arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ Зборник радова Раде Р. Лаловић Даринка Иванишевић, Дивна Васић, Наташа Лаловић, Ведрана Мијовић – Пантелић, Божо Тепавчевић, Душко Крсмановић, Дарка Деретић, Сандра Пекић, Сузана Р. Бунчић, Тања Д. Анчић, Милана Ступић, Владимир Пантовић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил Центар за културу и информисање Фоча СПКД „Просвјета” Фоча 2018. ПРИЈЕ СВЕГА Када се 2017. године, као одговор на потребу школског проучавања књижевних текстова у функцији његовања културе сјећања на невино пострадале српске жртве током двадесетог вијека, а посебно у НДХ за вријеме Другог свјетског рата, појавио зборник пјесама, односно поетска руковет под насловом Пред сјенима српских мученика отворио се још један практичан проблем, а то је чињеница

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

НЕВИЂЕНА ПЕРФИДНОСТ ХРВАТСKЕ: Влада финансира организације које дечји логор Јастребарско проглашавају сиротиштем, а партизане који су га ослободили нападачима на невину децу

Логор Јастребарско био је дечији концентрациони логор крај Јастребарског, којег је јула 1942. организовао усташки режим Независне Државе Хрватске. Логор Јастребарско био је један од неколико дечијих логора у Независној Држави Хрватској. Поред овог логора за децу постојали су и дечији логори у Сиску и Лоборграду. Логор за убијање и асимилацију српске дјеце Логор је основан 12. јула 1942. према одлуци поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића. У логору је према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске било заточено 3.336 деце, углавном пореклом са подручја Kозаре и Kордуна. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце. Према подацима

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм „Дневник Диане Будисављевић“, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

Дијана Будисављевић

Аустријанци избегавају да спомену Србе на меморијалној табли Диане Будисављевић. Kажу да нема места..

„На основу досадашњих истраживања, Диана је спасавала српску децу и то би требало да буде назначено“. Диана Будисављевић, Аустријанка из Инзбрука која је током Другог светског рата задужила српски народ у марионетској Независној држави Хрватској, спасавајући српску децу из злогласних логора – гладне, исцрпљене и на ивици смрти, није заборављена ни у свом родном граду. Али, некоме је тешко да на табли са њеним именом уопште спомене Србе, а спасла је 10.000 српске деце. „Сећање никада није завршен процес“, преносе изјаву заменице градоначелника Уши Шварцл на порталу  portalu tt.com , (дневне Тиролске новине које су међу најчитанијима у Аустрији). Госпођа Уши је, иначе, председавајућа Kултурног савета Града, кој је усвојио

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

Потресна исповест заточенице логора НДХ

Јелена Радојичић Бухач (87) уочи 75 година од ослобађања Јасеновца: “Изгубила сам 86 рођака. Заклали ми брата, оца убили маљем. Сећам се воња смрти коју су усташе сејале”. И тада, 1941, страшно време је дошло изненада, некако се с неба сручило међу народ. Мртвих је било на сваком кораку, баш као данас када овај вирус тресе цео свет – прича, за „Новости“, Јелена Радојичић Бухач (87), преживели сведок геноцида над Србима у НДХ и заточеник Јасеновца. Пре 75 година, 22. априла, „пукле“ су логорашке жице на Сави.Бака Јелена ове дане проводи у викендици у околини Крчедина. На креденцу држи списе, сведочанства из протеклих година како је трагала за братом Илијом,

Дијана Будисављевић

Филм о Диани Будисављевић у среду на РТС-у и ХРТ-у

Филм „Дневник Диане Будисављевић” Дане Будисављевић имаће телевизијску премијеру у среду 22. априла на Првом програму РТС (21 ч) и на ХРТ (20.05 ч) – на дан када се обележава сећање на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Награђивани играно-документарни филм потресна је прича о несвакидашњем херојском чину Загрепчанке аустријског порекла која је за време усташког режима у Хрватској спасила више од 10.000 српске деце из концетрационих логора. Након премијере на 66. Пулском филмском фестивалу, на којем је награђен 2019. године, „Дневник Диане Будисављевћ” имао је велики успех на фестивалима и у биоскопима широм региона, укључујући 15. Слободну зону у Београду, на којој је имао

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа „фабрика“ смрти у Другом свјетском

Бокан: МОЖДА И НАЈСТРАШНИЈА СЛИКА СРПСКОГ СТРАДАЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Убијали су нас, спаљивали живе, подстицали брата на брата и синове на оца, секли су нам уши и носеве и копали очи, набијали су нас на кочеве и бајонете, оштрим камама пуштали реке српске крви, силовали малу дечицу пред мајкама, разбијали чекићима лобањице, газили Српчад тешким цокулама, бацали нас у јаме-безданке, правили специјални „србосјек“ да би могли да организују такмичења у клању (за озваниченог „краља кољача“), скидали су до гола српске епископе и чупали браде нашим свештеницима, иживљавали се и правили оживљени пакао на реалној сцени џиновског јасеновачког губилишта (од преко 200 квадратних километара површине!!!)… Али све то није тако страшно – као ова једна слика. Језива црно-бела фотографија са

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање“, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм „Завештање“ редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Изложба посвећена усташком геноциду путује Америком

На јавном предавању о Јасеновцу у америчком Конгресу био је и бивши конгресмен Боб Мекјуан, један од утицајних конзервативаца и Трампових сарадника. Аутор: Биљана Баковић У „Рејбрн фоајеу”, главном ходнику зграде Доњег дома америчког Конгреса, где су честе изложбе и пријеми и где новинари праве интервјуе са члановима законодавног дома САД, претходна три дана налазила се српска поставка – „Анатомија заборава”. Реч је о изложби посвећеној систему логора смрти Јасеновац и страдању Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској, коју је припремила Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, а отворена је после јавног предавања на тему „Јасеновац: неизговорени геноциди и Холокауст 1941–1945”. У згради у којој се налазе канцеларије

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz,

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.