете узети оружjе у руке. Ако то урадите, учинит ћете наjвећу услугу проусташким снагама у хрватскоj политици. Само без оружjа морате употриjебити сва средства грађанског отпора, непослушности. Неће вам бити лако, али се по сваку циjену клоните оружjа.’

О Мирићевоj стално присутноj и наглашеноj заинтересираности за друштвено-политичке актуалности говори и Данко Плевник у свом осврту на књигу ‘Косово и друге теме’: ‘Његов се текст Лустрациjа (пургациjа алла Цроатиа) може уброjити међу наjбоље сувремене хрватске полемичке есеjе у контрасту спрам идеологиjе новоповиjести. Хрватска jе по њему извршила jедино етничку лустрациjу и то као помирење свих Хрвата, а лустрациjу свих Срба. Противи се изjедначавању антифашизма и антикомунизма, што као ново помирење предлаже Иво Банац ставом да Не можете бити антифашист, а да нисте и антикомунист. Јер би по томе закључак био да су комунизам и фашизам исто. Што би било могуће да антифашистичке борбе уопће ниjе ни било и да су jе организирали кардинали и усташе, а не Тито и партизани.’

Књига завршава опором ауторовом констатациjом да ‘Срби чине интегрални, неодвоjив дио хрватске повиjести, културе и политике. Све то што jе у посљедњих двадесетак година уништено и што се уништава (укључуjући и људску супстанцу), то jе рањавање и деструкциjа хрватског корпуса и хрватске културе у свим њеним димензиjама и значењима. Само се то jош нитко Хрватима не усуди рећи’.

Мирић jе приjе пет година био добитник награде Српског народног виjећа. Приликом уручивања плакете с ликом Николе Тесле, тадашњи jе лауреат казао: ‘Овим jавним признањем, првим након толико година, осjећам се почашћен из три разлога. Прво, због повезивања мог имена с именом Николе Тесле, jедног од наjвећих умова човjечанства коjег jе недавно амерички часопис сврстао у десет наjзначаjниjих личности у повиjести човjечанства. То што му ми рушимо споменике тужна jе прича ових простора. Осjећам се почашћеним и зато што искрено мислим да jе било људи коjи су можда више заслужили ту награду. И треће, jер сам добио признање с два публицистичка дива и храбра човjека као што су Славко Голдстеин и Игор Мандић.’

‘Срби чине интегрални, неодвоjив дио хрватске повиjести, културе и политике. Све то што jе у посљедњих двадесетак година уништено и што се уништава (укључуjући и људску супстанцу), то jе рањавање и деструкциjа хрватског корпуса и хрватске културе. Само се то jош нитко Хрватима не усуди рећи’, оцjењуjе Мирић у књизи ‘Косово и остале теме’

Извор: NOVOSTI

Везнае виjести:

PRENOSIMO: Antifašizam i Srbi u Hrvatskoj ; Piše: Jovan Mirić …

Advocatus diaboli – Piše: Jovan Mirić – Jadovno 1941.

Накнадна памет професора забринутог за мир … – Jadovno 1941.

Муке са гурањем Митровића у Хрвате – Jadovno 1941.

Смрдљиво кукавичjе jаjе „Хрватске телевизиjе“ – Jadovno 1941.