Стратишта НДХ Архиве - Страница 180 од 356 - Јадовно 1941.

Јоцо Марјановић: Сјећање на устанак у околини Приједора

22. фебруар 2018.

Јоцо Марјановић, студент из Приједора, који је радио на организацији оружане борбе на подручју Драготиње, приликом поласка са својом групом на задатак, задржао се у селу Црној Долини код Рајка Радетића, да би сутрадан кренуо у Горњу Драготињу. Међутим, у току ноћи, букнуо је устанак. У своме сјећању он је записао: „Те ноћи смо дуго разговарали Рајко и ја, комбинујући како ћемо боље извршити задатак… Пробудила нас је пуцњава, галама, вика. Чула су се звона, клептала. Стравично, језиво је бучало… Устајте, људи… Устанак! Питали смо се какав устанак? Двориште је, међутим, било пуно сељака. Дошли су по Рајка, јер је он дјеловао у том крају. А када смо се нашли

Аутошовинисти и „велики грех“ Милана Недића

21. фебруар 2018.

Бруно Бушић, Хрват, политички емигрант из комунистичке Југославије, у свом аманету „Хрватске усташе и комунисти“ нагласио је: „Истински хрватски комунисти и усташе подједнако су дубоко у себи носили идеју слободне и независне Хрватске и њеног пуног суверенитета унутар хрватских повијесних и етничких граница“. Пише: Вељко Ђурић Мишина Нисам довољно упућен одакле је Бушић црпео основе за своју тврдњу, али претпостављам да је читао делове преписке Јосипа Броза Тита и Иве Лоле Рибара из ратних година. Тако је, примера ради, млађани Рибар 12. јануара 1942. године, у писму Брозу из Загреба, показао невиђену радост што су немачко-хрватски преговори о граници у Срему окончани а нарочито договор којим је Земун постао део

У Требињу представњен пројекат Мире Лолић Мочевић, „Душу нису убили“ (ВИДЕО)

21. фебруар 2018.

У Требињу је представљен пројекат „Душу нису убили“, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења новинарке РТРС-а Миле Лолић Мочевић и историографске монографије „Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку“ професора Драге Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Према мишљењу многих историчара и научника, голготу, коју је прошао српски народ током 20. вијека, није прошао ни један други народ у Европи, истакла је Мира Лолић Мочевић. Зато је циљ ових књига да отргну од заборава страдање српског цивилног становништва током једног вијека и три рата. „То је уџбенички документ, литература да покаже и свијету и нама самима колико само страдали. Циљ пројекта је да сами то

Антифашизам опаснији од фашизма

21. фебруар 2018.

Почетком деведесетих година, када је мила нам Југославија почела да пуца по шавовима висококултурних западних страсти, велико име српске културе, авангарда у сваком смислу, Борка Павичевић, по градова уједињене Немачке, држала је предавања о бујању фашизма међу Србима. Из Хрватске, Немачке миљенице, тада се у Србију докотрљала грудва поделе Срба на руралне и урбане, да би се фашизам међу Србима обогатио поспрдним појмом популизам. У свеопштој историји бешчашћа међу Србима, коју нико никад неће написати, за Борку Павичевић тиме је обезбеђено почасно место у дотичним годинама, протегнутих до наших дана. Њена мисао о Србима фашистима у Србији пала је на плодно тло. А сагласно њеној антифашистичкој делатности установила је деконтаминирање

Сличности НДХ и Недићеве Србије

20. фебруар 2018.

У свом одговору („Недићева влада није исто што и влада НДХ“, Данас, 19. 2) историчар др Вељко Ђурић Мишина не казује ништа што већ није познато и што у своја два претходна текста нисам и сам рекао: наиме не постоје у историји две исте појаве, већ само сличне и само по тој линији се могу вући извесни паралелизми и аналогије. Наслов рада који ћу објавити као фељтон, како сам најавио у претходном тексту, стога и гласи: „НДХ и Недићева Србија – сличности и разлике“. Ово „сличности“ потцртавам како би Мишина боље разумео. Јасно сам у претходној полемици навео да је НДХ била држава, а Србија војноокупационо подручје, да је НДХ

Истина о јасеновачкој грађи: Да ли смо направили историјску грешку?

20. фебруар 2018.

“Србија и Република Српска катастрофално су подбациле у очувању споменика и памћењу Јасеновца, јер када на интернету укуцате ријеч Сребреница појави се три милиона појмова, а када укуцате Јасеновац појави се 300 000! Зар се требамо питати ко нам је крив што је то тако?! Зато, Срби дођите у Јасеновац, а потом у руке узмите рачунаре и остала средства комуникације и ширите свијету истину о ономе што сте видјели, јер само истина о Јасеновцу може да побије лажи о Сребреници”. Овим ријечима је прије десетак година тадашњи предсједник Одбора за Јасеновац Српске православне цркве, а данас владика славонски Јован описао однос политичких елита, али и цјелокупног српског народа према мјесту

Холокауст у Србији – безобзирна вештина кроатолагарије

20. фебруар 2018.

Језуитски, цинично и хладно, хрватска министарка МИП поручила је Дачићу да се Србија не може бавити јасеновачким жртвама, јер је имала „два највећа ратна злочинца из Другог свјетског рата“, случајно два српска официра, југословенска генерала, Михаиловића и Недића, које данас ето слави, једног је већ рехабилитовала, а други је у евентуалном поступку! Придружујући се овој оркестрираној представи за „увређени и понижени хрватски народ“, јер је најзад обелодањена истина о хрватском геноциду над Србима, Жидовима и Ромима, препознатљиви хрватски заштитни знак антифашисте, кумен Иво Јосиповић, доказани творац оптужбе за измишљени „српски геноцид“ понавља ко папагај, да је и у Србији почињен холокауст, да је Београд био први „јуденфрај“ град у Европи,

Вељко Ђурић Мишина: Чудна поређења Јасеновца и Сребренице

19. фебруар 2018.

Какве везе имају изјава Тихомира Станића о Јасеновцу и Сребреници и обавештење хрватске власти о уклањању споменика из гробља Природа посла који обављам, а то је место директора Музеја жртава геноцида, тражи да будем веома информисан о новостима који се тичу основне делатности ове институције. То практично значи да треба да пратим телевизијске програме, новине и разне интернет портале са вестима које су од интереса и значаја за Музеј жртава геноцида. До сада сам се суздржавао од коментара јер сам сматрао да би, то на неки начин, представљало спуштање испод нивоа знања и звања којим располажем а урушавало би и углед Музеја. Савремени информативни систем непрестано тражи нове вести и

Хрвати уклањају трагове и сведоке усташког геноцида

15. фебруар 2018.

Наш врли згубидан био је пре неки дан у званичној посети Загребу тј. Хрватској. Тамо је по обичају серендао нешто о некаквим небулозним односима Хрвата и Срба. И док је он тако опет по ко зна који пут глуматао државника Хрвати на веома перфидан начин уклањају трагове усташког геноцида почињеног у НДХ и Јасеновцу тако што уклањају гробна места српских породица које су побијене у Јасеновцу јер нису ето десет година нису платили закуп гробног места?! Мало им је било што су их побили на правди Бога већ сада хоће да им уклоне и гробно место а са њим и траг геноцида који су над Србима, Јеврејима и Циганима починили

Завичајном музеју у Градишци вечерас је отворена историјска изложба под називом "Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 - мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини".

Изложба о страдању свештеника Бањалучке епархије у НДХ

15. фебруар 2018.

У Завичајном музеју у Градишци вечерас је отворена историјска изложба под називом „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини“. Изложба, чији су аутори Вељко Ђурић Мишина из Музеја жртава геноцида из Београда, Радован Пилиповић из Архива Српске православне цркве из Београда и Бојан Стојнић из Архива Републике Српске, говори о страдалим православним свештеницим и вјероучитељима, те уништеним православним црквама и манастирима на подручју Епархије бањалучке у Другом свјетском рату. Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић навео је да је за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на подручју Епархије порушено више од 110 цркава, четири манастира и уништено 90 православних архива и 50

Тихомир Станић: Да смо се озбиљније бавили Јасеновцем, не би било Сребренице

14. фебруар 2018.

Повод за разговор са Тихомиром Станићем, који је у позоришту, на филму и телевизији од почетка 1980-их одиграо преко стотину улога, бавио се продукцијом филмова, а своје знање сада настоји пренети студентима на Академији уметности у Београду, била је минитурнеја његове представе „Светлост која живот значи“, која је почетком фебруара одиграна у Загребу, Карловцу и Ријеци. За разлику од бројних својих колега, Станић није био у Хрватској први пут након рата: већ 12 година долази овамо, уз остало и на божићни пријем СНВ-а, па овде има пуно пријатеља, колега и поштовалаца свога обимног дела, међу којима је и потпредседник СКД-а Просвјета Синиша Таталовић који је, поред СНВ-а, заслужан за ово

Вандали поново уништавали Партизанско спомен-гробље у Мостару Фото: klix.ba

Мостар- Поломљене плоче на Партизанском гробљу

14. фебруар 2018.

Делегације које су данас дошле да положе цвијеће на Партизанско спомен-гробље у Мостару, поводом 14. фебруара – Дана ослобођења овог града, затекле су поломљене плоче са именима погинулих партизана, бачене на гомилу. – Ове плоче нису поломљене данас, ово је учињено раније. Увиђај је извршен и полиција ће поступити према закону – рекао је портпарол МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона Људевит Марић. Партизанско спомен-гробље у Мостару често је након рата на мети вандала, а обиљежавања датума из НОБ-а скоро ниједне године нису прошла без инцидената. Данашње полагање цвијећа организовао је Одбор за подршку обнови комплекса Партизанског спомен-гробља у Мостару. Из Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата Мостар потврдили су да је ријеч о оштећењима

Овај дио свијета неће доживјети државу као што је била Југославија

13. фебруар 2018.

Чувени београдски вајар Миодраг Живковић, који је аутор низа познатих споменика из Другог свјетског рата, попут споменика на Сутјесци, Кадињачи и стријељаној дјеци у Крагујевцу, сматра да ће обичан човјек увијек поштовати тековине које ти споменици баштине и вриједности на којима је почивала некадашња Југославија. Споменик на Сутјесци, који је изграђен 1971. године, након распада Југославије готово да је био заборављен, а једно вријеме се није обиљежавала ни годишњица те славне епопеје из Другог свјетског рата у којој је погинуло више од 7.000 југословенских родољуба. Посљедњих година, све је више посјетилаца у Долини хероја, а споменик је постао инспирација умјетницима из читавог свијета. „Када је у питању његова физичка будућност

Филм без улоге Недића

13. фебруар 2018.

У четвртак, 8. фебруара, у Дому омладине приказан је 90-минутни дугометражни документарни филм Концентрациони логор Земун аутора др Вељка Ђурића Мишине. Као основа послужила му је књига историчара др Милана Кољанина Немачки логор на Старом сајмишту из 1992. Ђурићев филм, нажалост, умногоме је заобишао кључне историјске чињенице садржане у Кољаниновој књизи која је као једна од ретких у нашој новијој историографији пружила читаоцу реалне процене броја жртава у овом логору и у одређеној мери се осврнула на улогу колаборационистичког апарата у помагању немачким нацистима за уништење Јевреја у Србији. У филму, међутим, његов аутор свесно избегава да помене управо ту срамну улогу квислиншке владе Милана Недића у хапшењу и испоручивању

Примјери заштите Срба у Санском Мосту 1941. године

13. фебруар 2018.

Иако су усташе сваки покушај заштићивања прогоњених Срба сматрали актом упереним против интереса њихове »Независне Државе Хрватске« и запријетили свим Хрватима и Муслиманима који би то покушали, многи поштени и храбри Муслимани и Хрвати који су предосјећали, или понешто сазнали од онога што усташе припремају, покушали су, колико су знали, умјели и могли да помогну Србима; обавјештавали су их о тешким данима који долазе, о опасностима које им пријете од усташа, саветјовали их да се склањају и крију од усташа, да не долазе у град, у касабе и слично. Тако су земљорадници Аган Бадњевић, Рамо Рамић и Рамо Хаџић Чавловић из Горњег Каменграда поручили неким својим познаницима Србима у сусједним