У питању jе црни дан у (х)историjи. Тачка без повратка, у проjекту наставка вишевиjековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. (Прва обjава овог текста са фотографиjом нацистичких воjника СС Ханџар дивизиjе под Стаљинградом, коjи су са своjим црвеним фесовима добровољно потегнули из тадашње НДХ, преко Украjине, да заjедно са Хитлером покоре Совjетски савез; десила се 02.03.2010. Како се од тада ништа озбиљниjе ниjе промиjенило, осим овогодишњег потпуног краха Ефбиха у четири кантона са муслиманском већином, наjлогичниjе jе обавити пригодну репризу четири године касниjе. Након неуспjешног напада на Фронтал у jануару 2011. године, нападачи су ипак успjели да из наше базе  избришу тадашње коментаре посjетилаца. Можда jе тако и

English Ако желимо да нам се Јадовно више никад не догоди, онда ми као друштво морамо унети много више љубави, жеље и напора да едукујемо младе генерације, јер то је једини начин да спречимо понављање зла. (Излагање Александра Нећака на промоцији новооснованог удружења грађана Јадовно 1941. за Србију. Београд, 19. фебруар 2014., Парохијски дом Храма Светог Саве.) Добро Вам вече, уважени Оче, даме и господо. Захваљујем Вам се што сте решили да своје слободно време проведете овде са нама и увеличате овај врло важан тренутак. Ја сам дуго, изгледа дуго, посвећен питању жртава и односа друштва према жртвама, које је селективно, које је политизовано, па самим тим и усмерено ка

Геноцид у Јасеновцу jе био чудовиштан али ниjе био безуман. Иза њега су стаjали државни систем, индустриjска организованост и политички план. Углавном се сматра да jе планирани циљ био демографски: свести броj Срба на минимум. Усташки идеолог Миле Будак говорио jе да трећину Срба треба побити, трећину протерати и трећину претопити у Хрвате покрштавањем у католичку веру. Али постоjао jе и jедан другачиjи циљ, идеолошки: наметнути усташки поглед на свет. Управо таj циљ обjашњава зверску свирепост злочина. Што ужасниjи покољ, то упечатљивиjа порука да су Срби немоћни а Хрвати свемоћни. Геноцид ниjе служио само за промену броjа, већ и свести Срба. Први циљ можда jош увек ниjе остварен у потпуности,

Еванс мисли да се Голдштаjн, ипак, недовољно бавио одговорношћу Католичке цркве, како за усташки фашистички злочин, тако и за спашавање поглавника НДХ Анте Павелића из антифашистичке Еуропе и за његов транспорт у Аргентину. Друга примjедба jе да показуjе можда и превелику “љубазност” према надбискупу загребачком Алоjзиjу Степинцу. Све што jе баш овога тренутка обjављено у лондонском Гврдиану, у сљедећих неколико минута, сати или дана, бит ће преведено, препричано или препjевано у хрватским дневним и тjедним новинама, на државноj телевизиjи и интернетским порталима. Напримjер, ако се Гврдианов хуморист нашали, па наjави да ће сљедећу Нобелову награду за књижевност добити мушкарац плавих очиjу, у биjелом одиjелу и црвеним ципелама, хрватски ће књижевни

Еnglish / Русский Интернет, са својим друштвеним мрежама, представља велику моћ комуникације. Још пре неколико година, тешко да сам могала и да замислим да ћу свечано отварање XXII зимских олимпијских игара гледати у директном преносу на руској телевизији, разматрајући сваки детаљ дуго очекиваног празника са својим српским пријатељима. Слика: Улазак Немаца у Загреб 10.04.1941 . Величанственост фасцинантног догађаjа, узбуђење, искрена радост лепоте снаге духа, све jе то на неколико сати постало заjеднички понос за Русиjи и истопило хладне фебруарске километре између Ростова и Београда. За мене и моjе Србе нису толико важни атлетски резултати. Важниjе нам jе то што Олимпиjада може да пружи прилику свету да буде фер и искрен. Уосталом по античкоj

СПЦ, али и држава, за сада без реакциjе на намеру католичке цркве да се међу Србима озлоглашени надбискуп из времена НДХ прогласи за свеца Директор Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму Ефраим Зуроф, недавно jе наjавио протестно писмо Ватикану, сазнавши да Католичка црква намерава да др Алоjзиjа Степинца прогласи за свеца. Ловац на нацисте сматра да би такав поступак био нечувен, да не зна како jе до тога дошло и у коjоj jе фази поступак Степинчеве беатификациjе. Зуроф се, међутим, ипак нада да ће папа Фрања, као и у неким претходним случаjевима, повући прави потез. Сарадник Центра „Симон Визентал” Ален Будаj из Загреба каже да бивше земље СФРЈ, посебно Србиjа, мораjу уложити