Каква jе судбина преосталих Срба коjи данас живе у престоници Далмациjе. Чека се кров на Цркви Светог Саве и повратак прогнаних. Стрепе да ће заувек нестати НОВИ градоначелник Иво Балдасар први jе челник Сплита коjи jе после четрдесет година посетио Црквену православну општину у овом граду. То jе Србима и свештенству СПЦ у Сплиту улило наду да ће градска власт и држава Хрватска дати коначну дозволу за довршетак храма Светога Саве. Српску цркву на сплитском Оброву, покраj рибарнице, проjектовао jе Александар Дероко, коаутор храма Светог Саве на Врачару. – Храм Светог Саве у Сплиту jе храм-мученик. Његова градња jе почела 1937. године и до данашњег дана jош ниjе завршен. Пре

У Сиjековцу код Брода сутра ће бити обиљежене 22 године од стравичног злочина над српским цивилима коjи су починиле оружане снаге из Хрватске уз помоћ паравоjних бошњачко-хрватских jединица из БиХ. Први ратни злочин на простору БиХ догодио се у Сиjековцу, када jе 26. марта 1992. године убиjено девет Срба. Наjмлађа жртва био jе седамнаестогодишњи Драган Милошевић, а наjстариjа жртва Јово Зечевић, коjи jе имао 72 године. У наредним данима убиjено jе jош 37 Срба. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске, Петар Ђокић, позвао jе грађане да у што масовниjем броjу дођу у Сиjековац и наjавио да ће им се обратити Игор Радоjичић, предсjедник Народне скупштине Републике Српске. Ђокић jе подсjетио да су 29. марта 1992. године

Решавање наjтежих случаjева дискриминациjе Срба, породица Миладиновић, Кунић, Павловић, Гаjић и десетак истоветних jе Хрватскоj био услов затварања Поглавља 23, као последње препреке за пуноправно чланство у ЕУ. Била jе то, како су се надали, последња нада људима чиjу jе имовину држава несебично делила своjим “домољубима”, да ће коначно добити какву-такву сатисфакциjу и бити бар делимично обештећени. Показало се да су се узалуд надали. Хрватска jе већ другу годину у Европскоj униjи, а они се и даље боре са ветрењачама. Нема предаjе: Милица Миладиновић Прошло jе дугих 14 година како се Милица Миладиновић вратила из избеглиштва у Загреб, а она и данас живи у подстанарскоj собици од 10 квадрата, без

Ћерка сердара Јанка, једина је жена учесник Мојковачке битке. Људску кланицу, страхоте, патње, страх, глад и болест преживела је храбра Василија, која је пре тога завршила Девојачку академију на Цетињу У једној од најсветлијих битака у историји Србије и Црне Горе, чувеној Мојковачкој бици 1915. године, храброшћу се истицала једина жена учесник тог крвавог и судбоносног догађаја, Василија Вукотић, ћерка јединица гласовитог сердара Јанка, чији син Вукашин у то време још није био стасао за војску. Његова „шака пустињака“ била је живи штит српској војсци пред налетом аустроугарске војне армаде. Санџачка војска Краљевине Црне Горе уз бројне жртве омогућила је српској браћи да се повуку преко овдашњих и албанских гудура

  Посвећеност jе основ напретка коjа наше идеjе и жеље доводи на праг остваривог и могућег. Ниjедан циљ ниjе могуће постићи без истинског и дубоког урањања у посао односно проблем. То jе одлика успешних људи коjа доноси осећаj испуњења, задовољства и самореализациjе. Мера и награда за спремност да уложимо себе. Посвећеност jе одлика коjа исцртава границе између просечних и оних изванредних коjи су заложили себе за опште добро.. Већ осам година узастопно, на нашем светогорском ходочашћу незаобилазна jе и посета Српском воjничком гробљу у Солуну. Исти домаћин. Увек љубазан и предусретљив. Гостољубив и разговоран. Топао, отворен, истински заинтересован за друге, за посетиоце. Са истом вољом и стрпљењем, сваком посетиоцу и поклонику, jедном човеку или

У спомен-капели на Старом Броду, код Вишеграда, свештеници вишеградске и рогатичке парохиjе служили су парастос за 6.000 Срба коjе су усташе Јуре Францетића у марту и априлу 1942. године сустигле у збиjегу и убиле на обали Дрине. Збиjег од 10.000 српских цивила из општина Пале, Соколац, Хан Пиjесак и Рогатица прогониле су усташе и сустигле га на Старом Броду, а било би и више убиjених, да њемачки воjници нису сприjечили потпуни масакр. Хроничари су забиљежени да jе, бjежећи пред усташком камом, у набуjалу Дрину скочило 320 српских дjевоjака. Савjетник ресорног министра генерал Милан Торбица рекао jе у спомен-комплексу за 6.000 убиjене српске неjачи у Другом свjетском рату у Старом Броду, да би

ГЕНОЦИДНОСТ ХРВАТСКЕ ПОЛИТИКЕ: Трагом тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима Поводом хрватске тужбе против Србије за наводни геноцид почињен над Хрватима у време грађанског рата, приликом распада Југославије, и противтужбе Србије против Хрватске за почињени геноцид над Србима у Хрватској, као и расправа које се тим поводом ових дана воде пред Мађународним судом правде у Хагу, желим да упознам јавност с мало познатим или непознатим чињеницама које се тичу предисторије геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Изнећу огољене чињенице које убедљиво говоре о томе да су многи истакнути хрватски политичари, и део хрватског друштва, још од средине XIX века, сматрали да се питање Срба у Хрватској, као

Поштована браћо и сестре, србски родољуби, слободоумни људи, Обавjештавамо вас да ће свештенство Саборног Храма Христа Спаситеља у Бањалуци, у понедjељак, 24.03.2013. љ.г. са почетком у 11 часова служити молитвени помен за жртве пострадале у НАТО бомбардовању Републике Српске, Србиjе и Црне Горе.     Србско сабрање Баштионик ће и ове године прислужити кољиво и свиjеће у помен преко 3400 Срба страдалих у овом злочину (тачан броj погинулих и умрлих од посљедица бомби са осиромашеним ураниjумом познат jе само Господу). Сjетићемо се и трогодишње дjевоjчице Милице Ракић, убиjене НАТО бомбом у купатилу свога стана, коjа приjедлогом за канонизациjу представља оличење и траjни симбол свих србских жртава од бомби НАТО џелата

Сукоб постоjи, не смируjе се, већ, напротив, из дана у дан расте и прети крвавим обрачуном Можда би оваj мудри текст из из 1999. године о кључним проблемима српског народа, свежиjи него у време када написан, могао да допринесе да у сваком од нас пробуди потребу за сопственим преиспитивањем. Оно jесте налог сваког истинског и искреног осећања пораза, коjи, судећи према коментарима на саjту, пропуштамо, уверени како смо само ми били у праву, док су кривци обавезно они други, чак и „необразовани“ и „недостоjни“ народ. Смисао подсећања на оваj есеj проф. Крестића могао би бити у томе да покрене ланац истинског размишљања уместо бесмислене поплаве недостоjног међусобног оптуживања.     О УЗРОЦИМА НАШИХ