Istorijski projekat Srebrenica: Mogućnost “večnog mira”

Datum objave: utorak, 22 novembra, 2011
Objavljeno u Podrinje
Veličina slova: A- A+

srebrenica-projekt

U čuvenoj raspravi O večnom miru, Emanuel Kant navodi sledeću misao: „Tokom trajanja rata, država ne bi smela da dozvoli takvu vrstu neprijateljstava što bi poverenje u budući mir učinilo nemogućim.“ Šteta što Kant ima tako malo sledbenika na Balkanu. Balkanski suparnici izgleda ne samo da odbacuju potpuno Kantov savet; oni se zapravo takmiče ko će koga više ozlojediti i ko će kome zabosti prst u oko toliko bolno da će svaka nada na normalizaciju odnosa u budućnosti postati iluzorna.

Afera Srebrenica mogla bi poslužiti kao očigledan primer. Prećutno se prihvata da je u ratnoj propagandi čak i najbezočnije izvrtanje istine dozvoljeno. U slučaju Bosne, žalosno je da se ono što je svojevremeno počelo kao ratna propaganda, mnogo godina nakon završetka sukoba pretvorilo u neuipitni kanon političke korektnosti ili, ako želite, nemilosrdno nametnuta intelektualna ludačka košulja. Od druge strane (i od sveta u celini) očekuje se da prihvate matematičku jednačinu koja je očigledno netačna. Kao podsticaj za klanjanje laži, nema čak ni obećanja da bi kao nagrada mogla uslediti neka vrsta mira ili pomirenja. Kao najviše, i to samo možda, nudi se mogućnost neznatnog stišavanja urnebesne i uvredljive retorike.

To nesumnjivo jeste recept za večno nepoverenje i latentni sukob, ako ne za otvoreni rat, ali za mir svakako da nije. Besmisleno je očekivati od strane koja je na području Srebrenice izgubila nekoliko hiljada duša da se mirno saglasi da njene žrtve propadnu negde u crnoj rupi istorijskog zaborava, dok se naduvane tvrdnje njenih suparnika koriste za izgradnju žrtvenog mita radi sticanja političke koristi. Možda jeste tačno da, pored Euklidove, postoji još nekoliko podjednako važećih geometrija, ali činjenica je da je matematika i dalje samo jedna. Lažna, orvelovska jednačina: 2 + 2 = 5, koju jedna strana u srebreničkoj debati bezobzirno pokušava da nametne drugoj, jednostavno ne funkcioniše. A ako je tačno da ona ne funkcioniše, ali se na njoj ipak i dalje bezobzirno insistira, to može da ima samo jednu praktičnu posledicu.  Obični ljudi u Srebrenici, bez obzira na narodnost ili veru, nikada više neće biti bezbedni, niti će imati normalno okruženje gde će moći da žive, da se druže i da odgajaju svoju decu.

Beskrupulozna zloupotreba Srebrenice u svojstvu političkog aduta, surovo korišćenje ne samo mrtvih, već i živih, a potencijalno i još nerođenih, predstavlja izuzetno kratkovidu i slaboumnu taktiku korumpiranog vođstva bosanskih Muslimana. Da to rukovodstvo ne odlikuje visok stepen intelektualne briljantnosti, sasvim je sigurno. Ali postoje neke stvari za koje, kako se to u Americi kaže, nije potrebno biti „raketni naučnik“ da bi se primetile i uvažile. Jedna od tih stvari je da srebrenička propagandna lakrdija iz vremena rata nije bila proizvod promućurnosti sarajevske klike nego je, između ostalog, bila rezultat potrebe zapadnih strateških partnera da srebreničku priču iskoriste za poboljšanje svojih nategnutih odnosa sa islamskim svetom, kao cuclu za njegovo smirivanje. Kapaciteti koji su bili stavljeni na raspolaganje radi širenja srebreničkog mita mogu biti povučeni u svakom trenutku. To je na programu Farida Zakarije na kanalu CNN vrlo otvoreno izjavio svojevremeni partner, pokojni Ričard Holbruk. On je saopštio da svrha američkih intervencija, prvo u Bosni, a zatim na Kosovu, nije bilo naklonost prema BH Muslimanima već nešto drugo: da se islamski svet ubedi da SAD nisu njegov neprijatelj na baš svakoj tački zemljinog šara (CNN, 19 april, 2009). Očigledno je da „raketne naučnike“ u Sarajevu niko nije obavestio da su strateška partnerstva notorno nestabilna i da se strateški interesi neprekidno nalaze u stanju kreativne promenljivosti.

Iz tih činjenica proizilazi zaključak da se strateško okruženje stalno menja. Današnji anđeli mogu postati sutrašnji đavoli, i obratno. Trenutni „anđeli,“ naravno, nemaju apsolutno nikakvog nezavisnog uticaja ni na političke ni na medijske mehanizme koji bi im bili neophodni da njihova srebrenička priča u stilu 2 + 2 = 5 bude održiva na duži rok. Onoga trenutka kada njihovi strateški mentori budu procenili da je došlo do raskoraka u interesima, i kada usled toga oni budu odlučili da svoje  bosanske štićenike (kao mnoge druge pre njih) ostave na cedilu, i srebrenička priča će se neslavno urušiti kao kula od karata. Nagoveštaj takve mogućnosti je i nedavni fijasko srebreničkog lobija u skandinavskim zemljama u vezi sa neuspelim pokušajem da spreči prikazivanje senzacionalnog dokumentarca norveškog reditelja Ole Flijuma, „Srebrenica: izdani grad“.[1]

Da li je sarajevsko rukovodstvo spremno za ovakvu, veoma verovatnu, mogućnost? Imaju li oni nekakav Plan B za kada se to bude dogodilo?

Evo predloga, i neka poslušaju barem Kanta ako im ne odgovara da im „Istorijski projekat Srebrenica“ soli pamet. Prvi korak, neka pokušaju da porazgovaraju sa svojim susedima. Drugi korak, neka pokušaju da saznaju šta je to što njihove susede tišti. Treći korak, neka depolitizuju jedno suštinski moralno i ljudsko pitanje i neka dozvole da bol i patnja svih žrtava dođe do izražaja. Neka se obrazuje zajednička komisija sastavljena iz ljudi besprekornog karaktera i kredibiliteta, kojoj bi se dalo dovoljno vremena i sredstava, i neka oni u miru i bez pritisaka sa strane istraže šta se dogodilo u i oko Srebrenice tokom ratnog sukoba u celini, od 1992 do 1995 godine.

Ratna propaganda koja, nažalost, često izvrće istinu, prirodni je produžetak ratnih dejstava i ona zato takođe predstavlja neprijateljski čin na koji se odnosi Kantovo upozorenje. Ukoliko vodeći ljudi obdareni mudrošću takvu propagandu ne bi opozvali i objektivno preispitali odmah po prestanku vojne neophodnosti, njen dugoročni efekat na ponovno uspostavljanje mira može biti samo krajnje štetan.

Beskrajno amaterski i glup video crtać u produkciji fantomske muslimanske fondacije „Zlatni Ljiljan“, [2] koji preplavljuje internet, anonimnim autorima neće doneti Oskar za crtane filmove. Ali ukoliko bude došlo do novog masovnog krvoprolića u Bosni i Hercegovini, oni će svakako imati svoj grešni udeo u tome.

Ohrabrujemo čitaoce da to ostvarenje pogledaju na linku i da o tome donesu sopstveni sud.
Strani sponzori i okupatori dolaze i odlaze. Ali, kao što narod Bosne vrlo dobro iz istorijskog iskustva zna, susedi ostaju zauvek da žive jedni pored  drugih. Prema tome, za oblikovanje svoga komšiluka i za izgradnju bezbedne i mirne budućnosti za svoju decu konačnu odgovornost snose samo susedi, i niko drugi osim njih.

Stefan Karganović
____________________________________________________________________________________________________________
[1] http://tv.globalresearch.ca/2011/07/srebrenica-town-betrayed

[2] http://www.youtube.com/watch?v=IxerMLtQNAw[&]feature=player_embedded[&]noredirect=1

 

 

Stichting Srebrenica Historical Project

Fond Istorijski projekat Srebrenica

Usselincxstraat 60, Den Haag, 2593 VM

Telefon:

+ 31 64 878 0907 (Holandija)

+ 381 64 403 3612 (Srbija)

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top