Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало 7.000 становника ове општине – 5.000 цивила и 2.000 партизана. “То су огромне жртве чији су животи уграђени у слободу и данас им одајемо почаст”, истакао је Тодић. Професор историје Слободан Бјелајац подсјетио је да је ова општина ослобођена 1. маја 1945. године. “То је било након уласка совјетских јединица у Берлин. Ова општина је и након тога била под окупацијом јер је њемачкој и војсци Независне Државе Хрватске био циљ да што дуже држе одступницу за повлачење њихових снага из Загреба”, рекао је Бјелајац. Он је навео да покушај ослобађања, који је извела 39.

У Меморијалном комплексу градског парка у Добоју данас су положени вијенци и одата почаст погинулим борцима и цивилима поводом 73 године од ослобођења града од фашистичке окупације у Другом свјетском рату. Вијенце погинулим борцима положила је делегација Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/ Добој, као и други поштоваоци антифашистичке борбе, организације и удружења код Спомен-костурнице. У НОР-у је током Другог свјетског рата погинуло 650 бораца са добојског подручја. У крипти Спомен-костурнице налазе се посмртни остаци и 111 устаника, од којих је 110 Срба, које је усташки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стријељао. Извор: СРНА Везане вијести: Основано Удружење антифашиста и бораца НОР-а

Наjвећа српска асоциjациjа у диjаспори, Конгрес српског уjедињења, позвала jе пролетос све српске организациjе у диjаспори да преко суда траже од усташа и Ватикана повраћаj имовине отете од побиjених Срба у усташким логорима и затворима. За таj процес ангазовани су амерички адвокати Џонатан Ливи и Том Истон, коjи су пред Федералним судом у Сан Франциску покренули парницу против Хрватског ослободилачког покрета, Ватиканске банке и реда Фрањеваца. У тужби коjа jе поднета адвокат Леви, заступник Срба широм света, тражи од Ватикана и хрватских католика надокнаду за све што су усташе украле српском народу. У оваj процес, у међувремену, укључили су се и Јевреjи и Украjинци. ЦИА нам jе дала врло вазна

Наше удружење Ћирилица из Требиња, заједно са Просвјетом из Фоче и уз увијек свесрдну помоћ Културног центра Требиње организовало је представљање књиге Пред сјенима српских мученика приређивача Рада Лаловића. Ријеч је о другом издању књиге, с обзиром на то да је након објављивања првог издања приређивач утврдио да поетски збир овакве тематике није раније постојао, стога је књига у другом издању допуњена значајним бројем пјесама. Вече је одржано 15. марта у Галерији Културног  центра у Требињу. Поред Весне Андрић, предсједнице Ћирилице, која је водила програм, учесници су били Раде Лаловић, приређивач, Дарка Деретић, проф. српског језика и књижевности, Душко Крсмановић, такође проф. српског језика и књижевности и Владимир Пантовић, директор Центра за културу и информисање Фоча. Емотивној атмосфери

Велика Кладуша – Настављена је традиционална сарадња антифашиста Карловачке жупаније и оних с подручја Велике Кладуше у сусједној БиХ. Како је рекао Мирослав Делић, новоизабрани предсједник Удружења антифашиста града Карловца, представници антифашиста Карловачке жупаније су 23. фебруара присуствовали обиљежавању Дана ослобођења Велике Кладуше. Хрватске антифашисте примио је градоначелник Фикрет Абдић.  У карловачкој делегацији били су предсједник жупанијских антифашиста Ратомир Бошњак, Мирослав Делић, бивши предсједник Мирко Миладиновић, Јосиф Мандић и Владо Павлић. На састанку је био и Сулејман Мухамедагић (93) водећи антифашист у Великој Кладуши. Откад је Абдић градоначелник, уређена су три од четири стратишта 4.200 Срба које су усташе убили на такозваном Мехином стању. Четврти и највећи споменик бит ће,

У Завичајном музеју у Градишци вечерас је отворена историјска изложба под називом “Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини”. Изложба, чији су аутори Вељко Ђурић Мишина из Музеја жртава геноцида из Београда, Радован Пилиповић из Архива Српске православне цркве из Београда и Бојан Стојнић из Архива Републике Српске, говори о страдалим православним свештеницим и вјероучитељима, те уништеним православним црквама и манастирима на подручју Епархије бањалучке у Другом свјетском рату. Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић навео је да је за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на подручју Епархије порушено више од 110 цркава, четири манастира и уништено 90 православних архива и 50

Делегације које су данас дошле да положе цвијеће на Партизанско спомен-гробље у Мостару, поводом 14. фебруара – Дана ослобођења овог града, затекле су поломљене плоче са именима погинулих партизана, бачене на гомилу. – Ове плоче нису поломљене данас, ово је учињено раније. Увиђај је извршен и полиција ће поступити према закону – рекао је портпарол МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона Људевит Марић. Партизанско спомен-гробље у Мостару често је након рата на мети вандала, а обиљежавања датума из НОБ-а скоро ниједне године нису прошла без инцидената. Данашње полагање цвијећа организовао је Одбор за подршку обнови комплекса Партизанског спомен-гробља у Мостару. Из Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата Мостар потврдили су да је ријеч о оштећењима

Сведочанство о покрштавању Срба у НДХ! Послије масовног убијања Срба и Јевреја у Санском Мосту и околним селима, у 1941. години, од стране усташа и њихових послушника, пришло се агитацији са припремљеним изјавама и хрватским молитвеницима за прелазак Срба из православне у римокатоличку вјеру. Под таквом пропагандом, испрепадани Срби, углавном жене и дјеца, јер су мушкарци дијелом побијени, дијелом побјегли од кућа, прихватали су да се покрштавају, односно прелазе из православне у римокатоличку вјеру, да би некако сачували живе главе. Од Срба прије покрштавања тражене су изјаве да пристају на то покрштаване, тј. добровољно прихватање римокатоличке вјере, уз неку гаранцију животног опстанка. Сјећам се да је прије прекрштавања из дијељених

Планинарским маршом у Пјеновцу код Хан Пијеска послије готово три деценије обновљен је “Чичин меморијал” у знак сјећања на погибију народних хероја Милана Илића Чиче Шумадијског, Славише Вајнера Чиче Романијског, Драгана Павловића Шиље и 59 пролетера, који су погинули на овом мјесту 21. јануара 1942. године. Антифашистички марш у Пјеновцу, који је окупио око 160 учесника, почео је на стази дугачкој 12 километара од Хан Пијеска до Пјеновца. У маршу су учествовали чланови планинарских друштава из Хан Пијеска, Пала, Сокоца и Власенице. Најмлађа учесница марша била је седмогодишња Викторија Гавриловић из Хан Пијеска. Планинарски марш окупио је представнике Савеза удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/, Савеза удружења антифашиста и бораца народноослободилачке

У Музеју Козаре у Приједору вечерас је отворена изложба архивских докумената под називом “Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини”. Изложбу је приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Архивом Српске православне цркве /СПЦ/ и Музејом жртава геноцида из Београда, а приказани су документи из више архивских фондова и збирки. Изложбу архивске грађе прати књига/зборник докумената “Свједочења о затирању – прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941. године”. Ова значајна изложба и књига плод су једногодишње сарадње ове три институције. Аутори изложбе и књиге су историчари и архивисти Бојан Стојнић, Радован Пилиповић и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртва геноцида из