Zaključci sa sastanka Hercegovaca u Srbiji i Eparhije ZHIP: Sačuvajmo srpsko ime i zemlju u dolini Neretve

Datum objave: petak, 23 februara, 2018
Objavljeno u Prebilovci, Hercegovina
Veličina slova: A- A+

U Beogradu je 8. februara 2018. godine održan sastanak predstavnika hercegovačkih udruženja u Srbiji sa delegacijom Eparhije ZHIP. Portal Slobodna Hercegovina objavljuje zaključke sa tog sastanka.

Zaključci povodom održanog sastanka Koordinacionog odbora hercegovačkih udruženja u Srbiji i zamenika Episkopa ZHiP protojereja stavrofora Radivoja Krulja, sa nadležnim sveštenicima održanog 08.02. 2018. u Beogradu sa sledećim dnevnim redom:

1. Srbi u Hercegovačko – Neretvljanskom i Zapadno – Hercegovačkom kantonu FBIH – stanje, položaj, potrebe, problemi u zaštiti njihovih prava, imovine, očuvanja identiteta, zaštita srpskih kulturno – istorijskih dobara, potreba podrške i pomoći itd.

2. Trajno i dostojno obeležavanje memorijala Prebilovci i drugih stratišta i jama, gde je stradao Srpski narod

3. Obilježavanje u Srbiji i Hercegovini velikog jubileja 800 – godišnjice uspostavljanja Humske eparhije SPC (danas Zahumsko-hercegovačka i primorske)

***

NA IZBORE SA JEDINSTVENOM SRPSKOM LISTOM 

Na osnovu Izveštaja zamenika Episkopa protojereja stavrofora Radivoja Krulja i vođene diskusije članova Koordinacionog odbora, zaključeno je:

1. U vezi sa stanjem i problemima Srba u Hercegovačko – Neretvljanskom i Zapadno – Hercegovačkom kantonu, zaključeno je da je bezbednosno stanje prilično dobro (odnosi sa muslimanima i Hrvatima ) čemu je najviše doprinela Srpska pravoslavna crkva. Međutim, prisutni su značajni problemi, posebno na polju ekonomije i političke organizovanosti. Potrebno je dalje jačanje srpskog prisustva, što se može ostvariti ohrabrivanjem i ekonomskom podrškom povratka izbeglica.

2. U cilju značajnijeg popravljanja uslova života povratnika , Udruženja u Srbiji smatraju da je potrebno obezbediti sređivanje biračkih spiskova i maksimalnu motivaciju za izlazak na sledeće izbore, predložiti jedinstvenu srpsku listu, uz kvalitetan odabir najboljih kadrova. Podrška hercegovačkih udruženja u tom slučaju se podrazumeva.

U cilju značajnijeg popravljanja uslova života povratnika Koordinacioni odbor smatra da je potrebno sledeće:

3. Konstatuje se, da se do sada na potezu Konjic – Mostar – Čapljina- Stolac –Ravno vratilo ukupno 7.000 izbeglica, od ukupnog broja oko pedeset hiljada predratnog srpskog stanovništva.
Apelujemo na političke predstavnike i organe srpskih hercegovačkih opština, kao i na Predsednika i Vladu Republike Srpske da ohrabre, pomognu i ekonomski podrže ljude, koji još uvek žele da se vrate na ove lepe i potencijalno bogate prostore.

DEPONIJE SMEĆA NA SRPSKIM STRATIŠTIMA SRAMOTA SU ZA NADLEŽNU VLAST 

4. Kordinacija hercegovačkih udruženja u Srbiji izražava nezadovoljstvo činjenicom da su većina crkava, sva spomen obeležja Srbima stradalim u drugom svetskom ratu, kao i spomen obeležja antifašističke borbe u delu koji pripada Federaciji uništena u proteklom ratu, najčešće rušenjem ili miniranjem. Krajnje je ponižavajuće i uvredljivo da su neka stratišta pretvorena u deponije smeća ili na još ružniji način. Navodimo neke primere : jama Međugorje ispred marketa Bingo, jama Lazina pored samostana Humac, jama Bivolje brdo, Kakauša ispred Stoca, prostor spomenika Poplat, devastiran je i prostor bivšeg sabirnog logora-silosa sa spomenikom na brdu Modrič u Tasovčićima, kao i prostor velikog stratišta Morin otok na putu za Prebilovce, na jami u naselju Modrič u koju bili bačeni srpski dečaci iz Tasovčića je izgrađen stambeni objekat, ponegde su na stratištima urađeni parkinzi ili poslovni prostori… Sa ovim činjenicama je potrebno upoznati nadležne organe vlasti i moliti ih i tražiti da se ovo ružno stanje promeni u pozitivnom smislu.

SRPSKU ZEMLjU VRATITI NjENIM VLASNICIMA 

5. Potrebno je da se preduzmu sve pravne i političke mere da se spreči bespravno oduzimanje srpskog zemljišta i nekretnina, uključujući i atare i pašnjake srpskih sela ( koje se vrši sada ali i šezdesetih godina prošlog veka zbog likvidacije vlasnika ) i tražiti najbolji način da se već otuđena imovina vrati legitimnim vlasnicima i selima. Posebno smatramo teškom situaciju u selu Prebilovci sa četrdeset lokalnih stratišta, najvećem simbolu stradanja Srba u Hercegovini, gde su lokalne vlasti neposredno posle sveštanja Hrama, u njegovoj neposrednoj blizini, bez konsultacije sa lokalnim stanovništvom izdale vitalno zemljište sela (njegov atar) u zakup od više godina hrvatskom veteranu iz drugog sela. Uvereni smo da je ovaj potez sračunat na menjanje nacionalnog sastava jedine preostale srpske enklave u Dolini Neretve.

Zahtevamo od organa Federacije i Bih, Hercegovačko – Neretvljanskog kantona i opština Čapljine da se obustavi dalje raspolaganje prostorom sela i dalje iznajmljivanje fizičkim i pravnim licima a od opštine Čapljina a da već donete akte o iznajmljivanju i raspolaganju poništi i vrati u prvobitno stanje.

Da bi se ovo sprovelo i izbegla opstrukcija potrebno je (kao i za prethodnu tačku 4.) preko njegovog preosveštenstva Gligorija i sveštenika kao i Koordinacionog odbora tražiti pomoć od Visokog predstavnika međunarodne zajednice, Vlade Republike Srpske, Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija.

PREBILOVCE ZAŠTITITI KAO MEMORIJALNI CENTAR  

6. Imajući u vidu tragičnu sudbinu Prebilovaca, kao najstradalnijeg sela u Evropi u toku drugog svetskog rata, kada je po podacima Državne komisije brutalno likvidirano osam stotina njegovih stanovnika (uključujući i šest stotina žena i dece, koje su bačene u jamu Šurmanci ), kao i tešku situaciju tokom poslednjeg rata ( juni 1992 godine ), kada je proterano njegovo stanovništvo i potpuno uništena kripta Hrama sa zemnim ostacima sakupljenim iz preostalih trinaest jama i tri stratišta ( 4000 ), potrebno je da se zajednički izborimo kod državnih organa Republike Srpske, Federacije BiH i Republike Srbije, da se to područje zajedno sa okolinom (atarom tog sela koja je više vekova pripadalo selu i služila kao njegov pašnjak), zaštiti kao prostor od memorijalnog značaja, u znak sećanja na ogromne srpske žrtve i njihovo dvostruko ubistvo i u kome bi se izgradio i poseban memorijani centar. Obnovljeno selo i hram Hristovog Vaskrsenja sa četiri hiljade srpskih mučenika, biblioteka „Stana Arnaut“ i budući Parohijski dom predstavljali osnovni i deo memorijalnog kompleksa, sa zaštićenom prirodom, uz već postojeću zonu zaštite Parka prirode „Hutovo blato“, kao i spomeničkim nasleđem Prebilovaca iz ranijih vremena.

7. Neophodno je da se nastavi sa obnovom seoskih kuća i Parohijskog doma, kako bi se posetioci mogli negde dočekati i kratko odmoriti. U sledećoj fazi razmišljati o objektima sa uslovima za prenoćište.

8.Potrebno je da hercegovačka udruženja u Srbije ulože potreban napor i nastave da svetu predstave istinu i ukažu na pomor srpskog stanovništva i izveden tipičan genocid nad srpskim stanovništvom u Dolini Neretve i šire u Hercegovini od strane fašističke ustaške organizacije u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

9. Izražavamo zajedno veliko priznanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije na nesebičnoj finansijskoj pomoći za izgradnju uništenog Hrama Svete Trojice u Mostaru i pozivamo predsednika da ponovo poseti Hercegovinu, uz obavezan kraći boravak u Prebilovcima.

OBILjEŽITI SVAKO SRPSKO STRATIŠTE U HERCEGOVINI 

10. Posebnu pažnju u budućnosti zajedno moramo posvetiti zaštiti srpskih kulturno – istorijskih spomenika, kulturnih dobara i žigosanju svake zloupotrebe i njihove zapuštenosti.

11. Potrebno je pokrenuti akciju obeležavanja brojnih stratišta širom Hercegovine, koja potiču iz drugog svetskog rata sa pločom i natpisom o žrtvama ili makar samo sa krstom.

12. Bez namere da savetujemo naše pastire o duhovnim stvarima, koji rade u izuzetno teškim uslovima, uvereni smo da moraju, kao i narod, da se oslanjaju samo na Jevanđelske poruke, uz uvek prisutnu svest o teškim iskustvima i poukama iz naše tragične istorije.

13. Pozivamo sve Srbe u Federaciji da se raspitaju o trenutnom stanju svojih ili nekretnina njihovih predaka i da prijave pravo na svoje nekretnine u onim katastarskim opštinama gdje su raspisani javni pozivi za proces Registracije nekretnina. Smatramo da je važeći Zakon u Federaciji BiH veoma nepravičan, jer predviđa da se proces Registracije sprovodi raspisivanjem javnog oglasa u federalnim medijima, pa su mnogi raseljeni Srbi potpuno neinformisani. Poštujući pravo reciprociteta pozivamo srpskog člana Predsedništva BiH da uloži apelaciju Ustavnom sudu BiH sa zahtjevom da se u Federaciji BiH izglasa identičan Zakon o nekretninama kao i u RS. Naime, po tom Zakonu predviđeno je da svaki vlasnik nepokretnosti MORA da bude lično kontaktiran. Podsetimo da je istu apelaciju svojevremeno uložio i član Predsedništva Bakir Izetbegović, koja je uvažena od strane Ustavnog suda BiH.

Ovim problemom u Srbiji najkonkretnije se bavi Savez Srba iz regiona, dok se na području Federacije Bih koja je u nadležnosti Eparhije ZHIP za sve upite naši ljudi mogu obratiti nadležnim vlastima.

14. Povodom 800 godina Humske eparhije ( 2019 ) Hercegovačka udruženja će nastojati organizovati svečanu Akademiju u Beogradu a možda i u Novom Sadu.

BRAĆO CRNOGORCI, HERCEGOVAČKO IME NIKO NE SMIJE DA ZLOUPOTREBLjAVA

15. Povodom osnivanja Crnogorsko-hercegovačkog pokreta u Beogradu, Koordinacioni odbor će tom pokretu uputiti protestno pismo, u kome će zatražiti da se iz naziva ukloni reč hercegovački. Takođe, insistiramo da se iz programskog teksta ukloni formulacija da pokret predstavlja ,,sve Srbe Hercegovce“. Pozdravljamo činjenicu da se u Beogradu osnovalo udruženje Srba iz Crne Gore, ali isto tako smatramo da se nijedno lice koje nije samovoljno potpisalo pristupnicu ne može unapred prisvajati u bilo koju organizaciju. Pokret može da predstavlja jedino svoje članove.

V
16. Da se buduće komuniciranje i informisanje između ZHiP eparhije i Koordinacionog odbora obezbedi na prijateljskoj osnovi preko sekretarijata Koordinacionog odbora u Novom Sadu ili preko pojedinačnih udruženja, izbegavajući političke i druge zađevice koje mogu da pogoršaju situaciju lokalnog stanovništva.

21.02.2018
Koordinacioni odbor hercegovačkih udruženja u Srbiji
Potpredsednik
Svetozar Crnogorac

Izvor: Slobodna Hercegovina




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top