ЈОШ ЈЕДАН АНТИСРПСКИ И НЕЉУДСКИ ПОТЕЗ РТС-а – ОДБИЛИ да прикажу филм ”Концентрациони логор Земун” (Музеј жртава геноцида)

Осмог фебруара, баш уочи Задушница, у Дому омладине је премијерно приказан дугометражни документарни филм ”Концентрациони логор Земун” („Konzentracionslager Semlin“), по сценарију др Вељка Ђурића-Мишине, у режији Драгана М. Ћирјанића и у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда.

Овај важан историјско-филмски документ и уметнички приказано сведочење је коначно развејао злобне и непоштене инсинуације на тему наводне улоге Срба у управљању овим злокобним конц-логором (ми га називамо Логор на Старом Сајмишту по месту на коме се налазио). 
Сазнали смо, на основу прецизно изведене фактографије, да је реч о логору на територији НДХ, од које су Немци добили дозволу да организују логор за Јевреје и Роме, а некон тога и Србе (довођене из Јасеновца, али и након великих немачких офанзива, када је више хиљада, како четника, тако и партизана овде затворено). Да би на крају логор био враћен онима на чијој окупационој територији се и налазио – усташама (годину дана пред крај рата).

Важно је да смо сазнали да НИЈЕДНОГ ЛОГОРАША НИЈЕ УБИО СРБИН, да је читаво функционисање ”Старог Сајмишта” било комплетно у рукама Гестапоа, а под управом СС официра (Андорфера, Енгеа, Форстера, Мајнекеа, Шерцингера, Бекера…).
Чак су НДХ власти, као свој услов да би Немцима дали дозволу за привремено преузимање ове територије у сврху прављења оваквог логора, написале захтев ”да у логору не буде ниједан стражар Србин” и да ”храну за логораше припремају кухиње из Београда”. Хрватско-усташки расизам је одиграо улогу и поводом првог, и када је реч о другом од ова два захтева.

То све се показује у овом за све нас важном филму, који потцртава историчарима опште познату, али широј јавности опет изгледа недовољно јасну дефиницију ратне Србије као ”немачке војно-окупационе зоне” (за разлику од суверене хрватске државе у исто то време).
Она фраза о такозваној ”Недићевој Србији” је тако, у највећем броју случајева, само антисрпска флоскула која пренебрегава право стање ствари у скоро уништеној и потпуно разореној Србији и геноциду изложеном српском народу широм бивше Краљевине Југославије.
Али, да не дужим, јер бих што пре прешао на ствар.

Наиме, овај филм је требало да се прикаже, у три дела на РТС-у, а по претходном усменом договору између аутора пројекта Вељка Ђурића (сценаристе и, истовремено, директора Музеја жртава геноцида) и главешина нашег ”јавног сервиса”.
Међутим, након одређених примедби антисрпских невладиних организација и већ познатих србомрзаца из нашег сокака, РТС је одлучио да то не уради. Да забрани, цензурише и закључа истину о ономе ШТО СЕ СТВАРНО ДОГАЂАЛО НА МЕСТУ БИВШЕГ МЕЂУНАРОДНОГ САЈМА. А, посебно, да се никада не скине одговорност са Срба за оно што нису радили (и о чему, чак, говори један пропагандистички играни филм у режији Горана Паскаљевића), оно за шта одговорност деле Хрвати и Немци, усташка НДХ и нацистички Трећи Рајх.
Имамо ми довољно мука и оптужби на свој рачун, да би вечно на себи носили и ову, лажну и злонамерну.

Али, РТС не жели да се Срби прикажу као жртве, а не џелати овог смртоносног логора (који ће дуже од две године бити директно повезан са Јасеновцем). Не док њим влада садашња пропагандистичка хунта.

Да не би било забуне, навешћу и део преписке која потврђује овакво стање ствари.

21. фебруара ове године, у 11:43 Илија Церовић, в.д. директора Телевизије Србије, главни и одговорни уредник Образовно-научног програма РТС, пише управи Музеја жртава геноцида и обавештава њеног директора како ”ПРОГРАМСКИ КОЛЕГИЈУМ РТС НИЈЕ ПРИХВАТИО ВАШУ ПОНУДУ ДА ЕМИТУЈЕМО ФИЛМ ПОСВЕЋЕН ЛОГОРУ СТАРО САЈМИШТЕ“.
А у следећем мејлу (послатом у 15:07 истог дана), исти овај потписник објашњава зашто се не пушта у програм један овако важан филм (који је, уз све остало, режирао редитељ запослен на РТС-у) и дословно каже:
”ГЕНЕРАЛНА ОЦЕНА ЈЕ ДА ФИЛМ У ПРЕТПОСТАВЉЕНОМ ПРВОМ И ДРУГОМ ДЕЛУ ИМА ВРЛО МАЛО ПРИЧЕ О СТАРОМ САЈМИШТУ…, ДА ЈЕ НЕДИЋЕВА УЛОГА ПРЕЗЕНТОВАНА НЕДОСЛЕДНО – У ЈЕДНОМ ДЕЛУ ПРИЧЕ ЈЕ ЗНАО ШТА СЕ ДЕШАВА, АЛИ НИШТА НИЈЕ ПРЕДУЗИМАО ДА СЕ ТО СПРЕЧИ, А У ДРУГОМ ЈЕ ПРЕДСТАВЉЕН КАО СПАСИЛАЦ…
УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР АКТУЕЛНА ДЕШАВАЊА ОКО РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА ПРОГРАМСКИ КОЛЕГИЈУМ ЈЕ ЗАКЉУЧИО ДА ОВО НИЈЕ ДОБАР ТРЕНУТАК ЗА ЕМИТОВАЊЕ ОВАКВОГ САДРЖАЈА“.

Све то, наравно, латиницом и без пардона, директно да директније не може да се саопшти.

И шта ту још додати оваквом ставу и начину размишљања оних који за себе говоре да су у функцији својих претплатника, свих наших грађана, али и, као још много важније: У СЛУЖБИ ИСТИНЕ?

Ако и ово прође без икакве реакције, остаћемо последње острво аутодеструктивних лажи и срамног самопорицања, као живи доказ отворене идеје руководства ”наше” (а у ствари ко зна чије) телевизије.

То је срамота која нечасно и бестидно вређа све жртве овог језивог логора и наставља да шири неистине из титоистичко-југословенског периода ове идеологизоване, антисрпске медијско-пропагандне институције која се данас лажно представља као ”Радио телевизија Србије”.

Ми, Срби, али и сви потомци мученика страдалих у овом и свим другим нацистичким и усташким логорима из Другог светског рата, заслужујемо озбиљно и неизоставно извињење руководства РТС-а и што хитније пуштање овог мини серијала на Првом програму наше телевизије – ако она заиста, а не само на папиру, припада свом народу и свим грађанима наше земље, а не само самовољи, личним хировима и ко зна каквим диловима и договорима њеног изгледа свемоћног и недодирљивог руководства.

У то име, позивам све институције које могу да натерају ове руководиоце да дају оставке и тиме покажу макар трунку стида и још сачуваног образа.

Аутор: Драгослав Бокан

Извор: ФБ профил аутора

Везане вијести:

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

Милош Милојевић: Филм о Сајмишту – међаш на путу ка …

Филм без улоге Недића

Сличности НДХ и Недићеве Србије

Аутошовинисти и „велики грех“ Милана Недића