Министарство спољних послова Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу Џерузалем пост, под насловом „Ово срамотно исмијавање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске –
Приказ књиге: Раде Р. Лаловић, Памтим да бих постојао, ЦКИ Фоча, 2021. Раде Р. Лаловић је аутор који је радом на култури сјећања и памћења допринио подизању свијести о значају онога што је дуго свјесно
Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад
Гост емисије „Интервју“ био је Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, српски књижевник, режисер, колумниста и публициста. Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. После завршене гимназије, дипломирао је на Факултету
Приликом бега из логора скривао се три дана, а имао је свега 48 килограма Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј
Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони,
У организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, у Градишци је промовисан видео спот Данице Црногорчевић „Рано моја“, посвећена највећем српском стратишту Јасеновцу. Било је потребено да протекне 76 година да би страдања у Јасеновцу
Човеку који цени да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“ и који зна да број жртава овог НДХ стратишта износи између 122.000 и 130.000 људи, фотељу директора српског Музеја геноцида требало је
Гост осме емисије „Код Бране“ је проф. др Слободан Антонић, један од водећих српских интелектуалаца. Професор је са Бранимиром Нешићем разговарао о рату за српски идентитет, који већ деценијама траје несмањеном жестином. Ко хоће да
Оделење историјских наука САНУ са подршком Извршног одбора ове институције огласило се саопштењем поводом, како је наведено, „нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено
Гост седме емисије „Код Бране“ можда је и једини српски историчар који је ишао на стручно усавршавање у Енглеску, а онда је на врхунцу каријере решио да све стави на коцку и сведочи као експерт
Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу… Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен
Посебна тема је Јасеновац, концентрациони логори за Србе. Руси су такође уништавани у концентрационим логорима у Другом светском рату, али мало тога је упоредиво с Јасеновцем, рекао проф. Ковић. Релативизација одговорности за ратне злочине током
Број жртава, аргументативна дискусија и острашћена полемика Само у једној ствари се (скоро) сви истраживачи слажу у погледу жртава Јасеновца и Србоцида[1], наиме, да њихов број још увек није дефинитивно утврђен и да ће се,
Већ од половице 19. стољећа Јасеновац је постао једно од средишњих точака српских освајања према западу, рекао је Стипе Пилић У Мостару је представљена књига Јасеновац и послијератни Јасеновачки логори: геостратешка точка великосрпске политике и
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
