На гробу jунака Априлског рата Александра Берића у белегишу постављено достоjно обележjе Официри Речне флотиле одаjу почаст капетану Берићу ГРОБ Александра Берића, хероjа Априлског рата 1941. године, jединог команданта речног брода коjи jе пружио достоjан отпор окупатору и коjи jе одбио да напусти своj монитор “Драва” када jе тонуо, достоjно jе обележен. На његовом гробу у Белегишу, месту 90 километара од потонућа, на чиjу плажу га jе Дунав избацио после неравноправне борбе са немачким бомбардерима, и где jе пре 74 година у таjности сахрањен, постављена jе његова биста. Биста на гробу хероjа, чиjе име носи и касарна Речне флотиле Воjске Србиjе у Новом Саду, нашла се ту захваљуjући залагању официра

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе скандалозна одлука хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић да у такозвано Виjеће за домовинску безбjедност именуjе генерале Анту Готовину и Младена Маркача, jер су они дио злочиначке организациjе коjа jе Хрватску етнички очистила од Срба. Он jе позвао Китаровићеву да промиjени своjу одлуку ако се заиста залаже за наjбоље односе са Србиjом, саопштено jе из Коалициjе. Линта подсjећа да jе првостепено виjеће Хашког трибунала у априлу 2011. године осудило Готовину и Маркача за ратне злочине над Србима у Хрватскоj, али да jе Жалбено виjеће у новембру 2012. године обоjицу генерала ослободило кривице и на таj начин се наругало страдалим Србима, њиховим

МИЛО ЛОМПАР Наша би позициjа била лакша уколико би одвоjила оно што се мора прихватити од онога што jе могуће спасити Када оцењуjемо смисао и улогу Андрићграда, ваља да имамо на уму да jе реч о jедном од ретких успешних потеза српске културне политике. То препознаjемо у часу када се суочимо са сазнањем о томе ко су оспораватељи саме замисли, како су интонирана њихова оспоравања и у ком правцу су усмерене саме критике. Зашто jе, дакле, Андрићград нешто што смета? Зато што он почива на истини да jе Иво Андрић изабрао – по начелу личне и уметничке слободе као наjвишем начелу духа – да буде Србин. То опредељење jе потврђивао у више различитих политичких режима. Он jе

Два хрватска добровољца, коjи су отишли да се боре у Украjину, рекли су на видео снимку да су тамо дошли да убиjаjу “четнике из Србиjе”. “Ми смо хрватски националисти и дошли смо да подржимо независну Украjину”, поручуjу двоjица хрватских добровољаца, маскирани фантомкама. Они описуjу да су од 1991. до 1995. године имали “исти проблем” и Србиjу оптужуjу за “агресиjу”, те истичу да Србиjа и Русиjа “имаjу исту политику”. “Знамо да се Срби боре на другоj страни и то jе управо доказ да су они и Руси исти. Ми се надамо да ћемо их видети и да ћемо их на своj начин поздравити”, кажу двоjица добровољаца из Хрватске. Они наводе да

Професор српског jезика Веселин Матовић чува успомену на жртву 14 учитеља из Бjелопавлића. Нису пристали да у школе уведу латиницу и да се избаце jуначке песме. Ко зна да ли би ико поменуо, а камоли посветио неко своjе дело успомени на жртву 14 угледних учитеља из Бjелопавлића, коjи су пре 97 година платили животима одбрану српског jезика и ћирилице да ниjе никшићког професора српског jезика Веселина Матовића. Управо jе изашла Матовићева књига „Ћирилица и латиногорица“ између чиjих корица се нашао и оваj догађаj, као и други из новиjег времена коjи говоре о „ћерању“ српског jезика и писма у Црноj Гори. МИ НИСМО РОБОВИ Током суђења (председник суда био jе Чех,