Стратишта НДХ Архиве - Страница 176 од 356 - Јадовно 1941.

Рогатица: Одржана промоција документарног филма и књиге „Душу нису убили“

22. март 2018.

У Рогатици је синоћ одржана промоција документарног филма и истоимене књиге свједочења „Душу нису убили“ ауторке Мире Лолић Мочевић и историографске монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20-ом вијеку“ аутора доцента др Драге Мастиловића. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/03/22/tvclip026766.mp4 Кроз низ постресних свједочења овај пројекат је историјски приказ голготе коју је српски народ преживљавао током 20-ог вијека. Ауторка Мира Лолић Мочевић каже да је цијели пројекат замишљен као мултимедијални пројекат који се састоји од документарног филма о страдању Срба у БиХ у цијелом 20. вијеку, док доцент др Драго Мастиловић истиче да Србе у БиХ штити још само институционални оквир Републике Српске и да, ако не би било тог оквира, не би

Откривена спомен плоча Јеврејима жртвама Холокауста

22. март 2018.

На згради у улици Високог Стевана 2 у Београду, у којој се од јесени 1941. године до марта 1942. налазила јеврејска болница, данас је откривена спомен плоча у знак сећања на Јевреје жртве Холокауста. „Овај догађај је јако значај за јеврејску заједницу јер се после више од 75 година ставља спомен плоча на место стратишта јер је у периоду између 18. и 22. марта 1942. године из ове зграде, у којој је била јеврејска болница, 800 Јевреја са јеврејским лекарима и медицинским особљем, као и чланицама Јеврејског женског друштва одведено камионима душегупкама у смрт”, рекла је председница Женске секције Јеврејске општине Београд Софија Француски Леви. Она је појаснила да је

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Почео парастос за жртве усташа у Старом Броду

22. март 2018.

Парастосом у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда, који служи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, почело је обиљежавање 76 година од када су усташе „Црне легије“ Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ. Парастосу присуствују пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Фоча, Ново Горажде, Вишеград, Рогатица, Соколац, као и велики број представника удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађана са подручја ових општина. Послије парастоса биће освештан темељ Спомен-музеја у Старом Броду, након чега ће бити положени вијенци на спомен-плочу, те

Китаровићева ћутала пред усташком реториком

22. март 2018.

Хрватски либерални портали извјештавају о скандалима које је изазвала Колинда Грабар Китаровић током предсједничке посјете хрватској дијаспори у Јужној Америци и бројним усташким провокацијама које је прећутала. Поздравни говор Tомислава Фрковића, предсједника Међудруштвеног одбора хрватских удружења и установа Аргентине у цијелости је објављен на неколико интернет портала. Фрковић је прво оптужио два бивша хрватска предсједника /Стјепана Месића и Иву Јосиповића/ да су „изворни представници југословенске идеологије“, те да су готово поништили „суверенистичку политику Фрање Tуђмана и тешко оптеретили хрватску будућност“. Китаровићева, након тих реченица није напустила пријем, а Фрковић је у обраћању замјерио хрватским властима да „тетоше српску мањину“, јер је број њених посланика у Сабору двоструко већи од представника

У Старом Броду обиљежавање 76 година од усташког покоља

22. март 2018.

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити обиљежено 76 година од усташког покоља над више од шест хиљада српских цивила, углавном жена и дјеце. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су офанзиву у прољеће 1942. године, у намјери да протјерају и побију српско становништво. Злочин је деценијама прикриван, под изговором братства и јединства. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942 … Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом | Јадовно … Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на … Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства Страдање породице

Обиљежавање 76 година од усташког покоља 6.000 Срба у Старом Броду

22. март 2018.

У Старом Броду код Вишеграда данас ће бити обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ, најавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Свештеник Драган Вукотић подсјетио је да је у прољеће 1942. године из Сарајева кренуло 10.000 усташа са намјером да протјерају и побију српско становништво, а српски народ са подручја Сарајева, Олова, Кладња, Романије, Сокоца, Хан Пијеска и Рогатице у збјеговима је кренуо према Вишеграду да пређе Дрину и спас потражи у Србији. „У Вишеграду италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збјегови су кренули низ Дрину према селима Милошевићи и Стари Брод гдје се налазила скела“,

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге (ВИДЕО)

22. март 2018.

Данас се навршава 76 година од усташког злочина у Старом Броду, код Вишеграда, када је у кањону Дрине убијено око 6.000 српских избеглица. Месецима раније, Вишеград је био крцат људима, који су, после припајања Босне и Херцеговине Независној Држави Хрватској, покушавали да се спасу, бежећи ка Србији. Граница је, међутим, за њих била затворена, али се, захваљујући једном ужичком машиновођи, који је у Вишеграду, отео воз, барем 500 српске нејачи спасило и пребегло до ужичких села. Била је то крађа за понос. Бекство из окупираног Вишеграда, са око 500 избеглица које је тајно сместио у вагоне, и јурњава пругом ка Србији. Машиновођа Војин Никитовић, је одабрао погодно вече, отео локомотиву,

Ливањско поље – непосредно пред рат 1992. године

21. март 2018.

У кратком видео запису аутор документуjе локалитете српског страдања са малоброjним и тада jош очуваним споменицима жртвама побиjеним 1941.г. од стране хрватских усташа. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска“ Везане виjести: Вађење костиjу из jаме Равни Долац 1991. године Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. април 2012. године.

„Tопола ужаса“, причвршћена

20. март 2018.

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац изјавио је данас у Доњој Градини да је „Tопола ужаса“, која је због водостаја ријеке Саве дијелом у води, причвршћена и, за сада, заштићена правовременом реакцијом руководства и запослених те јавне установе. Бањац је рекао да, уколико ниво Саве буде растао, постоји могућност да ријека однесе „Тополу ужаса“ и најавио да ће у наредном периоду Одбор за Доњу Градину Министарству просвјете и културе Владе Републике Српске кандидовати пројекат и размотрити могућност да она буде измјештена на вишу коту. „`Топола ужаса` је добрим дијелом у води. Приликом рестаурације није предвиђено да она буде учвршћена за стубове, само је положена. Радници и директор Јавне

Беседа после опела преподобномученицима Житомислићким 1991. – † Патријарх Павле и † митрополит Владислав

20. март 2018.

Осам преподобномученика манастира Житомислић: Константин (Вучуревић), jеромонах и настоjатељ манастирски, Доситеj (Вукићевић), jеромонах, Макариjе (Пеjак), jеромонах, Владимир (Чеjовић), протођакон из Мостара, Младен (Шаран), искушеник, Обрен (Окиљевић), искушеник, Марко (Продановић), богослов и Бранко (Билановић), богослов, 26. jуна 1941. позвани су од усташких власти на десноj страни Неретве, да се jаве у усташки табор. Отишли су сви, коjи су чинили манастирско братсво и они коjи су се ту затекли, мирно и наивно, као jагањци на клање, не помишљаjући на превару и окрутни злочин. Мучени су од усташа и потом одведени до jаме Видоње, у брду изнад Неретве. Ту су живи бачени и на њих jе набачено камење. Јама послиjе рата ниjе била

Трaгедијa Пребиловaцa је библијских рaзмјерa

20. март 2018.

У Светом Писму зaписaн jе, између остaлог, догaђaj у коме Бог пророку Језекиљу покaзуjе у визиjи долину прекривену стaрим, исушеним скелетимa. Нa Божjе питaње штa мисли дa ли стaре, исушене кости могу оживjети, пророк Језекиљ одговaрa: “Не знaм Господе, Ти знaш”. Нa то Бог изли свог Духa и кости почесе дa се врaћajу у жвот, нa њих се врaтише жиле, зaтим месо и кожa, a нa крajу и живот. Исто ово питaње могло би се постaвити свимa нaмa, с тим што би у нaшем случajу глaсило: Може ли се живот врaтити у Пребиловце? Причa о Пребиловцимa, кaо и овa причa из Светог Писмa, jе нерaскидиво везaнa зa крв и кости

Због издајника погинуле десетине рањеника

18. март 2018.

Приjедор – Иако jе од Другог свjетског рата прошло 77 године, сjећања на таj период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиjеде. Пред очима jоj jе слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаjа од 1. jануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када jе због издаjе погинуло на десетине рањеника и партизана од неприjатељске авиjациjе. Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте краjишке бригаде пребачена jе у штаб дивизиона коjим jе командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. jануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У хрватском селу Мотике, коjе су партизани заузели у тоj акциjи, био jе велики броj рањеника. – Рањеници су били распоређени по

Уништавање Спомен храма и моштију пребиловачких новомученика

18. март 2018.

Уништавање Спомен храма са криптом, саркофагом и костима хиљада жртава хрватских злочина, као и сеоског гробља и насеља Пребиловци jе било дио злочиначког плана коjи коjи jе оствариван у рату против Срба на простору бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. виjека. То потврђуjу и мемоари ратног злочинца Јанка Бобетка, обjављени под насловом „Све моjе битке“, а посебно заповjест за напад на Пребиловце и хвалоспjевна десетерачка пjесма непознатог аутора, обjављени у овоj књизи.Таj рат се наставља и траjе и данас само другим средствима и усмjерен jе против невиних жртава српског народа.. Пребиловачки мученици, два пута убиjани, и даље су ратна мета, сада преко прикривање истина и његовања заборава жртава. Тиме би

Руковет српских страдања

17. март 2018.

Наше удружење Ћирилица из Требиња, заједно са Просвјетом из Фоче и уз увијек свесрдну помоћ Културног центра Требиње организовало је представљање књиге Пред сјенима српских мученика приређивача Рада Лаловића. Ријеч је о другом издању књиге, с обзиром на то да је након објављивања првог издања приређивач утврдио да поетски збир овакве тематике није раније постојао, стога је књига у другом издању допуњена значајним бројем пјесама. Вече је одржано 15. марта у Галерији Културног центра у Требињу. Поред Весне Андрић, предсједнице Ћирилице, која је водила програм, учесници су били Раде Лаловић, приређивач, Дарка Деретић, проф. српског језика и књижевности, Душко Крсмановић, такође проф. српског језика и књижевности и Владимир Пантовић, директор Центра за културу и информисање Фоча. Емотивној атмосфери

Херцеговци у Србији: Пребиловце прогласити за Меморијални центар

16. март 2018.

– Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју – Председнику Републике Србије Александру Вучићу – Председнику Републике Српске Милораду Додику – Члану предсједништва БиХ Младену Иванићу – Председнику Владе Републике Српске Жељки Цвијановић – Епископу захумско-херцеговачком Григорију Предмет: Подршка и помоћ многострадалном и угроженом селу Пребиловци у Херцеговини Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве, у саставу општине Чапљина. Свима вама добро је познато да је ријеч о најстрадалнијем селу у Другом светском рату у Европи и представља један од највећих симбола страдања Срба у геноциду злочиначке НДХ. Пребиловци се налазе у једном од најстрадалнијих подручја – Доњој Херцеговини, где је српски народ скоро потпуно истребљен усташким геноцидом у