Стратишта НДХ Архиве - Страница 231 од 358 - Јадовно 1941.

Влада Јовановић, једини живи логораш из околине Ниша, Одржао потресно предавање у ОШ „Бубањски хероји“ у Нишу

30. март 2017.

У ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша одржано је другу годину за редом потресно предавање чика Владе Јовановића (председник Удружења заточеника и њихових потомак), јединог живог логораша из Јужне Србије који је преживео старахоте логора Црвени крст, Бањица и злогласног логора Матхаузен. Предавање (несвакидашњи час историје) организовао је професор историје Ђорђе Бојанић. Логор Црвени Крст је јединствен по покушају масовног бекства 105 затвореника, 12. фебруара 1942. – каже Јовановић, који је, две године касније, и сам доживео логорашку судбину, заробљен је био без икаквог разлога… те из Ниша био депортован на Бањицу па у злогласни логор Маутхаузен. Сећам се како су ти мученици, промрзли, рањени, гладни и поцепани, бежали по селима, а једна мања група дошла је

‘За нашег колегу рекли сте да је српски Циганин. Да имате имало срама, покрили бисте се по глави’

29. март 2017.

Радили сте против интереса Хрватске, увијек ћете затајити Хрватску јер ви сте остаци времена – рекао је Цулеј Стазићу. Стазић му је узвратио да је он говорио о злочинима НДХ, а Цулеј га оптужује да напада оно што представља Хрватску Ни наизглед безазлена расправа о промјени назива Међународног дана сјећања на ромске жртве порјамоса/холокауста у Међународни дан сјећања на ромске жртве геноцида у Другом свјетском рату/самударипен, који се обиљежава 2. августа, данас није могла проћи без новог сукоба о усташама и партизанима. – Усуглашено је како је појам ”самударипен” на ромском језику најближу појму геноцида, односно појму који се може описати као страдање Рома у Другом свјетском рату. Кориштење тачне терминологије

Комоговљани, жртве фашистичке Независне Државе Хрватске у II свјетском рату

29. март 2017.

Комоговина, село на Банији, имала је прије Другог свјетског рата 121 домаћинство и 612 становника. У рату их је погинуло као бораца партизанских јединица, убијено, нестало или умрло од посљедица разних болести 225, од тога 73 жене и 61 житељ млађи од 20 година. У јесен 1941. године, хрватски фашисти су похватали, у селу, на превару, с образложењем да иду на разговоре, 33 мјештана, од тога једну жену, одвели их у Петрињу и побили – на православни Божић, 7. јануара 1942. године. Убијени су: Светозар Ћето Боројевић (рођен 1911), Стојан Боројевић (1905), Драган Дабић (1924), Душан Дабић (1921), Ђуро Дабић (1914), Илија Дабић (1870), Јован Дабић (Илијин, 1903), Јован Дабић (Петров, 1903), Матија Дабић (1892), Никола Дабић (1900), Стана Дабић (1898), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1860), Душан Жижак (1891), Жарко Зебић (1924), Драган Кордић (1907), Душан Кордић (1922), Илија Кордић (1896), Јован Кордић (1895), Јоцо Кордић (1915), Милан Кордић (1923), Мићко Кордић (1905), Пајо Кордић (1918), Перо

Ученици „Просвјетине школе” посјетили Пребиловце

29. март 2017.

Протекле суботе, предвиђене за наставне активности у оквиру „Просвјетине школе српског језика, историје и културе”, ученици и наставници, као учесници овог пројекта Српског просветног и културног друштва „Просвјета” – Градски одбор Мостар, посјетили су Пребиловце, а уз подршку Црквене општине мостарске и Црквене општине чапљинске. Током овог једнодневног излета, око седамдесеторо дјеце, на путу за Пребиловце посјетили су и Манастир Житомислић, Почитељ и Хутово Блато. Посјетивши најприје Манастир Житомислић, дјеца из Мостара, Чапљине и Коњица упознали су се са богатом историјом једног од најзначајнијих манастира у Херцеговини, а својевремено и важним школским центром, о чему им је говорио монах Константин. На даљем путу за Пребиловце, полазници ове јединствене школе обишли

О усташизацији Хрватске не сме се заћутати

28. март 2017.

Пише: Љубан Каран Да ли је амерички изасланик за питања Холокауста дошао у Хрватску да осуди проусташки режим или да ствари релативизује? Недавно смо били сведоци да се званични Израел нашао у раскораку са јеврејском заједницом у Хрватској. Док су Јевреји у Хрватској препознали и разобличили покушаје власти да минимизује усташке злочине за време Другог светског рата и методом релативизације постепено изједначи све тоталитаризме, на Западу, па тако и у Израелу, то не виде истим очима. Тако се десило да, у време док јеврејске организације одбијају да присуствују државном обележавању дана Холокауста, Израел у званичну пријатељску посету прима хрватског премијера Андреја Пленковића и министра одбране Дамира Крстичевића, дозвољавајући им да

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

28. март 2017.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту. Пакао у

Фото: Art Gallery of Ontario Henryk Ross / Arhiv

Нацисти га ангажовали за пропагандне фотке, он тајно снимио ужасе гета у Пољској

27. март 2017.

У марту 1945. године, човек који је био сведок људској патњи, ископао је део смрзнуте земље како би извадио тајно закопану дрвену кутију са негативима. Хенрик Рос је био службени фотограф гета Лођ у Пољској, који су направили нацисти за време рата. Он је кријући се успео да услика све ужасе гета, и прикаже патњу и ужасе, које су људи тада преживели. У првој половини 1940. у Лођ су затворили на хиљаде Јевреја. Рос је био један од њих. Пре окупације је радио као спортски фотограф, а након затварања је почео да ради по гету. Морао је по наређењу нациста да фотографише документа људи, такође и да прави пропагандне слике

Архитекта Предраг Ристић: Питам се шта је истина – кружни исечак или трапез?

26. март 2017.

Или о томе каксо се ни данас нисмо ослободили страха од комитета, иако комитета нема, али су држаче страха преузеле стране силе; оне данас и диктирају историју у историји… Питам се, како је то могло да се деси да љубопитљиво разборито дете препознаје геометријске слике, а да „академик“ не раликује трапез од кружног исечка, ни увалу од гребена? А још више, да је јавност ту генетски дефектну тезу прихватио као необориву научну истину која је већ ушла дубоко у све светске научне токове и избацила културу Лепенског вира из научне ризнице у шарлатанску без наде да буде прихваћена у УНЕСКО. Може да се деси јер се немушта јавност још није

И Словенце су Хрвати насељавали на имања побијених и протераних Срба

26. март 2017.

(Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе) Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће

Ученички рад о усташком дјечјем логору у Сиску назвао “антихрватским”

25. март 2017.

Сисак – На недавном средњошколском жупанијском натјецању у повијести предсједник комисије за оцјењивање ученика Ален Вукелић у више је наврата, како тврде свједоци, назвао рад о усташком дјечјем логору у Сиску ‘антихрватским”. Након што је двоје средњошколаца из Сиска изложило тему, Вукелић им је рекао да им рад изгледа као да су прије писања читали ‘Начертаније”, односно програмски текст Илије Гарашанина који се сматра једним од темеља великосрпске политике. Иако су и други чланови комисије имали примједбе на поједине дијелове рада, као што је методологија и изостанак цитата у неким пасусима, првом човјеку повјеренства од почетка је проблем била сама тема. То у изјави за Новостима тврди више свједока догађаја,

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2016. - Dan sjećanja na Jadovno 1941 - 2016.

Владика горњокарловачки Г. Герасим благословио подизање Јадовничке капеле на Велебиту

25. март 2017.

Благодаримо Владико! На многаја љета! Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке, упутило је писмо Владики горњокарловачком Г. Герасиму са молбом да благослови подизање капеле Јадовничким новомученицима код Шаранове јаме. У писму које је потписао предсједник удружења Душан Ј. Басташић, наводи се да је током обиљежавања „Дана сјећања на Јадовно 1941.“, 01. јула ове године у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, освештан Часни крст Јадовничким новомученицима. Дан касније крст је рукама потомака жртава донешен уз саму јаму за вријеме служења парастоса за 38.000 Срба, међу којима је и 73 свештенослужитеља Српске православне цркве, побијених љета 1941. на подручју комплекса логора смрти НДХ, Госпић- Јадовно-Паг. Након тога, Часни крст је постављен на

Центар за суочавање с прошлошћу: Уклонити усташки поздрав

24. март 2017.

Загреб – Хрватски Центар за суочавање с прошлошћу затражио је данас од Владе Хрватске да уклони усташки поздрав “За дом спремни” са спомен плоче у Јасеновцу, где је у Другом светском рату убијено више од, како се наводи, 83.000 особа само зато што су били Срби, Јевреји, Роми или антифашисти. “Надлежне владине институције дужне су да развијају модалитете сарадње с школама како би спомен-подручје Јасеновац и друга места памћења почело да посећује много више од садашњих неколико десеттина школа годишње”, наводи овај центар у саопштењу достављеном Тањугу. Центар за суочавање с прошлошћу подсећа да је Спомен подручје Јасеновац у 2016. години посетио укупно 12.661 посетилаца. Од тог броја, укупно 7.297

Владика Сава окружен пријатељима после хиротонисања у Сремским Карловцима (Фото Лична архива)

Случај једне тужбе

24. март 2017.

Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особа пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара Хрватској је крајем фебруара уручена групна тужба за накнаду штете коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели на подручју НДХ током Другог светског рата. Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особа пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара. Реч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпеле жртве усташких логора. Као што

Томас Јаздгерди у посјети Спомен-подручју Доња Градина Фото: РТРС

Јаздгерди у Доњој Градини: Почаст жртвама Јасеновца (ВИДЕО)

24. март 2017.

Спомен-подручје Доња Градина посјетио је специјални изасланик Стејт департмента за питања Холокауста, Томас Јаздгерди, као и представници америчких амбасада у Загребу и Бањалуци. “Осјећамо морални императив да пружимо надокнаду онима који су преживјели Холокауст”, поручио је Језгерди, истичући да су сарађивали са владама Србије, Хрватске и властима у БиХ како би пронашли начин на који може да се ријеши питање поврата имовине. Коментаришући фашистичка обиљежја и графите који се и данас појављују у Хрватској, представник Стејт департмента изјавио је да такви симболи и говор мржње немају мјеста у демократском друштву. “У име своје канцеларије ја желим да одам почаст многим жртвама које су страдале на овом мјесту и да изразим

Мржња због страха

24. март 2017.

Када би питали просечног Немца зна ли колико је Јевреја убијено у холокаусту, а да се добије одговор око 600.000, шта би то говорило о политичкој култури Немачке? Одговора на ово питање нема, јер у Немачкој је развијена свест о злочинима њихових најближих предака. Оно што је претходило тим злочинима је Хитлерово распламсавање страсти да би се у немачком народу осетио страх од непријатеља – Јевреја и Рома, што је трајало читаву деценију пре II светског рата. То је, дакле, био узрок. Кривица је у политици и те се политике Немачка одрекла, јер је за свој нацизам била кажњена. Шта говори о политичкој култури Хрватске када просечан Хрват каже да