„Игре бројева” Мирка Демића у режији Марка Мисираче на Великом школском часу у Шумарицама 21. октобра Крагујевац – Жртве нацистичке одмазде 21. октобра 1941. оживеће и ове године у Шумарицама, једном од највећих страдалишта цивила у Другом светском рату на овим просторима, а са њима и неизбежно зло које истрајава упркос нашим покушајима да га елиминишемо из свести, историје, сећања. У делу „Игре бројева” Мирка Демића, директора Народне библиотеке „Вук Караџић”, које ће 21. октобра, по традицији, бити изведено крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, главну улогу подједнако носе и живот и смрт, и невини и џелати, и добро и зло. Преплићу се, покушавајући једно друго да надјачају, у

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Када имате документе гдjе страна коjа jе починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити обjективност нити приписати субjективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе “Година страдања – 1942” Ведрана Адамовић. У Музеjу Козаре у Приjедору по први пут jавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. Међу десетинама докумената и фотографиjа коjи

Председник Србије Александар Вучић положио је венац на спомен обележје на стратишту у Јајинцима, где се одржава државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих у Другом светском рату Председник Србије Александар Вучић положио је данас венац на спомен обележје на стратишту у Јајинцима, где се одржава државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих у Другом светском рату. Државној церемонији присуствују и председница Скупштине маја Гојковић, премијерка Ана Брнабић, министри у влади, представници Српске православне цркве, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда и општине Вождовац. Скупу присуствују дипломатски и војно-дипломатски представници више од 20 држава, представници Националног савета ромске националне мањине, Савеза

Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић изјавио је данас у Јајинцима код Београда да је јако важно да се трајно његује сјећање на невино страдале у периоду Другог свјетског рата и у свим ратовима када су људи невино страдали. Ђокић је Срни рекао да Влада Србије и Србија као држава, томе дају изузетно велики значај организацијом низа комеморативних скупова као што је овај у Јајинцима, чему се придружује и Влада Републике Српске. “Управо због тога сам овдје данас као представник Владе Републике Српске да одамо дужну почаст свим невино страдалим у протеклом периоду Другог свјетског рата, посебно имајући у виду колико је српски народ тада био изложен

Полагањем вијенаца на споменик антифашистима и пријемом у Градској управи Бијељине данас су чланови СУБНОР-а обиљежили дан првог ослобођења града у Другом свјетском рату 1943. године. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић обећао је потомцима и поштоваоцима тековина антифашистичке борбе да ће све бисте народних хероја из Семберије, које су у ранијем периоду оштећене и уклоњене са градски улица, бити враћене на једно мјесто у Градски парк. “Не смијемо заборавити велике жртве и борбу народа против фашизма као највећег зла у историји”, рекао је Мићић на пријему за чланове градске организације СУБНОР-а и њихове госте из удружења антифашиста у сусједној Србији и Федерацији БиХ. Предсједник СУБНОР-а у Бијељини Михајло Видић подсјетио је

У мјесту Каран, код Приједора, одржан је традиционални народни збор, чиме је обиљежено 76 година од формирања Каранског батаљона, који је у Другом свјетском рату дао 15 народних хероја. Борци Каранског батаљона ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен-бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић подсјетио је да је са Карана кренула одбрана народа Козаре. “Ове велике жртве не можемо заборавити и зато се сваке године на овом часном мјесту сјетимо устаника и да упутимо поруку да градимо бољи Приједор и Републику Српску”, нагласио је Ђаковић. Он је додао да су се на пут и свијетлу традицију

Рашће брду код Котор Вароша данас је обиљежена 75 година од страдања 20 бораца Народно-ослободилачког рата и цивила, које су убиле усташе 1942. године. Код Спомен-костурнице служен је парастос за страдале, а затим су положени вијенци. Начелник општине Котор Варош Зденко Сакан истакао је да сјећање на овај догађај треба да указује млађим покољењима да се прошлост не смије заборавити. “Овдје смо да покажемо да се сјећамо и памтимо ову жртву која је огромна и која је показала колико су народи овдје слободољубиви и воле правду, а наша је обавеза да тековине антифашизма и цивилизованог свијета баштинимо”, поручио је Сакан. Дане Маглов је у име Борачке организације општине Челинац рекао

Београд – На Берлинском конгресу одлучено је да Аустроугарска има право да окупира БиХ. Та одлука, чије је спровођење запалило Балкан, донета је и због страха од евентуалног уједињења Срба са две стране Дрине. Овако професор др Радослав Гаћиновић почиње своје капитално дело „Насиље над Србима у 20. веку“, у коме је детаљно описао сва страдања кроз која је наш народ прошао у прошлом веку. Књига у два тома почиње далекосежним одлукама Берлинског конгреса, „претреса“ минули век који је окончан бомбардовањем Србије, а завршава се косовским проблемима који још нису решени. А они су почели оснивањем Прве призренске лиге, крајем 19. века, када је скован план о „великој Албанији“. „Прва

На подручју града Добоја данас је почело обиљежавање устанка народа добојског краја у Другом свјетском рату, које је организовало Удружење антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/. Делегације Удружења антифашиста и бораца НОР-а, организације која настављају традицију НОР-а, као и представници Градске управе положили су вијенце на Спомен-костурници у парку Народних хероја у Добоју. Предсједник добојског Удружења антифашиста и бораца НОР-а Новак Радојчић напоменуо је да је програмом обиљежавања предвиђена и свечаност код Спомен-обиљежја на озренском вису Преслица са којег су партизански одреди у ноћи између 23. и 24. августа 1941. кренули у акцију ослобађања Добоја од усташко-фашистичких снага. Радојчић је подсјетио да је из добојског краја у НОР-у учествовало 4.250