arrow up
Љубан Једнак и патријарх Павле

Љубана клали 1941, истерали га 1995, а сада баш ту славе

„Новости“ у породици Љубана Једнака, јединог Србина и преживелог сведока усташког масакра. Намерно су изабрали 5. август када је било велико страдање. НИЈЕ случајно назови певач Марко Перковић Томпсон, у својој домовини популаран због изразитог усташтва, одабрао баш Глину да у њој одржи концерт у оквиру обележавања „Олује“. Усташки пир направио је у месту које је један од симбола страдања Срба у фашистичкој НДХ. Концерт је одржан 100 метара од наше породичне куће и исто толико од некадашње глинске православне Цркве Пресвете Богородице, у којој су, 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941, усташе свирепо, ножевима „србосјецима“, поклале више од 1.700 Срба. Место концерта је, дакле, „пажљиво“

Положени вијенци на партизанску спомен – костурницу

У Мокром код Пала данас су положени вијенци на Спомен-костурницу погинулим борцима Народноослободилачког рата од 1941. до 1945. године, као и у Спомен-соби за 70 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце на Спомен-костурницу, гдје је уписано око 500 имена погинулих са подручја мјесне заједнице Мокро, положили су делегација СУБНОР-а, начелник општине Пале Бошко Југовић, предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина, предсједник Управног одбора Завода за запошљавање Бошко Томић и грађани. Предсједник Мјесне борачке организације Мокро Ранко Минић рекао је Срни да се сваке године на данашњи дан сјећају оних који су дали живот за овај крај. „Мјештани су 1941. године узели оружје у руке и кренули у борбу против

Зоран Шапоњић

Јеси ли, можда, чула за Пребиловце, Европо?

Нешто дубоко није у реду са судом оних који нам суде и који нас тако лако осуђују. Ни са судом, ни са правом, са правдом, са правичношћу, да не кажем са људскошћу, јер, одавно код њих људскости нема. Заиста, има ли краја лицемерју покварене Европе? И, чуди ме што прекјуче нису у Загреб дошли са тенковима, са борним колима и авионима, у угланцаним униформама да парадирају заједно са онима који су 1995. победили оне несрећне мајке, бабе и децу у избегличким колонама па сад то славе. Били би у Загребу дочекани цвећем, барем Загреб има искуства у дочецима са цвећем! И, дубоко сам убеђен да то, што нису дошли у

Фото: Хајат

Дукић: Спомен Чесма у Фазлагића кули – увреда за Србе

Савез логораша Српске осуђује поступак бошњачких власти у Сарајеву које су отвориле спомен-чесму у Фазлагића Кули, највећем усташком упоришту и стратишту Срба у Другом свјетском рату код Гацка, указујући да те власти годинама оспоравају Србима право да подигну спомен-плоче и обиљеже мјеста страдања српског народа у протеклом рату на подручју ФБиХ. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је Срни да отварање спомен-чесме „у част страдалим Бошњацима“ у Фазлагића Кули представља увреду за српски народ. Он је подсјетио да су Бошњаци подигли спомен-плоче својим страдалима у Републици Српској у Козарцу, Кератерму, Мањачи, Дервенти, Вишеграду, док се то право оспорава породицама српских жртава рата у ФБиХ. Дукић је рекао да

СНД Пребиловци: Постављен крст на Краварици и положено цвијеће у Неретву

СНД Пребиловци неуморно настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања смогли снаге да организују аутобус са 73 ходочасника. Они су дошли из Србије да на достојанствен начин дају свој допринос у обиљежавању славе Светих Пребиловачких новомученика. Са собом су донијели крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који су, по благослову чапљинског пароха Марка Гојачића поставили на Краварици, уочи славске литургије. Ријеч је о једном од 47 локација на којој су од стране усташких кољача страдали Пребиловчани. – На овом мјесту усташе су 1941. заклале 27 Срба. Међу њима је било 19 дјеце. Ту је убијена бака Мара Медан

Нема правде за убијене Српске цивиле из Јежестице

Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет „Јежестица“ налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који „скупљају прашину“ по ладицама правосуђа БиХ. Она је подсјетила да је овај предмет требало да буде завршен крајем 2015. године када је требало да буде подигнута оптужница, али се ништа по том питању није урадило. „Питамо

И они су наши

У Православном мисионару – подлиску Гласника Српске православне цркве, 1965. године објављена је прича о страдалничком мјесту Трибањ Шибуљини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. марта. 2016. године. Отац Лаврентије Трифуновић пише о тој трагедији која се и 60-тих година кроз своје посљедице осјећа на сваком кораку. Преносимо његов текст. Тамо где се кршевити Велебит спушта у море, на педесетом километру северно од Задра, лежи усамљено најмање и које је највише страдало православно село далматинске епархије – Трибањ. Лепо кристално море, које га  запљускује, и  свеж  планински поветарац који се спушта са Велебита,  те ублажава  летње врућине, чини  ово место једним од најлепших

Гацко: Освештано спомен – обиљежје

Свештенство Гатачких парохија са игуманом Манистира Голије освештали су данас новосаграђено спомен-обиљежје на коме су исклесана имена 153 погинула борца Војске Републике Српске одбрамбено-отаџбинског из Гацка. Прије освештања споменика које је дјело архитекте Ранка Окуке у храму Свете Тројице служен је парастос погинулим борцима, постројавање припадника Гатачке бригаде и изнесене су ратне заставе. Начелник општине Гацко Милан Радмиловић открио је споменик и у обраћању присутнима  изразио задовољство јер је завршено спомен-обиљежје које се како каже градило годину дана. „Споменик је дуг према једној великој генерацији која је уградила животе у темеље Републике Српске“, рекао је Радмиловић и напоменуо да је споменик већином  финансирала ова општина. Предсједник Борачке организације Републике Српске

Пребиловци- симбол страдања и васкрсења

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са бројним свештвенством служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици, а кумови празника било је братство Драгичевић из Пребиловаца. Владика Атанасије у бесједи је подсјетио да су Пребиловци у посљедњем рату по други пут уништени и да је на том мјесту након рата затекао све сравњено, а кости запаљене. „Злочинци су палили кости Пребиловчана. Овдје смо 1991. године сахранили 40 сандука костију, а након рата остатке смо сакупили у седам сандука. Тешко онима који

Павле Булут: Бог је хтио да преживим усташке злочине у Пребиловцима!

Из шуме у којом смо се скривали недјељама бјежали смо према  Хутову блату, преко Ријеваца и Мрвића, на правцу на којем је каснила усташка блокада. Дјед и Михо су се одвојили. Дједа су то јутро ухватили и убили у Шарића смрекама, заједно са Миланом Медићем. Пребиловчанин Павле Булут (89) у рату је изгубио десет чланова породице. Имао је мање од 14 година када су усташе упале у његово родно село и направиле злочин који је ово мјесто уписало у свјетску историју као најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. Павелићеви кољачи су 6. августа 1941. године убијали жене и дјецу бацајући их у јаму Голубинку код Шурманаца. У Пребиловцима је

КРСТОМ ПОБЈЕЂУЈ: СНД Пребиловци обиљежиће мјесто страдања на Краварици

СНД Пребиловци и ове године настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања пута ходочасника смогли снаге да организују аутобус путника који ће из Србије доћи да на достојанствен начин прославе славу Светих Пребиловачких новомученика. Овога пута доносе и крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који ће бити постављен на Краварици. Према ријечина предједника СНД Пребиловци, мјештани овог села су у вријеме усташких злочина убијани на 47 локација. – Највише је убијено у Шурманачкој јами око 600 жена и дјеце. На терену Пребиловаца убијено је око 200 српских становника села. Ни једно стратиште није обиљежено. Сматрамо да највећа треба

Полагање вијенаца - Вуруне, Нови Град Фото: РТРС

У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.

У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe. На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока. Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe. Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицима, као и у Масловарама парастосом у храму Свeтe

Обиљежавање 77 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару (ФОТО)

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту, почело је обиљежено 77 година од убиства 5.500 Срба, Јевреја и Рома у Санском Мосту на Илиндан 2. августа 1941. године. На санском Шушњару, на Илиндан, прије 77 година усташе су под окриљем злочиначке Независне државе Хрватске, на звјерски начин убиле бројне српске и јеврејске породице. У цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту служена је литургија, након чега је на санском Спомен гробљу „Шушњар“ служен парастос. Преживјели, потомци жртава и бројне делегације положиле су вијенце. Поручено је – невине жртве, страдале од усташке руке, никада не смију бити заборављене, а Спомен гробље „Шушњар“ требало би да добије статус и ниво,

crkva.jpg

Данас, након 77 година, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

Ових дана, око празника Светог Илије, навршава се седамдесет и седам година од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. августа. 2017. године. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.