Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Одсјек за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци покренули су пројекат о мапирању места страдања прве фазе Холокауста у Србији и Хрватској, чији је наслов Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској (Killing Sites – First Stage of Holocaust in Serbia and Croatia). Резултати мапирања ће бити јавно представљени  на округлом столу у суботу 1. јула 2017. у 16 часова у Београду у Центру за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21. У првој фази Холокауста убијено је преко милион европских Јевреја, углавном у масовним стрељањима. У Србији под немачком окупацијом, током јесени 1941. године, убијени су готово сви јеврејски мушкарци. Заједно

У Саборном храму, који су чекали пуних седам деценија, колико је прошло од добијања дозволе турских власти 1859., до 1929. године, кад је црква завршена, односно осам деценија, ако се рачуна кад је освећена, Срби, нажалост, нису дуго уживали. Други свјетски рат је харао Европом, а почетком априла 1941. године стигао је и на наше просторе. Београд је бомбардован 6. априла, а већ сутрадан, лицем на Благовијести, прве бомбе пале су и на Бању Луку. Десетог априла проглашена је такозвана Независна држава Хрватска, монструозна творевина која је ускоро почела да показује зубе. Њемачки авиони, који су неколико дана кружили изнад града и митраљирали становништво, почеше бацати и бомбе на град.

На Тјентишту ће данас бити обиљежене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом свјетском рату. Обиљежавању, које заједнички организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Програмом је у 11.00 часова предвиђено полагање цвијећа на Централном споменику народним херојима – Спомен костурница, а у 11.20 часова планирано је обраћање званичника. У 11.45 часова планиран је културно-умјетнички програм, а у 12.30 часова ручак за учеснике. Против 120.000 њемачких, италијанских, бугарских и снага усташке Независне Државе Ххрватске и уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана са којима је

Предсједник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве /СПЦ/ владика пакрачко-славонски Јован рекао је да су православни Срби који су убијени у Пиви 1943. године равни древним мученицима страдалим за своју вјеру. “Велики гријех и дуг Социјалистичке Југославије је тај што се о овом мјесту дуго ћутало. Никада није касно да се дуг испуни”, рекао је владика Јован на сједници Одбора за Јасеновац која је одржана данас у Долима у Црној Гори. Он каже да су данас окупили у Долима у Пиви 74 године од страдања Срба у том мјесту како би “прославили Пивске мученике и принијели им бескрву жртву”. “Пивски мученици се сада враћају кући у велику

У Долима у Пиви обиљежене су 74 године од страдања православног народа када је за вријеме Пете офанзиве 1943. године јединица “Принц Еуген”, састављена од њемачких фолксдојчера и херцеговачких усташа, оставила за собом пустош убивши око 1.260 Пивљана. Само у Долима 7. јуна за сат су убили 522 људи, међу којима 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту. Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Свету архијерејску литургију служио је епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесто страдања окупио се већи број Пивљана. “Ово мјесто, као

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана православног празника Тројице 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је да се у комунистичком режиму прикривала права истина и прецизно дефинисање жртава овог злочина иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле. Николић је рекао да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да се у Сребреници “уобичајило” да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Одавање почасти за више од 250 Срба које су убиле усташе други и трећи дан Тројчиндана 1943. године и обиљежавање 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје биће организовано данас, другог дана Тројчиндана. Предсједник Борачке организације у општини Сребреница Гојко Симић рекао је да ће у 10.00 часова код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није

На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони изнад града, као и експлозије и дим од последица бомбардовања. Историјски архив града Новог Сада објавио је на свом Јутјуб каналу до сада невиђен снимак бомбардовања Новог Сада из 1944. године. Како су рекли у архиву, снимак је недавно откривен и потом сређен у сарадњи са РТВ и приказан током изложбе о 70 година од ослобођења Новог Сада, а сада је постављен на интеренет како би и шира јавност имала прилику да га види. На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони