arrow up
Manifestacija_u_Trebinju_povodom_70_godina_pobjede_u_drugom_svjetskom_ratu.jpg

МАНИФЕСТАЦИЈЕ ПОВОДОМ ПОБЈЕДЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

У Требињу ће 28. априла бити отворена изложба “Кораци ка побjеди” и приказан филм “Брестска тврђава”, коjе организуjу Амбасада Руске Федерациjе у БиХ и Друштво српско-руског приjатељства поводом 70 година од побjеде у Другом свjетском рату. Отварање изложбе и проjекциjа филма заказани су за 19.00 часова у Музеjу Херцеговине, речено jе Срни у Друштво српско-руског приjатељства. Предсjедник Друштва ђакон Владимир Вукановић каже да су у разговору са представницима Амбасаде одлучили да и у Требињу организуjу манифестациjе коjима ће први пут на овакав, посебан начин указати на тешкоће Другог свjетског рата, са поруком да се никада не понове тако таква времена. Вукановић jе истако да су током славне историjе руски и

Mirko_Bozic.jpg

Мирко Божић пише Швајцарцима о Јасеновцу

Мирко Божић Одлучио сам да напишем истину о нечему што има везе са мном и моjом породицом, каже ученик трећег разреда средње школе из Цириха НЕ зацељуjу ране потомака jасеновачких страдалника, коjи су поводом обележавања 70. годишњице пробоjа логораша из овог злочиначког усташког логора посетили наjвеће стратиште – Доњу Градину. Истина о страдњима се преноси и преносиће се с колена на колена, где год да су потомци jасеновачких жртава. Међу њима jе и Мирко Божић, ученик трећег разреда средње школе из Цириха, коjи jе пореклом из Петриње у Хрватскоj. Иако се родио у Шваjцарскоj, захваљуjући родитељима течно jе научио српски jезик. У посету родбини долази сваке године. Дошао jе за

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 26. април. Годишњица страдања Срба ’41, ’42 и ’92 године

На данашњи дан у три наврата страдало jе око 700 Срба: 26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу гдjе су побиjени. Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То jе вриjеме наjжешће офензиве на Кордун. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен jе попис 109 жртава. 37 Срба из насеља Чардак код Дервенте убиjено jе на Мали Васкрс 26. априла 1992. године. Оваj свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске воjске – 103 ХВО бригаде,

Sokolska_zimska_pomoc.jpg

СОКОЛСКА ПОМОЋ НЕВОЉНИМА

Соколска друштва настоjала су да помогну убогима и невољним. На Нову 1935 годину у новотвореним просториjама Соколског друштва у Сjетлини, жупа Сараjево, обучено jе 26 деце. Деца су била већином ђаци основне школе. У свему 11 дечака и 15 девоjчица. Дечаци су добили одело, кошуљу и чарапе, а девоjчице топлу хаљину,  кошуљу и чарапе. Овоj свечаности присуствовао jе одбор, па jе сестра управитељица школе одржала говор деци, истичући заузимање сокола, да су их обукли у тешке зимске дане. После тога су деци подељене кесице бонбона, коjе им jе одбор даровао. Затим су се одборници упутили у три разна правца по селима соколске чете у Горњоj Прачи, да прегледаjу ћистоћу домова,

Knjiga_Srebrenicka_podvala.jpg

Приказ књиге Ратка Шкрбића, Сребреничка подвала

Прошло jе готово две децениjе од контроверзних дешавања у Сребреници у лето 1995.године. Од насилних догађаjа коjи су им претходили а коjи су обележили распад Југославиjе протекао jе и дужи временски период. Ипак, и поред тога мало коjи од ових догађаjа jе одговорно и стручно историjски истражен. Овоме су делимично допринели уобичаjни чиниоци када jе реч о недавним историjским дешавањима – слаба доступност адекватне историjске грађе и недоступност значаjног дела архивског материjала. Ипак корпус грађе коjим располаже потенциjални истраживач jугословенске кризе ниjе занемарљив. Велики броj докумената коришћен jе као доказни материjал у разним судским процесима пред Хашким трибуналом па су потом на различите начине постали доступни jавности, многи учесници оставили

Ustaski_zlocin_ne_sme_biti_zaboravljen.jpg

Усташки злочин не смије бити заборављен

У селу Осову код Рогатице данас jе служен парастос и прислужене су свиjеће на мjесту гдjе су усташе у априлу `1942. године на звjерски начин побиле скоро стотину Срба. И о овом злочину се децениjама ћутало. Приjе 74 године 27. априла 1942. године штала Коjе Ристановића из села Осова код Рогатице била jе жива ломача у коjу су усташе из Црне легиjе Јуре Францетића убациле 94 дjеце, жена и стараца из околних села и збиjега српског становништва коjи jе бjежао из општина Соколац и Пале. У пламену су у наjгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други. Старина Владе Росић jе

Бањалука

НИСУ УПОЗНАТИ О ИНИЦИЈАТИВИ О ГРАДЊИ БОШЊАЧКЕ ШКОЛЕ

Бања Лука Министарство просвjете и културе Републике Српске ниjе упознато о инициjативи Вакуфске дирекциjе у БиХ о отварању посебне школе за бошњачку дjецу у Бањалуци, речено jе Срни у овом министарству. У Министарству поjашњаваjу да нису примили никакав званичан захтjев за отварање школе. “Прес Република Српска” пише да jе директор Вакуфске канцелариjе у БиХ Сенаид Заjимовић саопштио федералним медиjима да ће у Бањалуци ускоро почети да ради школа за бошњачку дjецу, а да се њена локациjа налази у насељу Кочићев Виjенац. Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић рекао jе за оваj лист да jе очигледно риjеч о покушаjу злоупотребе дjеце у политичке сврхе, што град и Република Српска неће дозволити. Гаврановић jе

Kolinda_Grabar_Kitarovic.jpg

Колинда, зашто “тајни” пут у Јасеновац?

Хрватска коментарише понашање председнице коjа jе отишла у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу Колинда Грабар Китаровић ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ДОПИСНИКА ОДЛАЗАК хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић у среду у Јасеновац, уочи традиционалног обележавања пробоjа логораша коjи ће бити у недељу, изазвао jе у Хрватскоj броjна реаговања. Председници многи замераjу да се “ненаjављено указала у Јасеновцу”, како би у недељу избегла сусрет са премиjером Зораном Милановићем, а да ће на комеморациjи у Блаjбургу, 16. маjа, одржати jавни говор. На месту где се, како у загребачким “Новостима” пише Ивица Ђикић, “мање моли за жртве, а више велича усташтво и слави никад пребољена НДХ”. Аутор

Gardijska_brigada_vojske_Srbije.jpg

СРПСКИ ВОЈНИЦИ ОТПУТОВАЛИ НА ПАРАДУ У МОСКВУ

Гардиjска бригада Воjске Србиjе Припадници Гарде Воjске Србиjе данас су отпутовали за Москву, гдjе ће 9. маjа учествовати на воjноj паради Црвеним тргом поводом обиљежавања Дана побjеде над фашизмом. Осим 75 припадника Воjске Србиjе, међу коjима су први пут и двиjе жене, у дефилеу параде у Москви учествоваће и око 15.000 руских воjника као и 1.300 страних воjника из више земаља коjе су учествовале у антиФашистичкоj борби. Начелник Генералштаба Воjске Србиjе генерал Љубиша Диковић и амбасадор Русиjе Александар Чепурин са воjног аеродрома Батаjница свечано су испратили jединицу Гарде. Чепурин jе пред полазак српских воjника рекао да Русиjа високо циjени то што ће на паради учествовати jединица српске воjске и присуствовати

Gojko_Djogo.jpg

СРБЕ ЖЕЛЕ ПРЕВЕСТИ У “БОСАНСКИ НАРОД”

Гоjко Ђого Књижевник Гоjко Ђого оциjенио jе да и даље постоjе настоjања да Срби у БиХ, преко “земаљског босанског jезика”, постану “босански народ” и да jе идентичан случаj и у Црноj Гори, гдjе их покушаваjу претворити у “несрпске Црногорце”. Ђого jе, на промоциjи зборника радова “Српски jезик и ћирилица – основе српског идентитета”, оциjенио да jе у Хрватскоj прогоном Срба “риjешено српско питање”, jер су Срби проглашени мањином, а већински српски jезик преименован у хрватски, иако jе риjеч о jедном jединственом српском jезику. Он сматра да Црна Гора предњачи у овом прогону српског jезика, jер jе он прекрштен у црногорски, установљено jе чак и ново црногорско писмо, док jе ћирилица

Ratko_Dmitrovic.jpg

Граничари у гаћама

Након Рамине изjаве и напада УЧК на Македониjу, Албанци су „кажњени” понудом да Тачи дође у Београд Ратко Дмитровић Пре седам дана jедна наоружана мађарска воjна формациjа од 40 људи упала jе на териториjу Румуниjе, заузела пограничну караулу, румунске воjнике отерела под претњом да ће бити ликвидирани, и цео простор десетак сати држала под контролом. Нисте чули за ово? Нисте ни могли, ово jе лаж, за текст коjи читате важна претпоставка. Да се овако нешто десило, jош истога дана заседао би Савет Европе, команда НАТО, комесар за безбедност ЕУ хитно би допутовао у Букурешт а потом у Будимпешту, светски медиjи послали би извештаче на лице места. И све ово с

Jasenovac_molitva.jpg

Александар Живковић: Живоносни Крст и Васкрс у Јасеновцу

Имена су ваша у књизи вечност Улазите у раj, децо бесмртности Из Тропара Јасеновачким Новомученицима, по тексту Св. Владике Николаjа Понесосмо у Јасеновац, на 70. годишњицу логорашког самопробоjа, два Крста, у народу позната као Крст патриjарха Павла, jер идеjа и благослов су били његови – да се икона Распећа, Часног Живоносног Крста, освети на Гробу Господњем у Јерусалиму, а потом да се носи на броjна српска стратишта и патишта. Ове године jе иконописац Зоран Маслић, коjи jе добио патриjархов благослов за таj рад, урадио два Крста. Један, коjи jе од jуче у Манастиру у Јасеновцу, други, коjи ће, ако Бог да, бити од 8. августа у новом храму Христовог Васкрсења,

Hapsenje.jpg

ПО ИНТЕРПОЛОВОЈ ПОТЈЕРНИЦИ УХАПШЕН ЈОВАН ОГАР

Документационо информациони центар “Веритас” саопштио jе да jе српска полициjа у Београду ухапсила Србина из Хрватске Јована Огара (69) рођеног у селу Мушковци код Обровца по међународноj потjерници коjу jе због наводних ратних злочина за њим расписао Интерпол у Загребу. У саопштењу jе наведено да jе Огар, коjи jе ухапшен jуче, саслушан пред судиjом Виjећа за ратне злочине Вишег суда у Београду, коjи му jе, упркос порицању било какве везе са инкриминираним дjелом, отворио екстрадициони поступак и пустио га да се брани са слободе уз забрану напуштања боравишта у Србиjи до коначне одлуке о екстрадициjи. Из “Веритаса” подсjећаjу да су пресудом Жупаниjског суда у Задру од 25. маjа 1995. године

Ненад Антонијевић

Одата пошта жртвама геноцида

Поводом Дана сећања на жртве геноцида, Музеj жртава геноцида jе представио своjе основне делатности и нова издања Поводом Дана Музеjа жртава геноцида и државног празника Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Римскоj дворани Библиотеке града Београда, Музеj жртава геноцида jе организовао представљање основне делатности Музеjа и промоциjу нових издања. На скупу, коjи jе као представник Музеjа жртава геноцида, водио виши кустос Ненад Антониjевић, говорили су: Александар Нећак, члан управног одбора Музеjа жртава геноцида, Данило Трбоjевић, докторант на катедри за антропологиjу Филозофског факултета из Београда и Милинко Чекић, председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац“ из Београда. Представљени су “Годишњак Музеjа жртава геноцида” и његов наставак “Годишњак за истраживање геноцида”.

Sastanak_Odbora_u_Predstavnistvu_Republike_Srpske_u_Beogradu.jpg

СВЕСРПСКИ САБОР 30. МАЈА

Састанак Одбора у Представништву Републике Српске у Београду Духовно-културна манифестациjа Свесрпски црквено – народни краjишки сабор “Крушедолска звона” биће одржана 30. маjа код манастира Крушедол на Фрушкоj гори, речено jе на првом састанку Организационог одбора у Представништву Републике Српске у Београду. Предсjедник Организационог одбора Вељко Вукелић рекао jе да ће девети по реду Сабор почети у 9.00 часова литургиjом и парастосом свим Србима страдалим у 20. виjеку. “Нажалост, оваj сабор, пре свега, има црту сећања и, осим што се пре свега подсећамо тешких тренутака српског народа у `Бљеску` и `Олуjи`, таj парастос посвећен jе и свим Србима страдалим у 20. веку”, рекао jе Вукелић. Он jе навео да ће послиjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.