Сjедница Одбора за проjекат Мемориjалног центра у Доњоj Градини На међународни конкурс за израду проjекта Мемориjалног центра у Доњоj Градини, чиjе jе расписивање у припреми, очекуjе се одзив већег броjа проjектаната коjи ће своjим идеjама дати наjбоља рjешења, речено jе на сjедници Одбора за израду и праћење провођења овог проjекта. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић истакао jе да ће Мемориjални центар бити централно мjесто гдjе ће се његовати култура сjећања и гдjе ће млади људи и сви коjи посjете Доњу Градину имати прилику да сазнаjу историjске чињенице о почињеном геноциду, саопштено jе из ресорног министарства. „Наш циљ jе да Мемориjални центар створи такве услове да Доња Градина

У Спомен-подручjу Доња Градина 19. априла биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида поводом 70 година од пробоjа логораша из комплекса усташких концентрационих логора у Јасеновцу. Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро рекао jе да су за обиљежавање наjављени гости из политичког врха Републике Српске, Србиjе, као и израелска делегациjа на високом нивоу. Он jе позвао начелнике и градоначелнике општина и градова из циjеле БиХ, Србиjе, Црне Горе и Хрватске да организовано и са већим броjем грађана и потомака страдалих дођу 19. априла у Доњу Градину. „Ово jе успомена и на оне чиjи се гроб не зна, као и десетине и стотине хиљада оних коjе jе одниjела риjека

У Јавноj установи Спомен-подручjе „Доња Градина“ данас jе одржана радионица под називом „Б.Ц.“ у коjоj jе учествовало 35 ученика средњих школа из Козарске Дубице и Приjедора. Ови инициjали су означавали Бачићеву циглану, коjа jе била дио индустриjског комплекса „Прометна задруга“ у Јасеновцу, основаног 1929. године, у коме jе касниjе подигнут злогласни логор Независне Државе Хрватске (НДХ) „Јасеновац“. О страдањима у злогласном логору и Бачићевоj циглани ученицима jе говорила виши кустос у Спомен подручjу „Доња Градина“ Тања Тулековић, професор географиjе Бранко Боровница jе говорио о миграциjама у холокаусту, а професор историjе Жељко Жежељ о теми „Усташки покрет, организациjа и устроjство НДХ“. Тулековићева jе рекла да jе средњошколцима приближена истина о наjвећим

Јасни и гласни одговори српских архиjереjа на многа отворена питања верника сигурно би помогли да се и могућа промиџба Степинца у свеца схвати и прими као унутрашња ствар римокатолицизма Душко М. Петровић ДРУГОГ jула прошле године у jавност се пробила информациjа да jе као став Српске православне цркве према наjављеноj канонизациjи Алоjзиjа Степинца предато писмо надбискупу Доминику Мамбертиjу, министру спољних послова Ватикана. Цео садржаj писма ниjе се могао сазнати, али jе било jасно да СПЦ не гледа са одобравањем на наjаве из Ватикана да би кардинал Степинац могао постати светац. Тих дана патриjарх српски господин Иринеj, у интервjуу „Политици“, рекао jе да су наjаве из Ватикана биле велико изненађење за

Јосип Броз Тито (Фото: Новости) „Да ниjе било Тита, Југославиjа би била обновљена као монархиjа с jаким прочетничким елементима, а Хрвати би били потчињени као нацистички колаборационисти“. То jе краjем прошлог века говорио Фрањо Туђман, некадашњи председник Хрватске, пише загребачки недељник „Глобус“. Одлука хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да се из председничких двора на Пантовчаку уклони биста Јосипа Броза Тита изазвала jе велику пажњу медиjа и шире jавности. У ауторском тексту за „Глобус“ под насловом „Да ниjе било Тита, неби било Хрватске“ Велимир Висковић, књижевни критичар и уредник Енциклопедиjе Крлежиjане први пут jе изнео сећања на разговоре са Фрањом Туђманом осамдесетих година. Ево како Висковић описуjе шта му jе Туђман

Организациони одбор за обиљежавање 70 година од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњоj Градини одлучио jе да централна манифестациjа овог обиљежавања буде одржана 19. априла. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик, коjи jе предсjедник Организационог одбора, изразио jе увjерење да ће оваj догађаj и ове године бити достоjанствено обиљежен и добро организован, уз присуство великог броjа грађана. На данашњоj сjедници Одбора у Бањалуци усаглашени су и оквирни програм и протокол манифестациjе коjима jе, између осталог, предвиђено полагање виjенаца и цвиjећа, помен и парастос жртвама у Спомен подручjу „Доња Градина“, Мемориjална академиjа и обраћање званичника, саопштено jе из кабинета предсjедника Српске. У саопштењу се додаjе да су на данашњоj сjедници изабрани

Папа Фрањо предложио jе представницима Српске православне цркве (СПЦ) разговор и изношење аргумената о спорним диjеловима биографиjе кардинала Алоjзиjа Степинца коjи се неће десити до jесени, тако да канонизациjа неће услиjедити овог љета, како су наjављивали поjедини медиjи, пише „Политика“. У СПЦ стигао jе недавно одговор из Ватикана на раниjе упућено писмо у коме су великодостоjници СПЦ изниjели своj став о канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца, наводи лист. Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина каже да српска Црква и историографиjа имаjу кристално jасно мишљење о Степинцу и довољно релевантне архивске грађе о томе. „Римокатоличка црква у Хрватскоj била jе стуб НДХ у сваком погледу. Поуздано знамо, на основу

Ватикан покушава да направи компромис са СПЦ о проглашењу Алоjзиjа Степинеца за свеца Споменик у Јасеновцу ПРОЦЕС проглашења Алоjзиjа Степинца за светитеља могао би да буде завршен већ у jуну ове године. Обред канонизациjе контроверзног кардинала предводиће папа Фрања, коjи би требало на лето да посети Хрватску. Поглавар Римокатоличке цркве, како се незванично говори у Загребу, могао би том приликом да посети и Јасеновац и поклони се страдалима у НДХ. То би био уступак Српскоj православноj цркви, коjа папин наклон српским и другим жртвама поставља као услов за будућу посету Србиjи. Иако се Света столица засад званично не изjашњава о незваничном плану посете о коме увелико спекулишу хрватски медиjи, много