Делегације града Приједора и градског одбора СУБНОР-а Приједор положиле су данас вијенце на споменик на Патрији код Приједора, мјесту гдје су прије 75 година партизански одреди извршили пробој из опкољене Козаре у вријеме велике непријатељске офанзиве 1942. године. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић је присутнима на традиционалном народном збору рекао да овим чином сјећања и народног зборовања данашње генерације изражавају своје поштовање и одају почаст прецима, борцима Народноослободилачког рата /НОР/ чија храброст, слободарски дух и патриотизам и данас изазивају дивљење. “Епопеја Козаре је позната широм свијета и давно је већ постала легенда да је овдје вођена борба голоруког народа против моћне непријатељске фашистичке силе која је са три обруча опколила Козару”,

Познати редитељ Лордан Зафрановић изјавио је за “Вечерње новости” да је у Београду договорио снимање филма “Деца Козаре”. “У Београду сам погодио врло добар сценарио ‘Деца Козаре’, по делу изванредног Арсена Диклића”, каже познати редитељ Лордан Зафрановић. Он, у истом интервјуу, каже да данас имамо песимистичну слику света која плаши сваког нормалног човека. “Али сам ја и даље оптимиста, јер кад би одустао од таквог погледа на сутра не би више живео, могао би да одем заувек. Ја се надам да ћемо и ово време некако да преживимо, да ћемо направити нешто квалитетно, што би требало да нас приказује као бића 21. века, не само у идејама, него и у

Не смију бити заборављена страдања на Козари у Другом свјетском рату да се у будућности не би поновила, поручио је данас начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту општине Градишка Радомир Пјанић. Он је у Горњим Подградцима код Градишке на манифестацији “Стазама револуције”, којом се обиљежава почетак Козарачке офанзиве, навео да је ова општина подржала одржавање овог скупа. “Манифестација се одржава на јединственом мјесту, у засеоку Јокино Брдо код споменика `Рањена птица`, посвећеног дјеци Козаре која су током Другог свјетског рата одведена у логоре”, навео је Пјанић. Предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ, која је као десетогодишња дјевојчица одведена у логор Јасеновац, присјетила се болних успомена када су, како каже,

У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига “Драксенић 1941-1945. године” Tање Tулековић, директора Јавне установе “Спомен-подручје Доња Градина”. Тулековићева, која је и виши кустос, у књизи пише о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату – усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године. Промоцију, која је одржана синоћ у цркви Светог Саве у Бечу, организовали су Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” из Аустрије и Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина”. Осим аутора, на промоцији су говорили Шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић и секретар “Просвјете” из Беча Светлана Матић. Филиповић је истакао да радове и дјела

У оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, у Бечу ће данас бити промовисана књига “Драксенић 1941-1945. године” Тање Тулековић. Организатори промоције, која ће бити одржана у цркви Светог Саве у Бечу с почетком у 19.00 часова, су Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” из Аустрије и Јавна установа “Спомен-подручје Доња Градина”, а дјело говори о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату, усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године. У недјељу, 26. фебруара, у 12.00 часова књига “Драксенић 1941-1945. године” биће промовисана и у Линцу, у црквеној сали Храма светог Василија Острошког Чудотворца. Промоцију књиге и дискусије о теми “Геноцид над Србима у

Од укупног броја имена убијених бораца уписаних у меморијални зид, 9.495 или 95 одсто чине Срби, 288 или 2,9 одсто муслимани, 91 или 0,9 одсто Хрвати и 47, односно 0,4 одсто, остали Меморијални музеј на Мраковици и Национални парк “Козара” свједочанство је огромног страдања Козарчана и народа тог краја током Другог свјетског рада од усташа и фашиста. Како је грађен споменик на Козари, једно је од најчешћих питања с којим се сусреће особље Музеја и Националног парка. Други свјетски рат потпуно је промијенио слику Козаре, оставивши за собом пуста, спаљена села и огромну ратну штету. Скоро сваки метар ове земље чувао је успомену на неки ратни догађај, наводи се у