arrow up
Прибиловци, градња парохијског дома Фото: РТРС

Апел за помоћ Храму васкрсења Христовог у Пребиловцима да добије парохијски дом

У порти Храма васкрсења Христовог у Пребиловцима, почела је изградња парохијског дома. Идеја је да тај објекат буде дио манастирског комплекса који ће бити грађен у овом светом, херцеговачком селу. Радови се финансирају донаторксим средствима, а за завршетак је потребно око 150.000 марака. За Пребиловчане парохијски дом је много више од конака у коме би се окупљали и дочекивали посјетиоце. Сваки нови камен и грађевина за њих су и изградња живота у најстардалнијем мјесту, испуњавање завјета убијеним прецима- Светим мученицима пребиловачким. Идеја о изградњи дома потекла је још док се градио Храм васкрсења Христовог. Као што се и храм градио донаториским средствима и за прве радове на конаку стигле су

Иза ове слике се крије тужна прича младе и храбре Српкиње!

Потресна немачка фотографија усликана непосредно пре погубљења Лепе Радић, младе девојке рођене 19. децембра 1925. године у селу Гашници, код Босанске Градишке. Ово је подсећање на једну од многобројних храбрих девојака и жена које су дале своје животе бранећи слободу и свој народ. Девојчица Лепа је завршила занатску школу у Градишци, где је и живела до почетка 1941. године када су је усташки злотвори одвели у оближњи затвор. Из њега убрзо бежи 23. децембра исте године и ступа у партизане, желећи борбу против крвника свог народа. Као борац Грбавачке чете Козарског одреда учествовала је у пробоју обруча на Козари, јула 1942., а у августу 1942. године је са борцима Одреда

ЕКСКЛУЗИВНО Лордан Зафрановић: У Хрватској је рестаурација усташтва, опасност је ту

Мислим да се овој рестаурацији фашизма треба задати један жестоки ударац у око, да заболи, каже за Спутњик славни хрватски и југословенски режисер, аутор „Окупације у 26 слика“, „Пада Италије“, „Вечерњих звона“, „Тестамента“… Славни хрватски и југословенски режисер Лордан Зафрановић, члан жирија овогодишњег Феста, уочи отварања најпознатијег филмског фестивала у Србији каже да се у односу на први Фест није много тога променило. „Био сам на првом Фесту, пре 46 година, исто смо прошли кроз овај тунел, били смо смештени исто у Интерконтију и исто смо овако дошли на конференцију за штампу. Ништа се ту није променило, интересантно, као нека врста ретроспективе ми је прошло кроз главу. Установио сам да је и даље Фест једна велика свечаност за Београд и за филм,

Закључци са састанка Херцеговаца у Србији и Епархије ЗХИП: Сачувајмо српско име и земљу у долини Неретве

У Београду је 8. фебруара 2018. године одржан састанак представника херцеговачких удружења у Србији са делегацијом Епархије ЗХИП. Портал Слободна Херцеговина објављује закључке са тог састанка. Закључци поводом одржаног састанка Координационог одбора херцеговачких удружења у Србији и заменика Епископа ЗХиП протојереја ставрофора Радивоја Круља, са надлежним свештеницима одржаног 08.02. 2018. у Београду са следећим дневним редом: 1. Срби у Херцеговачко – Неретвљанском и Западно – Херцеговачком кантону ФБИХ – стање, положај, потребе, проблеми у заштити њихових права, имовине, очувања идентитета, заштита српских културно – историјских добара, потреба подршке и помоћи итд. 2. Трајно и достојно обележавање меморијала Пребиловци и других стратишта и јама, где је страдао Српски народ 3. Обиљежавање

karlovacko-vladicanstvo.jpg

Никола Плећаш: Где су Срби Лике?

Сву воjнополитичку акциjу за време Другог светског рата Комунистичка партиjа Хрватске(КПХ) jе усмерила уништавању Срба Српске западне краjине(СЗК). Ниjедна њена воjна jединица ниjе била толико искоришћена у том подухвату колико Шеста партизанска дивизиjа (Личка). Преко ње, и кроз њу, уништено jе, односно лишено живота, преко 30.000 Срба Лике и спаљено 40.000 српских домова. За разлику од хрватских усташа комунисти су Србе ликвидирали плански, смишљено и закулисно. Комунистичка пропагандна звона су позивала у борбу против окупатора, а за Србе jе “борба против окупатора и усташа” била наjпривлачниjа крилатица, што jе КПХ добро знала и до краjности користила. Међутим jе испало да jе та крилатица представљала не само смисао првенствено борбе Срба

Партизани Козаре

Јоцо Марјановић: Сјећање на устанак у околини Приједора

Јоцо Марјановић, студент из Приједора, који је радио на организацији оружане борбе на подручју Драготиње, приликом поласка са својом групом на задатак, задржао се у селу Црној Долини код Рајка Радетића, да би сутрадан кренуо у Горњу Драготињу. Међутим, у току ноћи, букнуо је устанак. У своме сјећању он је записао: „Те ноћи смо дуго разговарали Рајко и ја, комбинујући како ћемо боље извршити задатак… Пробудила нас је пуцњава, галама, вика. Чула су се звона, клептала. Стравично, језиво је бучало… Устајте, људи… Устанак! Питали смо се какав устанак? Двориште је, међутим, било пуно сељака. Дошли су по Рајка, јер је он дјеловао у том крају. А када смо се нашли

Фото: Медија центар

Аутошовинисти и „велики грех“ Милана Недића

Бруно Бушић, Хрват, политички емигрант из комунистичке Југославије, у свом аманету „Хрватске усташе и комунисти“ нагласио је: „Истински хрватски комунисти и усташе подједнако су дубоко у себи носили идеју слободне и независне Хрватске и њеног пуног суверенитета унутар хрватских повијесних и етничких граница“. Пише: Вељко Ђурић Мишина Нисам довољно упућен одакле је Бушић црпео основе за своју тврдњу, али претпостављам да је читао делове преписке Јосипа Броза Тита и Иве Лоле Рибара из ратних година. Тако је, примера ради, млађани Рибар 12. јануара 1942. године, у писму Брозу из Загреба, показао невиђену радост што су немачко-хрватски преговори о граници у Срему окончани а нарочито договор којим је Земун постао део

Мира Лолић Мочевић, промоција пројекта

У Требињу представњен пројекат Мире Лолић Мочевић, “Душу нису убили” (ВИДЕО)

У Требињу је представљен пројекат “Душу нису убили”, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења новинарке РТРС-а Миле Лолић Мочевић и историографске монографије “Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку” професора Драге Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Према мишљењу многих историчара и научника, голготу, коју је прошао српски народ током 20. вијека, није прошао ни један други народ у Европи, истакла је Мира Лолић Мочевић. Зато је циљ ових књига да отргну од заборава страдање српског цивилног становништва током једног вијека и три рата. “То је уџбенички документ, литература да покаже и свијету и нама самима колико само страдали. Циљ пројекта је да сами то

(Фото: Apologia Radio)

Антифашизам опаснији од фашизма

Почетком деведесетих година, када је мила нам Југославија почела да пуца по шавовима висококултурних западних страсти, велико име српске културе, авангарда у сваком смислу, Борка Павичевић, по градова уједињене Немачке, држала је предавања о бујању фашизма међу Србима. Из Хрватске, Немачке миљенице, тада се у Србију докотрљала грудва поделе Срба на руралне и урбане, да би се фашизам међу Србима обогатио поспрдним појмом популизам. У свеопштој историји бешчашћа међу Србима, коју нико никад неће написати, за Борку Павичевић тиме је обезбеђено почасно место у дотичним годинама, протегнутих до наших дана. Њена мисао о Србима фашистима у Србији пала је на плодно тло. А сагласно њеној антифашистичкој делатности установила је деконтаминирање

Фото: FreeImages / Cierpki

Сличности НДХ и Недићеве Србије

У свом одговору („Недићева влада није исто што и влада НДХ“, Данас, 19. 2) историчар др Вељко Ђурић Мишина не казује ништа што већ није познато и што у своја два претходна текста нисам и сам рекао: наиме не постоје у историји две исте појаве, већ само сличне и само по тој линији се могу вући извесни паралелизми и аналогије. Наслов рада који ћу објавити као фељтон, како сам најавио у претходном тексту, стога и гласи: „НДХ и Недићева Србија – сличности и разлике“. Ово „сличности“ потцртавам како би Мишина боље разумео. Јасно сам у претходној полемици навео да је НДХ била држава, а Србија војноокупационо подручје, да је НДХ

Јасеновац

Истина о јасеновачкој грађи: Да ли смо направили историјску грешку?

“Србија и Република Српска катастрофално су подбациле у очувању споменика и памћењу Јасеновца, јер када на интернету укуцате ријеч Сребреница појави се три милиона појмова, а када укуцате Јасеновац појави се 300 000! Зар се требамо питати ко нам је крив што је то тако?! Зато, Срби дођите у Јасеновац, а потом у руке узмите рачунаре и остала средства комуникације и ширите свијету истину о ономе што сте видјели, јер само истина о Јасеновцу може да побије лажи о Сребреници”. Овим ријечима је прије десетак година тадашњи предсједник Одбора за Јасеновац Српске православне цркве, а данас владика славонски Јован описао однос политичких елита, али и цјелокупног српског народа према мјесту

Холокауст у Србији – безобзирна вештина кроатолагарије

Језуитски, цинично и хладно, хрватска министарка МИП поручила је Дачићу да се Србија не може бавити јасеновачким жртвама, јер је имала „два највећа ратна злочинца из Другог свјетског рата“, случајно два српска официра, југословенска генерала, Михаиловића и Недића, које данас ето слави, једног је већ рехабилитовала, а други је у евентуалном поступку! Придружујући се овој оркестрираној представи за „увређени и понижени хрватски народ“, јер је најзад обелодањена истина о хрватском геноциду над Србима, Жидовима и Ромима, препознатљиви хрватски заштитни знак антифашисте, кумен Иво Јосиповић, доказани творац оптужбе за измишљени „српски геноцид“ понавља ко папагај, да је и у Србији почињен холокауст, да је Београд био први „јуденфрај“ град у Европи,

Проф. др Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Чудна поређења Јасеновца и Сребренице

Какве везе имају изјава Тихомира Станића о Јасеновцу и Сребреници и обавештење хрватске власти о уклањању споменика из гробља Природа посла који обављам, а то је место директора Музеја жртава геноцида, тражи да будем веома информисан о новостима који се тичу основне делатности ове институције. То практично значи да треба да пратим телевизијске програме, новине и разне интернет портале са вестима које су од интереса и значаја за Музеј жртава геноцида. До сада сам се суздржавао од коментара јер сам сматрао да би, то на неки начин, представљало спуштање испод нивоа знања и звања којим располажем а урушавало би и углед Музеја. Савремени информативни систем непрестано тражи нове вести и

(Фото: Србија данас)

Хрвати уклањају трагове и сведоке усташког геноцида

Наш врли згубидан био је пре неки дан у званичној посети Загребу тј. Хрватској. Тамо је по обичају серендао нешто о некаквим небулозним односима Хрвата и Срба. И док је он тако опет по ко зна који пут глуматао државника Хрвати на веома перфидан начин уклањају трагове усташког геноцида почињеног у НДХ и Јасеновцу тако што уклањају гробна места српских породица које су побијене у Јасеновцу јер нису ето десет година нису платили закуп гробног места?! Мало им је било што су их побили на правди Бога већ сада хоће да им уклоне и гробно место а са њим и траг геноцида који су над Србима, Јеврејима и Циганима починили

Завичајном музеју у Градишци вечерас је отворена историјска изложба под називом "Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 - мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини".

Изложба о страдању свештеника Бањалучке епархије у НДХ

У Завичајном музеју у Градишци вечерас је отворена историјска изложба под називом “Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини”. Изложба, чији су аутори Вељко Ђурић Мишина из Музеја жртава геноцида из Београда, Радован Пилиповић из Архива Српске православне цркве из Београда и Бојан Стојнић из Архива Републике Српске, говори о страдалим православним свештеницим и вјероучитељима, те уништеним православним црквама и манастирима на подручју Епархије бањалучке у Другом свјетском рату. Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић навео је да је за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на подручју Епархије порушено више од 110 цркава, четири манастира и уништено 90 православних архива и 50

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.