arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Огњен Краус и хрватски рабин Луциано Мосе Прелевић у Јасеновцу на алтернативној комеморацији

Комеморација жртвама Јасеновца у сјени бојкота мањина?

Чини се да ће и ове године комеморација жртвама усташког логора Јасеновац проћи у сјени бојкота представника неких мањина. За сада су представници јеврејске мањине одлучили да ће бојкотовати службену комеморацију, а представници осталих мањина, чији су припадници страдали у Јасеновцу, и хрватски антифашисти још преговарају с властима и коначну ће одлуку донијети за који дан. Трећу годину за редом, представници Координације јеврејских општина у Републици Хрватској неће судјеловати на службеној комеморацији за жртве Јасеновца 22. априла. Представници ромске и српске мањине још су у преговорима с Владом. Предсједник Јеврејске општине Загреб и предсједник Координације Огњен Краус за наш програм каже како није проблем у плочи са усташким поздравом која је након

Убијено 53 одсто српског становништва

Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније, наводи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. Разговарала: Јованка НИКОЛИЋ Прије 77 година, 10. априла 1941. године, основана је Независна Држава Хрватска /НДХ/, фашистичка творевина у којој су сви Срби били стављени ван закона и изложени општем прогону, убиствима и геноциду, а страдало је 53 одосто српског становништва. НДХ је заузимала подручје данашње Хрватске, БиХ и Срема, које су Хрвати прогласили својим, након што је Tрећи рајх окупирао Краљевину Југославију, а већ од првих дана оснивања почело је

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату.

Обиљежено 76 година од убиства 54 Срба у Бијелом Потоку

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежено 76 година од страдања 54 Срба из тог мјеста, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је положио вијенац на спомен-обиљежје страдалима, рекао је да Бијели Поток није заобишло дивљање усташа у коме је у једном дану убијено 54 српских цивила. „Одговорни који 1945. године нису кажњени за ове злочине, поновили су исте деведесетих година прошлог вијека. Ипак, ми смо се у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату организовали и успјешно одбранили Српску“, рекао је Савановић новинарима. Он је додао да је Српска створена и захваљујући свим

Бијели Поток Фото: РТРС

Обиљежавање 76 година од страдања Срба у Бијелом потоку

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у бањалучком насељу Бијели поток, обиљежава се 76-годишњица страдања Срба из овог мјеста. Сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку окупе се потомци жртава убијених у усташком покољу на Васкрс, 5. априла 1942. године. На највећи хришћански празник, усташе су убиле 55 Срба у Бијелом Потоку, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић и Адамовић. Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко -инвалидске заштите Републике Српске, Миленко Савановић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

Фото: Илустрација

У Београду се чувају докази злочина католичких свештеника

Записници о односима Независне Државе Хрватске /НДХ/ и њених савезника, односно о сазнањима Ватикана о почињеним злочинима свештеника Католичке цркве, налазе се у Архиву Министарства спољних послова Србије, пишу „Вечерње новости“. Ријеч је о архиви министра спољних послова НДХ Младена Лорковића, са посебним освртом на сазнања ватиканског кардинала Еугена Тисерона о злочинима католичких свештеника. Ту је, између осталог, похрањена и лична преписка Крунослава Драгановића, главног човјека задуженог за „пацовске“ канале, којима су усташки злочинци пребацивани у земље Јужне Америке. Архивски материјал у Министарству спољних послова Србије, који је ту пребачен 1946. године, до данас није пописан и систематизован, нити је доступан јавности. Један дио те грађе пребачен ЈЕ у Војни

Спомен-плоча у Јасеновцу са усташким поздравом "За дом спремни"

Усташки поздрав „За дом спремни“ биће враћен у Јасеновац

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је најава Координације јеврејских општина и Савеза антифашиста Хрватске да ни ове године неће учествовати у државној комеморацији жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац очекивана и једино могућа, јер је све извјесније да ће усташки поздрав „За дом спремни“ бити враћен у Јасеновац. Штрбац је подсјетио да је управо табла са поздравом „За дом спремни“ у Јасеновцу била повод да премијер Хрватске Андреј Пленковић формира Комисију за суочавање са прошлоћу која је имала рок да до 1. марта ове године изађе са приједлогом како друштво да се суочи са обиљежјима тоталитаристичких режима, под којим се сматрају фашизам, нацизам, усташтво и комунизам. –

Нема заједничке комеморације ни ове године

Координација јеврејских општина у Хрватској одлучила је да ни ове године неће учествовати у службеној комеморацији жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац под покровитељством хрватског Сабора, у спомен на 22. април 1945. и пробој 600 логораша, од којих је преживјело њих стотињак. „Јутарњи лист“ подсјећа да су разлози за бојкот познати – вишегодишњи напади на антифашистичко наслијеђе и све израженији сентименти за Независну Државу Хрватску и усташки покрет, често од институција и појединаца који су блиски државним властима. Tако бојкот службене комеморације настављају представници најбројнијих усташких жртава – осим Јевреја не долазе ни чланови Савеза антифашиста Хрватске, док представници Срба још нису одлучили. У априлу 2017. државну службену комеморацију пробоја бојкотовали

Поново одвојене комеморације на годишњици у Јасеновцу

Ни ове године неће бити јединствене комеморације у знак сјећања на жртве логора Јасеновац, као што није било претходне двије године, потврдио је за хрватски Тпортал предсједник савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин, а питање колико ће се комеморација одржати остаје отворено. Портал наводи да дубока подијељеност хрватског друштва посебно долази до изражаја сваке године уочи комеморације у Јасеновцу. Већ неколико година, наиме, уз службену комеморацију у организацији државног врха, одржава се још најмање једна, а неријетко и више њих. Услови за одржавање јединствене колоне сјећања на жртве усташких злочина нису се стекли нити ове године, рекао је Хабулин. – Јуче смо на нашем Извршном одбору анализирали шта

Старо сајмиште (Фото: Д. Јевремовић/Политика)

Немања З. Стефановић: Шта би са меморијализацијом Старог сајмишта?

Добро упућени претпостављају да је реч о имовинско-правним питањима везаним за одређене објекте који ће, према предлогу закона, бити у саставу будућег Меморијалног комплекса Већ годинама се најављује нарочити закон о меморијализацији Старог сајмишта, места где је, на територији Независне Државе Хрватске и уз њену дозволу, немачко војно заповедништво Србије у касну јесен 1941. формирало концентрациони логор за припаднике јеврејске и ромске заједнице, а од маја 1942. године за Србе и друге народе. Последња вест говорила је да је то готово па је нарочита комисија, којом је председавао епископ славонски Јован Ћулибрк, била угашена са образложењем да је она завршила свој део посла, односно припрему закона. Незванично је истога дана

Јевреји и Срби судјеловаће ове године у државној комеморацији?

Представници двију мањина годинама упозоравају да музејска поставка не пружа стварну слику онога што се у Јасеновцу догодило Након двије године бојкота представници српске и јеврејске заједнице ове би године поновно могли судјеловати у државној комеморацији у спомен на пробој 600 јасеновачких логораша 22. априла 1945. Темељ за могућу обнову сарадње подршка је премијера Андреја Пленковића да се обнови рад Савјета Спомен-подручја Јасеновац, који не функционише три, четири године. – Обнова Савјета је у процедури, разговори су отишли доста далеко и он ће врло вјеројатно ускоро бити поновно успостављен – рекао нам је предсједник загребачке Јеврејске општине Огњен Краус. Иако је задовољан Пленковићевом подршком обнови Савјета, Краус за сада не

Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар Оригинална архивска грађа Независне државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална  грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића. У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године  формирала Међуресорску радну групу за спровођење Анекса Д Споразума о питањима сукцесије чији је задатак да Координационом телу владе

Десничари траже архивску грађу из Београда

Хрватски десно оријентисани портали процјењују да Србија неће дати Хрватској документацију из усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ и због тога криве „неспособне“ хрватске политичаре. Хрватска десница сматра да Србија том документацијом указује на геноцидност НДХ. Хрватски десничари настоје да ублаже или фалсификују историјске доказе о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима и сматрају да би им уступање документације могло помоћи у томе. У београдским архивама налази се 340 кутија оригиналне грађе о НДХ. Милан Tерзић, директор Архива Југославије, не зна зашто се та прича сада подгријава у јавности, јер је у свијету службени став архивске струке да се фондови не могу одвајати. „Ако Хрвати хоће документе, нека дају паре и

Усташе спроводе жене и дјецу са Козаре © wikipedia/Muzej Istorije Jugoslavije

Загреб ће морати да се задовољи копијама докумената о НДХ

Покушаји Загреба да из Београда извуче оригиналну архивску грађу у 340 кутија о Независној Држави Хрватској /НДХ/, гдје се налазе и важни документи о усташким логорима и злочинима усташких полицијских и војних формација, неће уродити плодом, пише београдска „Политика“. Иако се у својим захтјевима да им се врати грађа, коју су партизани заплијенили 1945. године, представници Хрватске позивају на Анекс Д Споразума о питањима сукцесије из 2002. године, хрватски историчари и институције ће морати да се задовоље копијама докумената, наводи лист. Директор Архива Југославије Милан Терзић сматра будалаштинама такве захтјеве за предавање историјских докумената будући да архивски фондови, па и они из времена НДХ, не могу тек тако да се

Никола Милованчев: Прилози о Србима страдалим од партизана и КП Хрватске (2)

  Кaзивaњe Мане Пешута о убиству дечака Николе Вукелића и његових родитеља Маре и Раде из Вере код Плашког. Пише: Никола Милованчев: Приликом убистава Срба од стране КП Хрватске на подручју Лике наилазимо и на неретке примере да су приликом убистава родитеља убијана и деца. Један од таквих жалосних примера је случај породице Вукелић из села Вера код Плашког. На жалост, многи од злочина хрватских комуниста остаће непознати јер су жртве партизана сакриване и изостављане из пописа страдалих у II. светском рату. Тако и ово троје убијених из породице Вукелић у селу Вера код Плашког није евидентирано у попису ратних жртава Плашчанске долине који је објављен у зборнику „Плашчанска долина

У Ослу промовисано друго издање књиге „Ради ти, дијете, свој посао!“

У дворани Цркве Светог Василија Острошког у Ослу промовисан је роман „Ради ти, дијете, свој посао!“ српског писца Момира Васиљевића. Васиљевић је рекао Срни након синоћње промоције да је ово биографски роман о животу и херојском страдању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу, као и укупним земаљским бивствовањем, постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. „Његова последња реченица коју је изговорио у тренутку када се на њега обрушила сва силина сатанске мржње усташа и њихове цркве према Србима и православљу – `Ради ти, дијете, свој посао` – у српском је народу и у његовој нововековној историји, постала највећа српска реч“, појашњава писац избор наслова свог романа. Роман је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.