Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Aleksandar Mirković: Pasija po Jeleni

Datum objave: sreda, 19 maja, 2021
Veličina slova: A- A+
Povodom zbirke pesama Jelene Kovačević „Stradanje“, UG Jadovno 1941, Banja Luka, 2021.

„Povedi me Majko, putem tvoga Sina“ završni je stih pesme koja otvara zbirku „Stradanje“ Jelene Kovačević, i koji pokazuje da je prolog uvek na Nebu, a „gle, Nebo je u tebi“, i da su Srbi, pre više od osam vekova, izabrali za svoj Put – Hristov put, koga se do danas drže! Taj izbor ih je ujedinio u DUHOVNU ZAJEDNICU koja se zove SRPSKI NAROD. Jezik, kultura, običaji… i sve što je stvorio narod kroz svoje velikane, izraz je našeg (srpskog) doživljaja i osećanja Boga.

Jelena Kovačević; FOTO: Lična arhiva

LIRSKI HEROJ pesničke zbirke „Stradanje“ je – SRPSKI NAROD u doba Genocida nad Srbima u „NDH 1.0“. Nije to Žrtva apstraktna, metafizička, kafkijanska za koju ne znamo ko je kolje, reže, seče, čereči, spaljuje, kuva, dere… Ne! – u knjizi Jelene Kovačević i ŽRTVE i ZLOČINCI – IMAJU NACIJU i VERU i IMENA i krvnici nisu došli sa Marsa već iz susednog sela i govore isti jezik, ali nisu braća, jer nas ne čini jezik braćom već – doživljaj Boga. „Kaži mi ko je tvoj Bog i ja ću ti reći ko si ti.“ Iz odnosa prema Bogu čovek gradi sve ostale odnose. A njihov bog „na kosti je seo, u odori crnoj od krvi teškoj./Ovo je njegov presto, krv i kost put njegov./Njemu se penju…“

Gotovo uvek, Jelena Kovačević, prilaže i istorijski dokument kao izvor pesme. A dokumenti, čak i svedočenja nedoklanih Srba i Jevreja, često su apstraktni, „suvi“… no, uronjeni u „živu vodu srca” Jeleninog, „u čist izvor ljubavi, tuge i nežnosti” oživljuju u pesmi „stablo naše prošlosti“, i opet čujemo vrisak, molitvu, dečji plač… „Tata, spasi me“… i tupe udarce posle toga… u svojoj duši. Knjiga Jelene Kovačević je – Bol! I Ljubav!

Pesnik izražene istorijske svesti – svesti, shvaćene kao osećanje „neprekinutog postojanja zajednice uprkos vremenu“, osećanja prisutnosti predaka i potomaka u nama – Jelena Kovačević, uzneta u Nadvremenost, najbolnije trenutke u trajanju Srba „rezanim grlom peva/i krv udari još jednom…“, da nas podseti da žrtve možemo osvetiti samo ako ih učinimo svetim, a učinićemo ih svetim ako u njima prepoznamo Smisao, ako se, kako Jelena u završnoj pesmi, „Zaveštanje“ kaže: „molimo i ne prestajemo da se molimo“, da se „bol u ljubav… raznese“, da tako sebe Preobrazimo i učinimo hristolikim, i da sve što činimo – činimo u Ljubav ukorenjeni.

A svu nevinu decu, i žene, i nemoćne… sve naše žrtve – oprašta ili ne oprašta Bog. To ne znamo, to nije na nama. Na nama je da čuvamo svetlo i sveto Sećanje, njime pročišćeni ozdravimo, osvestimo se, ohristovimo, postanemo „mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi“, i nikad ne zaboravimo da Zlo postoji – a to je moguće samo uz veru, jer da li je nešto dobro ili zlo znamo iz sećanja na svoju „prvu slavu“, iz doživljaja Boga – da postanemo snažni i spremni i – nikada više ne dozvolimo ponavljanje Pokolja! Nikad i ni po koju cenu!

Oprema: Stanje stvari

(Srodstvo po izboru, 17. 5. 2021)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top