Београд – Савез jевреjских општина Србиjе реаговао саопшењем на вест о формирању Комисиjе за Старо саjмише, истакавши да о томе нису били обавештени ни консултовани.   У саопштењу се наводи да jе претходна управа града, такође, именовала Комисиjу за утврђивање програмских садржаjа и модела управљања мемориjалом на Старом саjмишту, у чиjем jе саставу био званични представник Савеза jевреjских општина Србиjе, као и да информациjу о укидању, расформирању или замени те Комисиjе – нису добили. Како се наводи, Савез jевреjских општина Србиjе, именовањем нове Комисиjе у коjоj нема званичног представника, прикраћен jе за могућност да изложи своjе ставове и да се за њих заузме. Овим путем Савез jевреjских општина Србиjе излаже jавно своjе ставове и

О шуцкорима и њиховим злочинима писао jе Иво Андрић: Власт jе образовала Шуцкор од неваљалих људи.     Аустро-Угарска окупациона управа у Босни и Херцеговини jе као наjвеће неприjатеље поретка сматрала Србе из Босне и Херцеговине. Ћесарска власт их jе видела као нож у леђима инвазионих трупа окренутих ка Србиjи. Да би инвазиjа успjела, требало jе зауздати Србе с лиjеве стране Дрине. Рачунаjући да може доћи до српске народне револуциjе у БиХ,  Аустро-Угарски стратези су од 1906. изабрали да се напад на Србиjу изведе неповољним путем, преко Дрине. Након анексионе кризе, 1908. године, почео jе рад на стварању шуцкора (šuckorps). То су биле специjалне воjне jединице, одређене за одржавање реда

Да ли су тековине НДХ конститутивни део данашње хрватске националне свести ?  УВОД Последњих месеци су у Републици Хрватскоj ескалирали инциденти у коjима су на мети насилника били мањински народи и њихова права, а пре свега припадници српске мањине. Заjеднички именитељ тих инцидената jе jавна и масовна демонстрациjа усташких поздрава и, уопште, симбола режима Независне државе Хрватске (НДХ). Неки од тих догађаjа су у међународноj jавности али и у Хрватскоj подстакли расправе о њиховим узроцима и последицама. Индикативно jе да jе при том велики броj грађана али и истакнутих личности у Хрватскоj бранио усташку иконографиjу служећи се наjразличитиjим аргументима, од позивања на право “већине” (у случаjу сакаћења употребе jезика народних

БЕОГРАД, 4. МАРТА /СРНА/ – Српски историчар Вељко Ђурић Мишина изjавио jе да се величина jедног народа огледа у односу према мртвим прецима, те оциjенио да су Срби у том погледу подбацили, jер не само да не знаjу тачан броj страдалих у Балканским и Првом свjетском рату, него ни колико их jе мање након НАТО агресиjе над Србиjом 1999. године. Ђурић, коjи jе директор Музеjа жртава геноцида, рекао jе Срни да, ипак, очекуjе да ће комплетирање jединствене базе података о жртвама коjе jе поднио српски народ у 20. виjеку “донекле поправити ствари”.  Он jе подсjетио да jе инициjативу за формирање jединствене базе података Музеj жртава геноцида покренуо у децембру, да су га прихватиле

Наjављену беатификациjу Алоjзиjа Степинца можемо посматрати као симболичку потврду повратка римокатоличке акциjе на Балкан. Недавно наjављена беатификациjа Алоjзиjа Степинца изнова jе показала неке од системских слабости и запуштености српске државе и друштва. У реакциjама неколицине поjединаца и организациjа захтjеван jе протест српске државе и цркве. Стиче се утисак да су Степинчева дjелатност у НДХ, његова мржња према „иновjернима”, али и систем коjи jе извршио холокауст и геноциде над Србима и Ромима, у нашим медиjима посматрани као историjски инцидент. Међутим, уколико тек овлаш бацимо поглед на обjављене фрагменте Степинчевих дневника видjећемо да ниjе тако. У jануару 1940, поводом посjете кнеза Павла Загребу, Степинац jе у дневник записао: “Наjидеалниjе би било да

Изопачени слогани и трабуњање украjинских националиста стижу право из збирке сценариjа плана Интермариум или Међуморjе  Политиколози приписуjу украjинску кризу надметању између Русиjе и Запада или Источне Украjине и Западне Украjине. Иако ова jедноставна обjашњења  имаjу своjе вредности, у питању jе нешто знатно крупниjе; ништа мање од дуго планираног  усисавања Украjине у Интермариум  (Међуморjе)и разбиjању Русиjе на безубе мале државице. Ретки су у медиjима и академским круговима они коjи знаjу да jе опортунистичка Пољска 1920.године хтела да од Украjине, Литваниjе и Белорусиjе направи сопствене сателите и да jе водила кратак али крвави рат против Совjетског савеза коjи се рађао. Али, кад jе поразила “беле”, Црвена Армиjа jе поклонила своjу пуну пажњу Пољацима и преокренула њихово напредовање у сопствену супротност,