Јосип Броз Тито (Одломци из Поговора књиге В. Дедиjера – А. Милетића “Против заборава и табуа”, Сараjево, 1991.) “Концентрациони логор Јасеновац jе престао да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су поред стравичног призора, разрушене обjекте, делове сачуваног оградног зида са стражарницама-осматрачницама, оштећену циглану, зидине електричне централе, столариjе, пилане и граника, као и низ других

Изложба Економиjе jасеновачког логора Изложба „Економиjа jасеновачког логора“, аутора Тање Тулековић, биће отворена у четвртак, 19. марта, у Истраживачком центру за историjске мањине у Бечу, наjављено jе из Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“. Публици ће се обратити посланица у Скупштини града Беча Аница Мацка Доjдер, директор Истраживачког центра за историjске мањине Регина Вониш и предсjедник Српског просвjетног и културног друштва „Просвjета“ Срђан Миjалковић. Аутор изложбе, виши кустос у Спомен-подручjу „Доња Градина“, Тања Тулековић представиће изложбу коjа говори о Јасеновцу, симболу геноцида фашистичке Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом светском рату, а о чему се у Аустриjи не зна довољно. Изложба садржи историjске артефакте и свjедочанства о

На Мемориjалноj академиjи поводом обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и Доњоj Градини, коjа ће бити одржана у Козарскоj Дубици 18. априла, биће изведен музичко-сценски перформанс. Нагласак перформанса биће на обиљежавању 70 година од пробоjа посљедње групе логораша из jасеновачког логора, саопшено jе из општинске управе Козарска Дубица. Организационим одбором, коjи jе утврдио програм и сценарио Мемориjалне академиjе, коjа ће бити одржана у оквиру комеморативног програма за обиљежавање Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту у Доњоj Градини, предсjедава начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро. Приjе програма Мемориjалне академиjи предвиђено jе обраћање званичника, након чега ће глумци Драмског

У Спомен-подручjу за жртве усташког геноцида у Доњоj Градини код Козарске Дубице данас су боравили припадници Оружаних снага БиХ из трећег пjешадиjског (Републике Српска) пука Оружаних снага БиХ, рекла jе Срни виши кустос у овоj jавноj установи Тања Тулековић. Она jе прецизирала да су комплекс коjи чини Спомен-подручjе Доња Градина обишла 72 воjника те jединице из Приjедора. Наjављено jе да ће трећи пjешадиjски (Републике Српска) пук Оружаних снага БиХ 23. априла положити виjенце за жртве усташког злочина геноцида у Доњоj Градини у оквиру обиљежавања 70 година од пробоjа последње групе jасеновачких логораша. У Спомен-подручjу Доња Градина данас су боравили и учесници и организатори дводневног семинара о теми „Педагошки приступ изучавању

Последњих недеља и месеци сведоци смо надимања психологиjе уперене против Срба и Српске Православне Цркве у суседноj Републици Хрватскоj. Таква расположења и гестови евоцираjу тешко време Другог светског рата. Разгледница Глина (1913) – Православна црква и Хрватски дом у Глини Последњих недеља и месеци сведоци смо надимања психологиjе уперене против Срба и Српске Православне Цркве у суседноj Републици Хрватскоj. Таква расположења и гестови евоцираjу тешко време Другог светског рата. Ревизионизам je поjава да се негираjу злочини из Другог светског рата, за време владавине тадашњих тоталитарних режима. Нарочито се jавља међу народима коjи су подржавали, подупирали и активно учествовали у апаратури тих истих, no злу познатих, политичких система. Поновно истраживање, ревизиjа no себи,

  Позивамо Вас да присуствуjете свечаном затварању изложбе  „ ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА„ Четвртак, 5. март 2015. године у 20.00 часова Клуб и галериjа „Зрно“, Нови Сад Трг Мариjе Трандафил 11 (на спрату) Аутор изложбе: Тања Тулековић, виши кустос, jавна установа „Спомен подручjе Доња Градина„  Стручни сарадник: Јасмина Тутуновић – Трифунов, кустос историчар, Музеj жртава геноцида Београд  У програму учествуjе и Певачко друштво при храму преноса моштиjу светог Саве на Бистрици у Новом Саду У оквиру програма биће приказан и документарни филм у издању „Спомен подручjа Доња Градина“ Организатори: Удружење „Зрно словесности“ – Нови Сад   www.zrno.org.rs  и Јавна установа „Спомен подручjе Доња Градина“  www.jusp-donjagradina.org Улаз jе слободан http://www.zrno.org.rs/2015/02/izlozba-ekonomije-jasenovackog-logora/ https://www.facebook.com/events/1563409793934121   Везане виjести: Изложба „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ

Посjета заjедничке српско-француске делегациjе Јасеновцу Срби су данас постали жртве ревизиjе историjе, мада су у 20. виjеку претрпjели три геноцида за коjе нико ниjе одговарао, изjавио jе у Јасеновцу Андреj Фаjгељ, замjеник предсjедника политичке организациjе „Трећа Србиjа“ чиjе jе сjедиште у Новом Саду. „Да ствар буде jош гора, Србима jе наметнута стигма злочинаца и данас пред нашим очима имамо ревизиjу историjе. Тако су Срби оптужени за изазивање Првог светског рата, умањуjу нам се жртве у Другом светском рату и слично“, истакао jе Фаjгељ, саопштено jе данас из „Треће Србиjе“. Фаjгељ jе посjетио концентрациони логор, у коjем током Другог свjетског рата страдало више стотина хиљада људи, претежно Срба, Јевреjа и Рома,

Милан Басташић, jедини коjи jе од 77 дjечака са Билогоре преживио у логору Јасеновац, каже да се плаши да млади заборављаjу терор и геноцид над Србима у Независноj Држави Хрватскоj. Милан Басташић Басташић, чиjи су отац Лука и брат Стеван звjерски убиjени и бачени у Шаранову jаму код злогласног логора Јадовно, каже да га на прагу девете децениjе испуњава страх да су Јадовно, Јасеновац и остала српска стратишта препуштена забораву потомака. „Када сам прошле године организовао одлазак у Грубишно Поље да одамо почаст жртвама прве масовне гробнице на Билогори – нико се ниjе jавио. Зато сам страшно узнемирен и питам се гдjе су потомци“, рекао jе Басташић за „Вечерње новости“.