У суботу, 26. новембра 2011. године у Инсбруку jе у организациjи Српске Православне Омладине Инсбрук – СПО(Ј)И успешно одржана Аустриjска премиjера документарног филма КЛЕТВА из продукциjе (српске) фондациjе „Приjатељ Божиjи“ из Канаде. Претходно jе приказан на Светскоj премиjери у Канади и на Словеначкоj премиjери у Љубљани 11. септембра ове године! На премиjери у Инсбруку, био jе присутан респектабилан броj посетиоца, с обзиром да се радило о jако „незгодном“ термину, када се у исто време играо и популарни дерби између Звезде и Партизана, а када jе у Инсбруку исте вечери одржана и фолклориjада на коjоj jе гостовао КУД из Србиjе – нажалост нисмо били у могућности да утичемо на то, jер

На дан избора у Хрватскоj, 4. децембра, Самостална демократска српска странка организуjе бесплатан превоз из Бањалуке за гласаче девете изборне jединице коjи живе у Републици Српскоj. Превоз jе организован у 7.00 часова са старе аутобуске станице у Бањалуци. Приjављивање се може обавити у бањалучком ресторану Маj веj или на броj телефона 065 478 080. Из СДСС-а jош jедном позиваjу све Далматинце и Личане да у недjељу, 4. децембра, изађу на изборе у Републици Хрватскоj. Извор:  

Темељито уређење прочеља и торња, коjи се опшива бакреним лимом, тренутна jе фаза обнове православне цркве Светог великомученика Георгиjа у центру Оточца. Обнова овог заштићеног споменика културе, под надзором конзерваторског одjела у Госпићу, у етапама траjе од 2006. године. Према риjечима пароха, о. Слађана Никића, до сада jе коштала 109.000 куна, коjе jе углавном осигурало Министарство културе. Црква Светог Георгиjа, чиjа jе изградња почела давне 1860. године, а окончана jе три године послиjе, грађена jе за потребе православних вjерника коjи су службовали у Аустро-Угарскоj. Од тог времена, црква ниjе миjењала изглед. Чак jе у првобитном облику преживjела и три рата. Подаци говоре да jу jе од уништења у Другом свjетском

Инициjатива Рифата Саита, посланика у турском парламенту из редова владаjуће АК партиjе премиjера Реџепа Ердогана, да се на Балкану формира парламентарна скупштина коjа би окупљала представнике земаља у коjима има трагова отоманске империjе и исламизациjе, коjа jе тада проведена, апсолутно jе неприхватљива за Републику Српску /РС/ и српски народ у БиХ, поручио jе извршни секретар СНСД-а Раjко Васић. “Иако би у првоj фази таj балкански турски парламент окупљао jавне, научне и привредне раднике, очита jе намjера да се Турска овдjе инсталира као центар институционалног окупљања, чиме би се та земља крвавих трагова на Балкану издигла у надржаву и озваничила своjу другу наjезду на подручjе Европе”, истакао jе Васић у изjави

Гаj Волтерс, водећи британски историчар коjи jе открио да су америчке и британске таjне службе помагале у скривању нацистичких злочинаца како би их користили у борби против Совjетског Савеза, каже за Пресс да jе скривање Хитлера граница преко коjе Американци никада не би ишли, а да jе књига „Сиви вук” Џерарда Вилиjамса и Саjмона Данстана, само jош jедна теориjа завере коjу су изрекле обичне незналице. Волтерс jе своjевремено у ексклузивном разговору за Пресс изнео сазнања да jе међу нацистима чиjе су скривање помогли Британци и усташки поглавар НДХ Анте Павелић. – Ни у jедноj секунди не бих могао да поверуjем да jе теоретски могуће да су Американци затворили очи и

Зоран Милановић, Радимир Чачић, Весна Пусић, Силвано Хреља и Иван Јаковчић ћутали су о српском закону из 2003. коjи се односио на надлежност процесуирања ратних злочина на подручjу целе Југославиjе односно његовоj допуни из 2009. године, рекла jе Косорова на предизборном скупу у Омишу код Сплита. “Али зато пљуjу по закону коjи jе донела наша влада у заштити хрватских бранилаца”, рекла jе она. Косорова jе, критикуjући и наjаву “Кукурику коалициjе” о могућем повлачењу тужбе против Србиjе, рекла да “док год владу води ХДЗ нема повлачења те тужбе”. “Хрватска jош увек тражи 999 бранилаца и цивила, а кључ за решење њихових судбина jе у Београду, тачниjе у архивима злочиначке ЈНА”, рекла

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе данас да jош ниjе добио званични одговор од надлежних хрватских институциjа зашто му jе забрањен улазак у Хрватску, иако има хрватско држављанство. “Ако до четвртка, 1. децембра, не добиjем одговор од хрватских институциjа, обавиjестићу шефове делегациjа ЕУ у Србиjи Венсана Дежера и Хрватскоj Пола Вандорена. Након њиховог одговора, дониjећу одлуку шта даље чинити”, рекао jе Линта Срни. Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи упутила jе дописе предсjедници и потпредсjеднику Владе Хрватске Јадранки Косор и Слободану Узелцу, министру унутрашњих послова Хрватске Томиславу Карамарку и министру иностраних послова Србиjе Вуку Јеремићу, захтиjеваjући обjашњење због чега jе Линти забрањен улазак у Хрватску. Хрватске власти

Мемориjално друштво “Рациjа 1942”, коjе чува сjећање на злогласну “Новосадску рациjу” 1942. године, упутило jе данас отворено писмо министру иностраних послова Србиjе Вуку Јеремићу у коме изражава протест што Мађарска и данас Воjводину назива своjим “jужним краjевима”. Друштво од шефа српске дипломатиjе тражи да упути оштар протест Влади Републике Мађарске, “jер називање Воjводине `jужним краjевима` и данас изазива страх и зебњу код српског народа, посебно у Бачкоj”. “Израз jужни краjеви (Délvidék) изазива и данас страх и зебњу код српског народа у Бачкоj. И то због стравичних злочина коjе jе мађарска фашистичка окупациона солдатеска починила 1941. и 1942. године у том диjелу покраjине, коjу су тад звали jужним краjевима своjе државе”,