Стратишта НДХ Архиве - Страница 180 од 358 - Јадовно 1941.

Ловац на нацисте Хрватској предсједници: Зар се ви поносите Павелићем и Шакићем?

14. март 2018.

Ефраим Зуроф згрожен изјавама које је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић дала током посете Аргентини, реаговао оштрим писмом Директор Центра Симон Визентал у Јерусалиму и ловац на нацисте Ефраим Зуроф, згрожен је изјавама које је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић дала током посете Аргентини, када је поручила да је поносна на све генерације Хрвата које су дошле у ту земљу. Он је тим поводом послао писмо председници Китаровић, објављено на порталу 24sata.hr, које преносимо у целости. “Поштована председнице Грабар-Китаровић, Пишем вам како бих изразио своју згроженост и како бих протестовао против ваших изјава изречених током ваше посете Аргентини. Према хрватском порталу Index.hr, рекли сте да сте ‘поносни на све генерације Хрвата које

Страхиња Секулић, Алона Фишер Кам и Роберт Сабадош

“Србија добар пример реституције жртвама Холокауста”

13. март 2018.

Имплементација новог Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста значајна је за Израел, пре свега због утичаја тог закона на побољшање положаја јеврејске заједнице, као и доброг примера другим земљама да следе модел који је Србија установила, изјавила је амбасадорка Израела Алона Фишер Кам. Алона Фишер Кам је, након састанка са директором Агенције за реституцију Страхињом Секулићем, оценила тај закон успешним, и навела да је важно да амбасада настави отворену комуникацију са Агенцијом за реституцију о свим проблемима јеврејске заједнице. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да су усвојена законска решења таква да покривају све ситуације у вези са имовином јеврејске заједнице. “Судбину јеврејске заједнице и послератне

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат’ жив

13. март 2018.

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио ниjе био наjброjниjи по жртвама, али jе био наjстрашниjи по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и “Олуjу”, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.

Историчар Предраг Остојић на историјском часу о теми "Српски антифашистички покрети у Другом свјетском рату".

Остојић: Срби су губили јер су се од национализма других бранили интернационализмом

13. март 2018.

Историчар Предраг Остојић сматра да је побједа комуниста 1945. године највећи пораз српског народа у историји и да су Срби губили јер су се од национализма других бранили интернационализмом. „Период од 1941. до 1945. године још боли, посебно Србе, с обзиром на то да се посљедице побједе интернационализма осјећају као погубне по српски народ. Изнио сам тезу да је побједа комуниста 1945. године највећи српски пораз у историји“, рекао је Остојић вечерас у Вишеграду на историјском часу о теми „Српски антифашистички покрети у Другом свјетском рату“. Он је навео да су Вишеград ослободили припадници Југословенске војске у отаџбини 5. октобра 1943. године у операцији коју је водио Драгољуб Дража Михаиловић

Хитлерови нацисти на Цетињу пили пиво и јели његушку пршуту

Хитлер: Хрватска да истреби Србе

12. март 2018.

Дневни лист „Политика“ из Београда је 8. марта 2018, објавила на страни четири изјаву америчког историчара, пореклом из Мађарске, др Андраша Деака, који је деценијама изучавао стварање и суштину фашистичке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату (1941-1945). Његов закључак је – главни циљ Независне Државе Хрватске је био да биолошки истреби православне Србе, а део да преведе из православне у католичку веру и да их присили на припадност хрватској нацији. Други закључак је, истиче амерички научник др Андраш Деак, истина о понашању Ватикана, врхунске установе Римокатоличке цркве. Ватикан је, наводи честити амерички историчар, помогао стварању фашистичке хрватске државе, која је имала задатак, да поред Јевреја и Рома, потпуно биолошки

Лордан Зафрановић за “Новости”: Капитализам нас појео, нисмо били спремни

11. март 2018.

Режисерз за наш лист о глуми, пројектима, филмовима: Глобализација и политика наметнулe су данас човеку праву самоцензуру. Човечанство заборавља зверства које му је учинио Други светски рат. Фашизам и мржња опет освајају Европу Данас у свету више нема конфликта, осим социјалних и ратних, нема ни идеологије која би забрањивала ствари због којих би људи морали да освајају слободу. Привидно, све се може и све је допуштено, а заправо, глобализација, капитализам и политика наметнули су човеку самоцензуру, која је страшнија од цензуре – толико су га осиромашили да ни о чему не може да размишља осим да егзистенцијално преживи. Избагателисани су системи вредности, нема ауторитета за које би се ухватили, а

ЈОШ ЈЕДАН АНТИСРПСКИ И НЕЉУДСКИ ПОТЕЗ РТС-а – ОДБИЛИ да прикажу филм ”Концентрациони логор Земун” (Музеј жртава геноцида)

11. март 2018.

Осмог фебруара, баш уочи Задушница, у Дому омладине је премијерно приказан дугометражни документарни филм ”Концентрациони логор Земун” („Konzentracionslager Semlin“), по сценарију др Вељка Ђурића-Мишине, у режији Драгана М. Ћирјанића и у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда. Овај важан историјско-филмски документ и уметнички приказано сведочење је коначно развејао злобне и непоштене инсинуације на тему наводне улоге Срба у управљању овим злокобним конц-логором (ми га називамо Логор на Старом Сајмишту по месту на коме се налазио). Сазнали смо, на основу прецизно изведене фактографије, да је реч о логору на територији НДХ, од које су Немци добили дозволу да организују логор за Јевреје и Роме, а некон тога и Србе (довођене из

Манастир Гомирје после 1945. (фотографија преузета са портала Епархије горњокарловачке)

Прилози о Србима Лике и Горског Котара страдалим од партизана и КП Хрватске (1). Из „Американског Србобрана“ 1944. г.

10. март 2018.

У Лондону сам 2000. г. нашао у библиотеци тамошње Црквене општине више примерака „Американског Србобрана“ из ратног периода 1941 – 1945. Између осталих бројева, пажњу су ми привукла два броја са краја јула 1944. у којима се наводе пописи Срба убијених од стране партизана у четири општине Лике и Горског Котара; у попису (први део је објављен 27. јула 1944.) су наведене жртве ратних злочина али и борци Југословенске војске у отаџбини који су пали у борби. Пише: Никола Милованчев Општине Гомирје, Дабар, Доњи Лапац и Брлог су само један део овог подручја, зато је у списковима обухваћен мали део жртава убијених од партизана у тим крајевима. Осим тога, спискови

Реституција ће бити завршена за седам година

9. март 2018.

Очекујем да процес реституције буде окончан за седам година, уз мање отпоре иде сасвим добро, рекао је данас директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић, наводећи и да је Србија пример другима у отклањању последица холокауста. Он је изјавио, говорећи о реституцији, да очекује у наредних годину дана окончање свих поступака у натури, што се односи на пословне објекте, зграде, грађевинско земљиште, док ће враћање пољопривредног земљишта трајати још пет година. У периоду од пет година биће донета све решења о праву на обештећење, затим су потребне још две године, као поступање код одлука другостепених органа и судова, рекао је Секулић, наводећи да је то све заједно седам година. Он је

Бабо Абдић уређује споменике

9. март 2018.

Велика Кладуша – Настављена је традиционална сарадња антифашиста Карловачке жупаније и оних с подручја Велике Кладуше у сусједној БиХ. Како је рекао Мирослав Делић, новоизабрани предсједник Удружења антифашиста града Карловца, представници антифашиста Карловачке жупаније су 23. фебруара присуствовали обиљежавању Дана ослобођења Велике Кладуше. Хрватске антифашисте примио је градоначелник Фикрет Абдић. У карловачкој делегацији били су предсједник жупанијских антифашиста Ратомир Бошњак, Мирослав Делић, бивши предсједник Мирко Миладиновић, Јосиф Мандић и Владо Павлић. На састанку је био и Сулејман Мухамедагић (93) водећи антифашист у Великој Кладуши. Откад је Абдић градоначелник, уређена су три од четири стратишта 4.200 Срба које су усташе убили на такозваном Мехином стању. Четврти и највећи споменик бит ће,

Јеврејска општина: Година трошења, али без кочница

9. март 2018.

Председник Јеврејске општине Земун и бивши председник Савеза јеврејских општина Ненад Фогел: Коцкају се улагањем у инвестиционе фондове. Наша општина искључена Као неко ко има директан увид у начин на који се дели 950.000 евра, колико јеврејска заједница прима годишње, морам да кажем да су расподела и трошење без икакве контроле обележили прву годину откако наша заједница прима огромна средства од Републике на име обештећења за имовину која је остала иза страдалих породица, каже за “Новости” председник Јеврејске општине Земун Ненад Фогел. Он је реаговао на текст “Два милиона евра од јеврејске имовине без икакве контроле”, који је изашао пре два дана у нашем листу, као и на изјаве председника

Два милиона евра од јеврејске имовине без контроле?

8. март 2018.

Држава још није формирала надзорни одбор који проверава на шта се троше паре за жртве Холокауста. Секулић: Спречити ненаменско трошење новца НИ годину и по од када је донет Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста без живих наследника, по коме ће јеврејској заједници бити враћене вредне некретнине плус 950.000 евра годишње из буџета за различите пројекте, држава није формирала Надзорни одбор који би контролисао на шта се ове огромне паре троше! Како за “Новости” објашњава Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина, закон предвиђа пет чланова одбора: два представника јеврејске заједнице у Србији, два члана Светске јеврејске организације за реституцију и једног ког делегира Влада. Будући да једино држава

Велики је одзив грађана када је у питању реализација Иницијатива установе за прикупљањем фотографија, докумената и предмета који свједоче о страдању цивилног становништва за вријеме НДХ.

Многи грађани доставили материјал о страдању у вријеме НДX

7. март 2018.

Директор Јавне установе Спомен-подручје “Доња Градина” Тања Тулековић рекла је да се велики број грађана одазвао иницијативи ове установе за прикупљање фотографија, докумената и предмета који свједоче о страдању цивилног становништва за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/. “Одзив грађана и у овој години велики и желимо да захвалити свима који су нам се јавили и доставили драгоцјене материјале који доприносе истраживању и документовању страхота које су претрпјели наши преци”, рекла је Тулековићева Срни. Она је навела да су врло значајна и видео-снимања која су у ЈУ Спомен-подручје “Доња Градина” обављена у току ове године, те нагласила да је ријеч о свједоцима који су преживјели њемачку офанзиву на Козару и усташки

Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“

6. март 2018.

Наслеђе површног односа према српским жртвама у НДХ, систематски и плански неговано у време „братства-јединства“, свако мало покаже своје накарадно лице, чак и када службена политика вежба старање о Србима, као видно патриотско доброчинство. „Политика“ слови за одговоран лист, те стављање вести на насловну страну у том листу, има посебну тежину. У броју од 20.-ог августа, описана је комеморативна свечаност у споменичком комплексу Доња Градина, где је био део логорског система Јасеновац , током постојања НДХ! Прогласити Преображење из 1941.године, за дан када је почео геноцид у НДХ, врло је неозбиљно и надасве неодговорно, у времену када цела државна машинерија Хрватске као чланице и ЕU и NАТО, систематски и плански

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Потресан апел логорашице из “Јасеновца”: Све су ми побили, бар ми брата нађите

6. март 2018.

Јелена Бухач-Радојчић (82) преживела је голготу у логору Јасеновац. Усташе су 1942. године у јасеновачком логору заклале четворогодишњег брата Душана, бабу и деду, зато што нису желели да се раздвајају. Оца Божу су јој убили маљем након што су га претходно натерали да, заједно са групом заробљеника, ископа јаму у којој ће бити сахрањен. Сећање на ужас који је преживела не може да избледи, као ни слика њеног двогодишњег брата Илије којег је последњи пут видела у августу 1942. године. Од тада Јелена покушава да нађе брата, а сада је помоћ тражила и од читалаца “Вести”. Црвени белег Јелена Бухач-Радојчић замолила је све читаоце “Вести” који би евентуално могли да