Другог, завршног дана Седме међународне конференције о утврђивању истине о Јасеновцу, представљени су радови који додатно освјетљавају посљедице расних закона такозване Независне Државе Хрватске и улогу Алојзија Степинца. “Јасеновац је по броју жртава треће стратиште у Европи, а по начину ликвидације људи, логорима за дјецу и радним логорима који су служили томе да брже доведу до уништења људи – први у Европи”, истиче некадашњи предсједник Владе Републике Српске Владимир Лукић. На Конференцији у Бањалуци, коју су организовали Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу и Удружење Јасеновац-Доња Градина, учествује 30 аутора из: Републике Српске, Србије, Велике Британије, Њемачке, Русије и осталих држава. “Истина о Јасеновцу се још увијек налази у историјском

“Један од водећих стручњака за повијест НДХ” Александер Корб продружио се онима који тврде да српска страна преувеличава број настрадалих у Јасеновцу и поздравља идеје о „новом бројању” жртава “Водећи светски стручњак” за НДХ Александер Корб (42), у понедељак је, путем Б92 и још неких српских портала, поручио да сматра да српска страна бројем од 700.000 преувеличава број настрадалих у Јасеновцу и поздравио је идеју Колинде Грабар Китатровић “о новом бројању” жртава у НДХ. У “Јутарњем листу”, дан раније, “један од водећих стручњака за повијест НДХ” Александер Корб рекао је исто то. Ново је да је Корб за 24 сата од једног од водећих у Хрватској постао водећи стручњак за

У најновијем контроверзном остварењу свјетске кинематографије данског редитеља Ларса фон Трира “Кућа коју је Џек саградио”, које је приказано недавно на Канском фестивалу, појављује се и слика усташког клања у логору Јасеновац. Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић је рекао за “Блиц” да се ова фотографија, попут многих других које илуструју наратора који говори о злу у људима, појављује на секунд. “Фотографија се појављује буквално на блиц, већина је и није препознала, уз многе друге које илуструју рат и зло које ратови носе са собом”, рекао је Пантелић, додајући да међу фотографијама има највише слика Хитлера. Ова фотографија се може наћи на “Википедији” у тексту “Геноцид у НДХ”, потписана са “Усташки

Најбројнија је група оних критичара који воле да другима држе лекције. Волео би да за почетак од таквих чујем одговор на питање: Шта је дотични урадио да се направи списак страдалника из његовог родног места Од времена почетка распада Југославије 1991. године па до данас у јавности се оглашавају нови тумачи прошлости, нарочито српске, са обиљем неутемељених података, уз кривљење прихваћених чињеница и голим лажима. Њихове омиљене теме су Срби из периода Винчанске културе, ратне жртве (са посебним освртом на Јасеновац)… Немам намеру да расправљам са мноштвом разноразних скрибомана и универзалних зналаца свега и свачега. Реаговао сам и то ћу чинити убудуће само на тврдње из области којом се бавим

Чланови Српског културног друштва из Офенбаха су на путу ка Бањалуци посетили Меморијални центар Јасеновац, који се налази на месту некадашањег концентрационог логора у коме су током Другог светског рата усташе масовно убијале Србе, Јевреје и Роме. Мартина Барешић, кустос Музеја Јасеновац, која је у двоипочасовном обиласку члановима СКЦ детаљно описала много тога што се у тим несрећним временима дешавало. Иницијатор доласка у Јасеновац био је Душан Бачкоња. Он је провео два месеца у музеју припремајући практични рад. – Пре неколико година смо отац и ја посетили Јасеновац. Мог прадеду Благоја Бачкоњу одвеле су усташе и овде је убијен. Моји су пореклом из Срема, који је тада припадао НДХ. Били

У Београду је синоћ премијерно приказан документарни филм “Дијанина деца” о Дијани Обексер Будисављевић, која је спасила више од 7.500 српске дјеце из усташког логора Јасеновац. Премијери у Југословенској кинотеци присуствовао је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је рекао Срни да то што је Дијана Будисављевић урадила треба да буде порука свима, те да је њена хуманост и доброта у најтежим условима дошла до изражаја. Он је додао да Дијана Будисављевић дјецу спашавала, ризикујући властити и живот своје породице. “То је порука која треба да буде примјер свим хуманим људима”, рекао је Савановић. Према његовим ријечима, Дијана Будисављевић је имала снаге, храбрости, хуманости, развијену

Нови ауторски пројекат ауторке РТС- а Слађане Зарић, „Дијанина деца” посвећен је жени која је спровела највећу акцију спасавања деце у Другом светском рату. Осим документарног филма који ће бити емитован на РТС- у, у Дому војске у Београду току је и истоимена мултимедијална изложба. Дијана Будисављевић, Аустријанка удата за српског хирурга Јулија Будисављевића, спасла је од сигурне смрти више од 7.500 српских девојчица и дечака из концентрационог логора Јасеновац у Независној држави Хрватској. У систему логора Јасеновац убијено је око 20.000 српске, јеврејске и ромске деце. “Заједно са Министарством одбране и РТС- ом одлучила сам да направимо свеобухватан пројекат, да то не буде само документарни филм, већ да то

У Бањалуци ће данас и у сриједу бити одржана Седма међународна конференција о Јасеновцу посвећена научним и стручним погледима на геноцид који је над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату починила Независна Држава Хрватска. Организатор ове конференције је Удружење Јасеновац-Доња Градина и Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу. Седма међународна конференција о Јасеновцу биће одржана у вријеме учесталих покушаја да се систем концентрационог логора Јасеновац потисне у заборав и да се број жртава минимизира, а логор преименује у радни логор и, повлачењем разних непримјерених паралела, редефинише сам појам геноцида. Учесници Конференције размотриће и појаву радикалних идеологија у контексту глобалних процеса, саопштено је из Удружења Јасеновац-Доња Градина. Конференцију

Ко се Бога не боjи и људи не стиди, таj може величати наjгоре злочине као победе. Пре неку годину (београдски Курир, 11. децембар 2006, 5), могли смо од Стипе Месића сазнати да су “у Другом свjетском рату Хрвати два пута побиjедили и ми немамо разлога ником се испричавати… Ми смо два пута побиjедили, а сви други само jедном. Ми смо побиjедили 10. травња (10. априла 1941. године, на челу с Антом Павелићем – ИП), кад су нам силе осовине признале Хрватску, и побиjедили смо послиjе рата (уз Јосипа Броза – ИП), jер смо се нашли… опет с побjедницима”. И погрешио jе, дакако, будући да су Хрвати извоjевали много више победа,