Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Zaključci sa sastanka Hercegovaca u Srbiji i Eparhije ZHIP: Sačuvajmo srpsko ime i zemlju u dolini Neretve

Datum objave: petak, 23 februara, 2018
Objavljeno u Prebilovci, Hercegovina
Veličina slova: A- A+

U Beogradu je 8. februara 2018. godine održan sastanak predstavnika hercegovačkih udruženja u Srbiji sa delegacijom Eparhije ZHIP. Portal Slobodna Hercegovina objavljuje zaključke sa tog sastanka.

Zaključci povodom održanog sastanka Koordinacionog odbora hercegovačkih udruženja u Srbiji i zamenika Episkopa ZHiP protojereja stavrofora Radivoja Krulja, sa nadležnim sveštenicima održanog 08.02. 2018. u Beogradu sa sledećim dnevnim redom:

1. Srbi u Hercegovačko – Neretvljanskom i Zapadno – Hercegovačkom kantonu FBIH – stanje, položaj, potrebe, problemi u zaštiti njihovih prava, imovine, očuvanja identiteta, zaštita srpskih kulturno – istorijskih dobara, potreba podrške i pomoći itd.

2. Trajno i dostojno obeležavanje memorijala Prebilovci i drugih stratišta i jama, gde je stradao Srpski narod

3. Obilježavanje u Srbiji i Hercegovini velikog jubileja 800 – godišnjice uspostavljanja Humske eparhije SPC (danas Zahumsko-hercegovačka i primorske)

***

NA IZBORE SA JEDINSTVENOM SRPSKOM LISTOM 

Na osnovu Izveštaja zamenika Episkopa protojereja stavrofora Radivoja Krulja i vođene diskusije članova Koordinacionog odbora, zaključeno je:

1. U vezi sa stanjem i problemima Srba u Hercegovačko – Neretvljanskom i Zapadno – Hercegovačkom kantonu, zaključeno je da je bezbednosno stanje prilično dobro (odnosi sa muslimanima i Hrvatima ) čemu je najviše doprinela Srpska pravoslavna crkva. Međutim, prisutni su značajni problemi, posebno na polju ekonomije i političke organizovanosti. Potrebno je dalje jačanje srpskog prisustva, što se može ostvariti ohrabrivanjem i ekonomskom podrškom povratka izbeglica.

2. U cilju značajnijeg popravljanja uslova života povratnika , Udruženja u Srbiji smatraju da je potrebno obezbediti sređivanje biračkih spiskova i maksimalnu motivaciju za izlazak na sledeće izbore, predložiti jedinstvenu srpsku listu, uz kvalitetan odabir najboljih kadrova. Podrška hercegovačkih udruženja u tom slučaju se podrazumeva.

U cilju značajnijeg popravljanja uslova života povratnika Koordinacioni odbor smatra da je potrebno sledeće:

3. Konstatuje se, da se do sada na potezu Konjic – Mostar – Čapljina- Stolac –Ravno vratilo ukupno 7.000 izbeglica, od ukupnog broja oko pedeset hiljada predratnog srpskog stanovništva.
Apelujemo na političke predstavnike i organe srpskih hercegovačkih opština, kao i na Predsednika i Vladu Republike Srpske da ohrabre, pomognu i ekonomski podrže ljude, koji još uvek žele da se vrate na ove lepe i potencijalno bogate prostore.

DEPONIJE SMEĆA NA SRPSKIM STRATIŠTIMA SRAMOTA SU ZA NADLEŽNU VLAST 

4. Kordinacija hercegovačkih udruženja u Srbiji izražava nezadovoljstvo činjenicom da su većina crkava, sva spomen obeležja Srbima stradalim u drugom svetskom ratu, kao i spomen obeležja antifašističke borbe u delu koji pripada Federaciji uništena u proteklom ratu, najčešće rušenjem ili miniranjem. Krajnje je ponižavajuće i uvredljivo da su neka stratišta pretvorena u deponije smeća ili na još ružniji način. Navodimo neke primere : jama Međugorje ispred marketa Bingo, jama Lazina pored samostana Humac, jama Bivolje brdo, Kakauša ispred Stoca, prostor spomenika Poplat, devastiran je i prostor bivšeg sabirnog logora-silosa sa spomenikom na brdu Modrič u Tasovčićima, kao i prostor velikog stratišta Morin otok na putu za Prebilovce, na jami u naselju Modrič u koju bili bačeni srpski dečaci iz Tasovčića je izgrađen stambeni objekat, ponegde su na stratištima urađeni parkinzi ili poslovni prostori… Sa ovim činjenicama je potrebno upoznati nadležne organe vlasti i moliti ih i tražiti da se ovo ružno stanje promeni u pozitivnom smislu.

SRPSKU ZEMLjU VRATITI NjENIM VLASNICIMA 

5. Potrebno je da se preduzmu sve pravne i političke mere da se spreči bespravno oduzimanje srpskog zemljišta i nekretnina, uključujući i atare i pašnjake srpskih sela ( koje se vrši sada ali i šezdesetih godina prošlog veka zbog likvidacije vlasnika ) i tražiti najbolji način da se već otuđena imovina vrati legitimnim vlasnicima i selima. Posebno smatramo teškom situaciju u selu Prebilovci sa četrdeset lokalnih stratišta, najvećem simbolu stradanja Srba u Hercegovini, gde su lokalne vlasti neposredno posle sveštanja Hrama, u njegovoj neposrednoj blizini, bez konsultacije sa lokalnim stanovništvom izdale vitalno zemljište sela (njegov atar) u zakup od više godina hrvatskom veteranu iz drugog sela. Uvereni smo da je ovaj potez sračunat na menjanje nacionalnog sastava jedine preostale srpske enklave u Dolini Neretve.

Zahtevamo od organa Federacije i Bih, Hercegovačko – Neretvljanskog kantona i opština Čapljine da se obustavi dalje raspolaganje prostorom sela i dalje iznajmljivanje fizičkim i pravnim licima a od opštine Čapljina a da već donete akte o iznajmljivanju i raspolaganju poništi i vrati u prvobitno stanje.

Da bi se ovo sprovelo i izbegla opstrukcija potrebno je (kao i za prethodnu tačku 4.) preko njegovog preosveštenstva Gligorija i sveštenika kao i Koordinacionog odbora tražiti pomoć od Visokog predstavnika međunarodne zajednice, Vlade Republike Srpske, Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija.

PREBILOVCE ZAŠTITITI KAO MEMORIJALNI CENTAR  

6. Imajući u vidu tragičnu sudbinu Prebilovaca, kao najstradalnijeg sela u Evropi u toku drugog svetskog rata, kada je po podacima Državne komisije brutalno likvidirano osam stotina njegovih stanovnika (uključujući i šest stotina žena i dece, koje su bačene u jamu Šurmanci ), kao i tešku situaciju tokom poslednjeg rata ( juni 1992 godine ), kada je proterano njegovo stanovništvo i potpuno uništena kripta Hrama sa zemnim ostacima sakupljenim iz preostalih trinaest jama i tri stratišta ( 4000 ), potrebno je da se zajednički izborimo kod državnih organa Republike Srpske, Federacije BiH i Republike Srbije, da se to područje zajedno sa okolinom (atarom tog sela koja je više vekova pripadalo selu i služila kao njegov pašnjak), zaštiti kao prostor od memorijalnog značaja, u znak sećanja na ogromne srpske žrtve i njihovo dvostruko ubistvo i u kome bi se izgradio i poseban memorijani centar. Obnovljeno selo i hram Hristovog Vaskrsenja sa četiri hiljade srpskih mučenika, biblioteka „Stana Arnaut“ i budući Parohijski dom predstavljali osnovni i deo memorijalnog kompleksa, sa zaštićenom prirodom, uz već postojeću zonu zaštite Parka prirode „Hutovo blato“, kao i spomeničkim nasleđem Prebilovaca iz ranijih vremena.

7. Neophodno je da se nastavi sa obnovom seoskih kuća i Parohijskog doma, kako bi se posetioci mogli negde dočekati i kratko odmoriti. U sledećoj fazi razmišljati o objektima sa uslovima za prenoćište.

8.Potrebno je da hercegovačka udruženja u Srbije ulože potreban napor i nastave da svetu predstave istinu i ukažu na pomor srpskog stanovništva i izveden tipičan genocid nad srpskim stanovništvom u Dolini Neretve i šire u Hercegovini od strane fašističke ustaške organizacije u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

9. Izražavamo zajedno veliko priznanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije na nesebičnoj finansijskoj pomoći za izgradnju uništenog Hrama Svete Trojice u Mostaru i pozivamo predsednika da ponovo poseti Hercegovinu, uz obavezan kraći boravak u Prebilovcima.

OBILjEŽITI SVAKO SRPSKO STRATIŠTE U HERCEGOVINI 

10. Posebnu pažnju u budućnosti zajedno moramo posvetiti zaštiti srpskih kulturno – istorijskih spomenika, kulturnih dobara i žigosanju svake zloupotrebe i njihove zapuštenosti.

11. Potrebno je pokrenuti akciju obeležavanja brojnih stratišta širom Hercegovine, koja potiču iz drugog svetskog rata sa pločom i natpisom o žrtvama ili makar samo sa krstom.

12. Bez namere da savetujemo naše pastire o duhovnim stvarima, koji rade u izuzetno teškim uslovima, uvereni smo da moraju, kao i narod, da se oslanjaju samo na Jevanđelske poruke, uz uvek prisutnu svest o teškim iskustvima i poukama iz naše tragične istorije.

13. Pozivamo sve Srbe u Federaciji da se raspitaju o trenutnom stanju svojih ili nekretnina njihovih predaka i da prijave pravo na svoje nekretnine u onim katastarskim opštinama gdje su raspisani javni pozivi za proces Registracije nekretnina. Smatramo da je važeći Zakon u Federaciji BiH veoma nepravičan, jer predviđa da se proces Registracije sprovodi raspisivanjem javnog oglasa u federalnim medijima, pa su mnogi raseljeni Srbi potpuno neinformisani. Poštujući pravo reciprociteta pozivamo srpskog člana Predsedništva BiH da uloži apelaciju Ustavnom sudu BiH sa zahtjevom da se u Federaciji BiH izglasa identičan Zakon o nekretninama kao i u RS. Naime, po tom Zakonu predviđeno je da svaki vlasnik nepokretnosti MORA da bude lično kontaktiran. Podsetimo da je istu apelaciju svojevremeno uložio i član Predsedništva Bakir Izetbegović, koja je uvažena od strane Ustavnog suda BiH.

Ovim problemom u Srbiji najkonkretnije se bavi Savez Srba iz regiona, dok se na području Federacije Bih koja je u nadležnosti Eparhije ZHIP za sve upite naši ljudi mogu obratiti nadležnim vlastima.

14. Povodom 800 godina Humske eparhije ( 2019 ) Hercegovačka udruženja će nastojati organizovati svečanu Akademiju u Beogradu a možda i u Novom Sadu.

BRAĆO CRNOGORCI, HERCEGOVAČKO IME NIKO NE SMIJE DA ZLOUPOTREBLjAVA

15. Povodom osnivanja Crnogorsko-hercegovačkog pokreta u Beogradu, Koordinacioni odbor će tom pokretu uputiti protestno pismo, u kome će zatražiti da se iz naziva ukloni reč hercegovački. Takođe, insistiramo da se iz programskog teksta ukloni formulacija da pokret predstavlja ,,sve Srbe Hercegovce“. Pozdravljamo činjenicu da se u Beogradu osnovalo udruženje Srba iz Crne Gore, ali isto tako smatramo da se nijedno lice koje nije samovoljno potpisalo pristupnicu ne može unapred prisvajati u bilo koju organizaciju. Pokret može da predstavlja jedino svoje članove.

V
16. Da se buduće komuniciranje i informisanje između ZHiP eparhije i Koordinacionog odbora obezbedi na prijateljskoj osnovi preko sekretarijata Koordinacionog odbora u Novom Sadu ili preko pojedinačnih udruženja, izbegavajući političke i druge zađevice koje mogu da pogoršaju situaciju lokalnog stanovništva.

21.02.2018
Koordinacioni odbor hercegovačkih udruženja u Srbiji
Potpredsednik
Svetozar Crnogorac

Izvor: Slobodna Hercegovina




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top