КРАГУЈЕВАЦ – Да ли ће захтjев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагуjевцу Ниjемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србиjи и прогласи даном сjећања на све српске жртве Другог свjетског рата, постати jабука раздора међу Србима са лиjеве и десне обале Дрине? Ово питање намеће се након бурних реакциjа представника српских мемориjалних организациjа и удружења коjи сматраjу да се тим потезом засjењуjе сjећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославиjе, као и да се обезвређуjе 22. април, установљен као национални Дан сjећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јевреjима. С друге стране, инициjатори акциjе тврде да

Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе да су мjеста страдања српског народа посебно поштована и да су умногоме одредила српски идентитет, што се односи и на Крагуjевац, гдjе се десио ужасан злочин њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. “За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места коjа су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до албанске голготе и Плаве гробнице”, саопштено jе данас Срни из Кабинета патриjарха српског Иринеjа. Патриjарх Иринеj наглашава да се то односи и на Крагуjевац, мjесто ужасног злочина њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. “Јасеновац

У периоду од 26. септембра до 2. октобра у Охриду jе одржан међународни семинар о проучавању холокауста под насловом Разноврсне стратегиjе преживљавања jевреjске и ромске заjеднице у Македониjи: од отпора до мемориjализациjе на коме су учествовали координатор Одбора за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Епископ Липљански Јован Ћулибрк и сарадник Одбора монах мр Павле Кондић. Организатор семинара jе био Институт за друштвене и хуманистичке науке Евро-Балкан из Скопља у сарадњи са Међународном радном групом за истраживање холокауста (ITF) и програмом Охридски летњи универзитет. У раду семинара учествовало jе шеснаест научника из разних земаља Европе. Уводна предавања држали су др Кринка Видаковић Петров из Београда, др Софиjа Грандаковска из Скопља и проф.

Предсjедаваjући Представничког дома парламента БиХ Денис Бећировић рекао jе данас да jе утврђивање пуне истине и одговорности, не само за злочине у Јасеновцу него и на другим стратиштима у наjбољем у интересу свих народа и сваког грађанина ових простора. Бећировић jе навео да су статистике и преброjавања жртава на Балкану често предмет дневнополитичких злоупотреба, али да jе неспорна чињеница да jе у логорима Јасеновац и Стара Градишка у смрт одведен огроман броj Срба, Јевреjа, Рома, али и броjних антифашиста из других народа коjи су се супротставили фашистичком режиму Независне државе Хрватске /НДХ/. Из Бећировићевог кабинета саопштено jе да jе он, приликом посjете спомен подручjу и Мемориjалном центру Јасеновац, гдjе jе

Осим стриjељања у Крагуjевцу 21. октобра 1941. године, било jе и других масовних ратних злочина са сличним броjем жртава, понекад и са неселективниjим приступом починилаца, гдjе су масовно страдали дjеца, жене и старци, а да се и не говори о геноциду у НДХ, као наjтежем виду злочина против човjечности, каже историчар Јован Мирковић. Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА /СРНА/ – Виши кустос у београдском Музеjу жртава геноцида Јован Мирковић сматра да jе инициjатива листа “Прес” да се 21. октобар, датум стравичног стриjељања цивила, међу коjима и дjеце, прогласи даном сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату заснована на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости

Један од многих доказа да jе Католичка црква подржавала злочине над Јевреjима, Србима и Ромима jе и чињеница да су троjица команданата Јасеновцаб или католички свештеници. Логора и злочина, клања и прекрштавања широм Независне Државе Хрватске било jе на све стране. И кад год би се повела научна расправа о настанку и наjсвирепиjим злочинима почињеним од руке Хрвата, целокупан “хрватски тисак” jеднодушно би ио како су те расправе последице “старе великосрпске идеологиjе”. Ту флоскулу одмах би следили и српски политички сатрапи, па би покушаjи откривања истине били од почетка угушени. Да би се избегла та могућност, овде ћу понудити и податке из наjновиjе књиге познатог публицисте, Јевреjина Јаше Алмулиjа коjа jе заснована на казивању

Да ли српски политичари имаjу право да само зарад добросуседских односа плански гуше сећања на Јасеновац – нека извуку закључак и поуку из приче коjа следи. То jе прича тада деветоипогодишње логорашице коjа jе прошла чак пет хрватских кољачких логора. Девоjчица коjоj су Хрвати погубили седамнаесторо чланова породице и то само зато што су били Срби. – Трчале смо 19. маjа 1941. моjа млађа сестра и jа сатима према Бjеловару не знаjући да у ствари на таj начин трчимо ка логору Јасеновац – почиње своjу исповест 78-годишња београдска пензионерка Смиља Тишма. За “Вести” први пут прича о породичноj трагедиjи. Са своjе две сестре и братом, од 1941. до 1944. године прошла jе чак пет хрватских